Ректор Зорица Пантић – жена којој је Бостон посветио дан

  1. 06. 2019.

Она је прва жена инжењер на челу једног технолошког факултета у Америци. Град Бостон одао јој је признање резолуцијом којом се 9. мај проглашава њеним даном а тог дана, конгресмен из Масачусетса одао јој је признање у Представничком дому. Ова успешна научница и лидер зове се Зорица Пантић, а последњег дана маја се повлачи са места ректора Вентворт института за технологију у Бостону.

Бостон у Масачусетсу је град студената и дом неких од најпознатијих америчких универзитета од Харварда до Института за технологију Масачусетса (МИТ). Међу 35 градских универзитета и колеџа, све познатији је Вентворт Институт технологије, основан 1904. године. Његов ректор је 2005. постала Зорица Пантић, као прва жена инжењер у САД на таквој позицији.​

Зорица Пантић: Успешна у САД због доброг образовања у Србији

“И ја се чудим како их није било пре. Кад сам дошла први пут у Америку и питају ме чиме се бавим – кажем ја сам инжењер, сви кажу – о, жена инжењер, ја кажем – па шта, само сам инжењер, зато што сам расла у другој средини, у Србији је у то време то било нормално а и сада је, док је у Америци релативно ретко да жене буду инжењери. Имала сам предност у томе што се нисам осећала да зато што сам жена не могу да урадим неке ствари”, наводи Пантић.

Током 14 година рада, Пантић је Вентворт из малог колеџа претворила у национално познати универзитет. Уведено је 17 нових факултетских програма укљуцујуци постдипломске, захваљујући чему је институт добио статус универзитета. Данас, према подацима Вол Стрит Џурнал-а, Вентворт спада у најбољих 15% факултета у Америци за инжењерство. Његов програм за менаџмент у грађевинарству рангиран је као први у земљи, а програм за архитектуру као четврти.

“Ја могу да кажем да сам била успешна овде зато што сам имала добро образовање из Србије. Завршила сам Електронски факултет у Нишу укључујући и докторат а онда дошла у Америку на Фулбрајтову стипендију за пост-докторска истраживања.”

Кампус Института за технологију Вентворт (Фото: ВОА)

​У биографији Зорице Пантић такође стоји: декан и оснивач Факултета за инжењерство на Универзитету Тексаса у Сан Антонију као и професор и директорка Школе за инжењерство на државном универзитету у Сан Франциску. Чланица Саветодавног одбора Вентворта, председница компаније Кевил Ентерпрајзес Кристин Кевил истиче да је Пантић њен лични узор и инспирација свим женама у науци.

„Зорица је оличење америчког сна. Као особа, она је брижна, дивна, приступачна, воли да дели знање и ради за друге. Те квалитете користи у свом лидерском стилу и производи сјајне резултате. Заправо, наш гувернер је на недавној церемонији то лепо резимирао, рекао је да је Зорица дар Вентворту и благослов за Масачусетс.“

Током мандата Зорице Пантић, буџет универзитета је удвостручен, инвестирано је у најсавременију опрему а број студената је са три и по хиљада порастао на четири и по. За ректорку је посебно важно што је проценат студенткиња порастао са 16-18% на 22%. Иако је тај однос и даље несразмеран, она истиче да се у Америци данас више ради на регрутацији девојчица у такозвана СТЕМ поља – науку, технологију, математику и инжењерство.

“Ми много радимо на томе, радимо са девојчицама извидјачима, гирл сцоутс, оне су можда пети, шести разред основне школе. Доведемо их овде да мало науче шта је то инжењерство и да буду узбудјене око тога шта могу да ураде као инжењери. Мислим да је важно код девојчица што оне желе да раде нешто добро за друштво и будућност, и ако им се објасни како инжењерство доприноси друштву и да се боље живи, оне изаберу то као професију.”

За девојчице је веома важно да виде и пример успешних жена у СТЕМ-у, истиче студенткиња Алиса Валис.

