Intoniranjem srpske i američke himne u hotelu “Konrad” u Vašingtonu otvorena je konferencija pod nazivom “Kosovo i Metohija – Molitva za mir, stabilnost i pravdu” u organizaciji Ambasade Srbije u SAD, Ministarstva spoljnih poslova i Srpske pravoslavne crkve.
Konferencija je počela molitvom koju je izgovorio vladika istočnoamerički Irinej, da bi govornički otvorio ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić, koji se prisutnima obratio na engleskom jeziku i istakao tešku situaciju u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu i Metohiji, istakavši da je u toku etničko čišćenje i da je tamo ostalo da živi svega 1,7% srpskog stanovništva.
– U nekada prestonom srpskom gradu, Prizrenu, više praktično i nema Srba, dok je u Prištini, u kojoj je nekada živelo preko 40,000 Srba, danas ostalo svega 20, rekao je Đurić, dodavši da Srbija traži od Sjedinjenih Američkih Država da se aktivnije uključi u rešavanje kosovske krize.
Nakon ambasadora reč je uzeo vladika Irinej, koji je podsetio zašto Srbi u zvaničnoj i nezvaničnoj komunikaciji, umesto pojma Kosovo, koriste ime Kosovo i Metohija.
-Možda to neki ne znaju, ali ovo Metohija potiče od reči metoh, što na grčkom znači crkveni posed. A većina zemlje na Kosovu i Metohiji pripada vlasnički upravo Srpskoj pravoslavnoj crkvi, istakao je Irinej, istakavši da je veliki deo te zemlje bespravno otuđen od strane Albanaca.
Sledeći za govornicom je bio Branko Terzić, bivši sekretar američke regulatorne komisije za energiju i prvi Srbin koga je na funkciju imenovao direktno jedan američki predsednik.
On je istakao značaj uključivanja američkih Srba u političke tokove radi ostvarivanja uticaja na centre moći u Kongresu, Beloj kući i Stejt departmentu.
-Potrebni su nam ljudi poput pokojnog senatora Džordža Vojnovića ili kongresmenke Helen Đelić-Bentli, koji su bili vrlo uticajni u Vašingtonu, ali da bi se to desilo mora se krenuti o od toga da se ljudi učlane u političke stranke, konkretno u one dve najveće, Republikansku i Demokratsku.
Direktor Uprave za dijasporu Arno Gujon insistirao je da se skupu obrati na srpskom jeziku, jer mu je “bliži nego engleski”.
-Verovatno je to tako zato što sam u prethodnom životu bio Srbin, kazao je Gujon, što je izazvalo oduševljenje i aplauze.
Gujon je govorio o humanitarnom aspektu krize na Kosovu i podvukao da Srbi u nekim delovima Kosmeta žive u vrlo teškim uslovima i da se prištinske vlasti trude da maksimalno otezaju dopremanje pomoći.
Zatim se video-porukom obratio Nik Vujičić, čuveni motivacioni govornik srpskog porekla koji živi u Americi.
-Dosta su Srbi na Kosovu patili i ovo je krajnje vreme da se Amerika uključi i spreči dalje nasilje nad njima. Istina mora da izađe na površinu, i ja ću da govorim sa svima uticajnim ljudima koje poznajem i do kojih mogu da dođem i trazim da učine nešto i pomognu našim sunarodnicima na Kosovu, rekao je u nadahnutom i emotivnom govoru Vujičić, koji je pozvao prisutne da se zajedno pomole za Kosovo.
Onda je usledila dodela predsedničke medalje časti Branku Mikašinoviću, poznatom srpskom aktivisti, novinaru i izdavaču iz Vašingtona. Njemu je priznanje uručio ambasador Đurić.
Posle kratke pauze pred prisutne su izašli učesnici panela o ljudskim pravima na Kosovu i Metohiji. O stanju u južnoj srpskoj pokrajini govorili su Nikola Kabašić, bivši sudija Vrhovnog suda Kosova i Metohije, Dalibor Jevtić, gradonačelnik Štrpca, te profesor dr. Nebojša Arsić, rektor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.
Njihova potresna kazivanja o stanju na terenu posetioci su često prekidali aplauzima i reči a podrške. Zaključak onoga što je rečeno mogao bi se svesti na sledeće: Od dolaska aktuelnog kosovskog premijera Aljbina Kurtija na vlast situacija za kosovske Srbe je iz dana u dan sve teže i dramatičnija.
Skupu u Vašingtonu su prisustvovali i generalni konzul Srbije u Čikagu Damjan Jović, kao i bivši državni tužilac Arizone i kandidat za senatora Mark Brnović.
Tekst/Foto: Antonije Kovačević
