Reka azilanata sa područja Srbije i Crne gore koji traže azil u Švedskoj ne prestaje. Od početka ove godine 1.206 ljudi sa područja SCG zatražilo je azil, a samo u avgustu je stiglo 184 azilanta. Od naših zemljaka jedino su Iračani brojniji. Izbeglicama se pridružilo 177 bosanskih azilanta od kojih je 31 osoba stigla u avgustu. Migracioni zavod Švedske ove godine nije zvanično registrovao nijednog azilanta iz drugih republika bivše Jugoslavije. Nažalost, mali broj izbeglica ima šansu da ostane i dobije boravišnu dozvolu. Obično je put do azila veoma dug, povezan sa brojnim odlukama o proterivanju da bi na kraju samo najugroženiji parovi sa decom dobili humanitarne dozvole.
Sa druge strane 1.497 osoba iz SCG dobilo je prošle godine boravišne dozvole zbog familijarnih razloga, posla ili studija. Od njih je većina, čak 1.262 osobe, dobilo dozvole zbog spajanja porodice. Na ovaj način u Švedsku je stiglo i 615 ljudi iz BiH od čega je 543 dobilo dozvolu zbog spajanja porodice.
Međutim, radna dozvola ne znači i obezbeđen posao. Najveća nezaposlenost vlada upravo među useljenicima. Vreme kad je nezaposlenost u Švedskoj bila samo dva do tri procenta i kad su skoro svi odrasli radili odavno je prošlo. Danas je drugačije. Mnogi ne rade, a omladini i strancima je najteže.
Kontakti i preporuke
Useljenici imaju veće šanse da dobiju posao ako se nastane u opštinama gde već živi puno useljenika, pokazuje ispitivanje Univerziteta u Lundu koje je obuhvatilo 100.000 izbeglica koji su došli posle 1973.
Kontakti, preporuke i mreža poznanstava igraju odlučujuću ulogu, stoji u zaključku ove studije.
Među relativno novim useljenicima je i Vesna Trebješanin, koja je stigla iz Bosne 2003. Tamo je radila kao inženjer u jednom arhitektonskom birou. U Švedsku je došla zbog spajanja sa porodicom. Posle godinu dana počeo je sa radom, pri visokoj školi u Malmeu, kurs za strane akademike zajedno sa još 25 inženjera, ekonomista i pravnika iz celog sveta.
– U početku sam se pitala šta mi ovde tražimo. Kakve koristi imamo od iste škole – priča Vesna. – Bojala sam se da je to samo gubljenje vremena.
Godinu dana kasnije Vesna se zaposlila kao stručnjak za metale, a sada radi u Landskruni na testiranju materijala na odeljenju za razvoj.
– Htela sam da radim u mojoj struci – objašnjava Vesna kako je iskoristila priliku da nakon kratkog kursa za složenu tehnologiju materijala dobije praksu koja se posle više testova i intervjua završila zaposlenjem. – Važno je znati napisati molbu i dobiti informacije kako funkcioniše na intervjuu za zaposlenje. Kroz praksu uspostavili smo kontakte u našim strukama, a usput smo naučili da razumemo različite dijalekte.
Skoro polovina iz ove grupe je prekinula školovanje, jer su još u toku kursa dobili posao. Sada je ovakva vrsta doškolovanja postala model po kojem će učiti visokoobrazovani useljenici.
– Ove osobe poseduju veliko znanje. Bila bi šteta za društvo ako to ne iskoristimo – kaže jedan od organizatora kursa Ulf Ohlund i napominje da je fakultet prikladniji da pomogne visokoobrazovanim useljenicima da dobiju posao nego da ga traže preko biroa rada.
