Švedsko-srpska pesnikinja Eleonora Luthander, koju su Šveđani smatrali svojom umetnicom, kroz poeziju je predstavila srpski narod širom Skandinavije. Prvo se izborila za „dobar glas” brojnim izdanjima i prevodima, a zatim kao cenjena u Švedskoj promovisala srpske pesnike celom regijom.
Reklama
Tako je nastala antologija srpske poezije „Poeziju će svi pisati” u elektronskoj formi, sa 160 pesama različitih autora. Koristi je 290 biblioteka širom Skandinavije, a dostupna je za preuzimanje svim svetskim bibliotekama.
Eleonorina najveća ljubav, posle dece, bila je poezija – bavila se njome od svoje trinaeste godine. Objavila je preko 30 dela, među njima pet zbirki na švedskom, pet pesničkih knjiga na srpskom, trojezičnu slikovnicu haiku stihova i origami cvetova „Ikebana” te četiri elektronske knjige. Uvrštena je u Nobelovu biblioteku sa delom „Diktogramom”, bavila se estradnom poezijom, švedskim prvenstvima u „Poetskim zakucavanjima” i haiku-origami performansima. Bila je član Udruženja švedskih književnika, Udruženja švedskih književnika imigranata, kasnije preimenovanog u Švedsko međunarodno udruženje književnika, Udruženja književnika Srbije. Dobitnica je nagade Zlatna kaciga za 2007. u Kruševcu i bila je omiljeni gost kruševačkih pesnika. Njena poezija prevedena je na engleski, holandski, persijski i turski. Radila je kao kolumnista za švedski magazin Sesam Öppnar Dörrar.
Često je učestvovala na takmičenjima poezije u Švedskoj, a ujedno je takmčenja i organizovala. Često je crpala inspiraciju iz Japana; nekoliko njenih objavljenih radova su japanske kratke pesme, haiku. Luthander je presavijala origami cveće i pisala svoje pesme na stabljikama. Spojila je haiku, origami i ikebanu u sopstveni Orikebana.
Eleonora Luthander rođena je 1954. u Kruševcu. Majka Valentina, je bila ruska plemkinja. Nakon Ekonomskog fakulteta u Beogradu otišla je u Švedsku, gde se udala (pa razvela) za novinara Pera Luthandera, sa kojim ima dvoje dece – Aleksandru i Amadeusa. Živela je u Stokholmu i Beogradu, obišla gotovo ceo svet. Želela je da ponovo poseti rodni Kruševac, govoreći: „Možda sam ja za Šveđane tamo negde rođena, ali ja dobro znam, a tako i piše u mom pasošu, da moje mesto rođenja ima ime i da se zove Kruševac”. Umrla je 25. avgusta 2021. godine i sahranjena je u Stokholmu.
Izvor: Rasejanje.info
