Konkurencija – Plazma“, jafa“, bananica“, smoki“, eurokrem“, moja kravica“… mnogo su popularniji u svim zemljama bivše SFRJ od sličnih hrvatskih i slovenačkih proizvoda
Hrvati i Slovenci uporno pokušavaju niskim udarcima da izbace srpske brendove sa svojih tržišta, zato što su znatno popularniji od njihovih proizvoda, tvrde za Press stručnjaci Privredne komore Srbije i udruženja potrošača, povodom najnovijeg skandala sa povlačenjem jafa“ keksa iz Slovenije.
Za razliku od Srbije, koja ima bar desetak prepoznatljivih proizvoda u zemljama okruženja i Evropi, Slovenija i Hrvatska mogu se pohvaliti tek sa po dve-tri robne marke popularne van njihovih granica.
Mnogobrojne prepreke
Nezavisni stručnjak za brendove u Privrednoj komori Srbije i marketing konsultant Dejan Šapić potvrđuje za Press da se naša zemlja može pohvaliti sa mnogo više brendova u odnosu na Sloveniju, Hrvatsku i ostale zemlje bivše Jugoslavije.
– Najveći srpski brendovi su plazma“, jafa“, Soko Štarkovi“ proizvodi bananica“ i smoki“, zatim eurokrem“, moja kravica“… Sa prehrambenom industrijom i konditorskom tradicijom prednjačimo dugi niz godina u odnosu na druge zemlje u regionu. Hrvati su, primera radi prepoznatljivi po Krašu“, a Slovenci, koji takođe imaju malo tržište, samo po Gorenju“, koje spada u sasvim drugu kategoriju proizvoda. Mi, bez pogovora, imamo mnogo više razloga da se pohvalimo – naveo je Šapić.
On dodaje da bi naša zemlja u skorijoj budućnosti mogla da se pohvali sa još brendova.
– Džemovi bakina tajna“ i burek s juga Srbije koji ima halal sertifikat nagoveštavaju da će moći da se svrstaju u prepoznatljive robne marke – smatra Šapić.
Sa njim se slaže i predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović.
– Šta mislite, zašto naša preduzeća ne mogu godinama da se probiju na tržišta Slovenije i Hrvatske? Zašto naši privrednici imaju neravnopravan položaj u odnosu na onaj koji njihovi imaju kod nas? Pa, boje se naših brendova. Hrvati se mogu pohvaliti kiki“ bombonama, bajaderama“, životinjskim carstvom“… Ali to su sve Krašovi“ proizvodi, dok naša zemlja ima megabrendove različitih kompanija – Bambija“, Soko Štarka“, Imleka“, Svislajona“ – podseća Papović.
PKS: Egzit i Guča bez premca
Bojan Šapić, stručnjak za brendiranje PKS-a, podseća da je osim prehrambenih proizvoda, Srbija poznata i po muzičkim festivalima Egzit i Guča, koji su definitivno naši najprepoznatljiviji brendovi.
– Egzit i Guča su, uslovno rečeno, naši najveći izvozni proizvodi i po tome nemaju konkurenciju – kaže Šapić.
Uprkos mnogobrojnim barikadama, povlačenju sa tržišta, lošem pozicioniranju u prodavnicama, prodaja naših proizvoda beleži rast u regionu.
Miroslav Miletić, direktor Bambi – Banata“, čiji je glavni izvozni brend plazma“, naveo je za naš list da je u toku 2010. godine ovaj koncern izvezao 6.682 tona proizvoda, što je rast od 13,5 odsto u odnosu na 2009. godinu.
– Samo plazma“, kao naš glavni izvozni proizvod, ostvarila je rast u izvozu od 26 odsto u poređenju sa 2009. godinom. Van granica Srbije prodato je 3.591 tona ovog keksa – rekao je Miletić.
Neaktivna država
Bojan Šapić kaže da bi srpski brendovi mogli još bolje da se pozicioniraju i u dijaspori, ali da je za to potrebna pomoć države.
– To što je 40 godina neprikosnoveno kod nas, kao što je plazma“, za koju znaju i dete od četiri godine i naše bake i deke, sigurno bi bilo prepoznato i u dijaspori. Pozicioniranje takvih proizvoda u tim zemljama moglo bi da se izvede dobrom komunikacijom u okviru koje bi se predstavile vrednosti tog proizvoda, ali je za to potrebno mnogo novca. Kada bi država pomogla ozbiljnim igračima na tržištu, odnosno stala iza njih u finansijskom smislu, to bi bio pun pogodak za celu zemlju – objašnjava Šapić.
On podseća i da je 2006. godine Ministarstvo trgovine pominjalo da će praviti strategiju o brendiranju naših proizvoda, ali da je sve ostalo samo na ideji.