„Бројна истраживања показују колико је за девојчице и жене које желе да се баве науком и технологијом важно да имају узор. Председница Пантић је дефинитивно била то за нас. Јер, долазите у школу у којој су 80% студената мушкарци, улазите у поље где 90% чине мушкарци, али председница вашег кампуса је жена – то само показује да жене у технологији могу све. И то је порука за све који дођу у ову школу, не само за жене, то је порука које је потребна и мушкарцима.“

“Број студената је значајно порастао а повећан је и проценат студенткиња од када је она постала председница ове школе и те статистике много значе. Учинила је много за нашу школу. А код жена у СТЕМ-у врло је значајно што девојке сада добијају више стипендија у науци”, каже студент Адријан Будусинг.

“Завршавам пету годину студија. Видео сам пет година њеног рада и ово је дефинитивно другачије место. Она је урадила много тога, обезбедила је изградњу нове зграде, прве у скоро 40 година”, прича нам студент Кевин Коста.

​И студенте и студенктиње Вентворту привлачи добра репутација, као и податак да 98% њих пронађе добро плаћен посао у року од 6 месеци после дипломирања. Током студија имају прилику да неколико семестара раде у компанијама у струци и буду плаћени што им помаже да отплате студентске кредите.

“Раниграни смо међу 8 посто у Америци у ономе што зовемо ретурн оф инвестментс, јесте уложе зато што плаћају школарину али зато добију добре послове и могу да ако имају дуг да га брзо отплате”, објашњава Пантић.

Док се у председничкој кампањи у САД све више помиње тема пружања бесплатног школовања на државним колеџима, Зорица Пантић сматра да је неопходно да приватни факултети пружају стипендије али и да се повећа број државних, пел грантова.

Пантић је посебно радила и на томе да обезбеди стипендије и прилику за школовање талентованим младима из сиромашнијих породица. Због свих остварених успеха, град Бостон је прогласио 9. мај њеним даном.

​”Стварно нисам очекивала, било је пријатно изненађење и врло сам поносна. Вентворт и ја много радимо у оквиру града да доведемо студенте који су одавде из Бостона који можда немају довољно финансијских могућности да дођу на Вентворт, постану супер стручњаци и добију добре послове.”

Као некадашњи доцент Електронског факултета у Нишу, Пантић је део увек актуелне статистике о српским научницима који постижу успехе али и остају да живе у иностранству. Да ли себе види као део „одлива мозгова“ или амбасадора своје земље?

„Ја мислим да је комбинација оба. Ја сам исто тако гледала себе као амбасадора своје земље јер када сам дошла у Америку на стипендију за постдокторска истраживања, осећала сам да представљам своју земљу и да морам да се покажем и добро радим, тако да, у неку руку – јесте, ја сам и амбасадор своје земље.”

Пантић сматра да је главна разлика у системима образовања у Србији и САД – пракса.

“Мислим да је главна разлика, бар на факултетима, што се овде више ради практично, опрема је одлична и сви практично студенти раде неке врсте пројеката, тако да имају неку врсту искуства. Код нас је теорија била супер, много се лепо радило, али често лабораторије нису биле тако добро опремљене.”

На крају церемоније 9. маја, на Вентворту се играло и коло, захваљујући културно-уметничком друштву Грачаница из Бостона. Фотографија: Јосхуа Тоустер

​Раније овог месеца, Вентворт је одржао церемонију у част Зорице Пантић на којој је део Института добио њено име. Било је ту 200 званица – од представника бостонских и власти Масачусетса, до представника српског конзулата у Њујорку и српске дијаспоре.

И док се њено блиставо поглавље у Вентвроту затвара, почиње ново – Пантић наставља да ради у саветодавних одборима неколико компанија, јер сматра да и ту може да остави свој траг. За њом на универзиту остаје и једна посебна стипендија – за талентоване младе људе из Србије или српског порекла.

„Српска стварност“ / Хелена Ђорђевић – ВОА /

Original Article