Srbi u Mađarskoj su 19. novembra imali nesvakidašnju priliku da, vozeći se brodom „Akvinkum“ od Budimpešte do Sentandreje, poslednjeg mesta do kojeg su njihovi preci u velikoj seobi stigli 1690. godine, makar za trenutak ožive duh Velike seobe, posle koje je i praktično započela da se piše istorija Srba u Mađarskoj.
U organizaciji Srpskih samouprava u Budimpešti i Sentandreji i Srpskog pozorišta u Mađarskoj, putnici su sa doka na trgu Mari Jasai (nadomak Margitinog mosta), na putovanje krenuli oko 13 časova, a domaćini su ih na ulazu u brod, kako to i dolikuje, dočekali pogačom i domaćom rakijom. U prijatnoj atmosferi je doprineo sam ambijent, čarolija Dunava i predivan pogled na Budimpešpu i naselja uzvodno od nje.
Vredno platno
Po iskrcavanju u Sentandreji putnici su se prošetali do Saborne Beogradske crkve i Srpske pravoslavne crkveno-umetničke zbirke, jedinstvene u svetu, jer ima 1.000 eksponata!
U muzeju ih je čekao kustos Kosta Vuković koji je gostima predstavio umetničku sliku koju je muzej na aukcijskoj licitaciji kupio od budimpeštanske „Nađhazi“ galerije za 290.000 forinti (oko 1.100 evra). Reč je o delu Stevana Todorovića iz 19. veka, a naziv slike je – „Sabor u Prizrenu pre Kosovskog boja“.
Reči dobrodošlice prisutnima je uputio predsednik ŠB Borislav Rus, a posle nešto više od pola sata vožnje potpredsednik organizacije Petar Lastić, u znak sećanja na ovaj veliki istorijski događaj, održao je kraći govor. On je, između ostalog, rekao da se u istoriji srpskog naroda naročito izdvajaju tri sudbonosna događaja: nastanak jedinstvene i nezavisne srednjovekovne države krajem 17. i početkom 18. veka i autokefalne srpske crkve, Kosovska bitka i Prvi srpski ustanak 1804. godine, kad su uspostavljeni temelji moderne srpske države.
– Postoji i četvrti događaj (!), koji se svakako može smatrati prekretnicom u sudbini srpskog naroda, a to je Velika seoba pod vođstvom pećkog patrijarha Arsenija III čarnojevića. Prelaskom znatnog dela, a pre svega (crkvenog i drugog) rukovodstva u austrijsku carevinu i Srednju Evropu, izazvana su dalja dugoročna, sudbinska pomeranja srpskog naroda. Vratili smo se u evropske civilizacijske tokove, stvoren je teren za pripremu oslobođenja Srbije u ustancima koji će se javiti vek kasnije, a etnička teritorija srpskog naroda pomerena je na sever – rekao je za „Vesti“ potpredsednik budimpeštanske samouprave Srba Petar Lastić, napominjući da su Dan sv. Save, Vidovdan i Sretenje opštesrpskog karaktera i da obeležavanje tih praznika znači učešće u kolektivnoj svesti celog srpskog naroda.
– Ono što bi za nas moglo biti važno i od simboličnog značaja, jeste 19. novembar 1690. kad je Budimska komora srpskim izbeglicama izdala dozvolu da se nasele u Sentandreji! Zato smo i odabrali ovaj dan da bi se prisetili Velike seobe, posle koje je i praktično počela da se piše istorija Srba u Mađarskoj – dodaje Lastić.
U nastavku, u znak sećanja na seobnike, glumci Srpskog pozorišta u Mađarskoj za goste su izveli muzičko-poetski recital, a tekstove su čitali Milan Rus i Dijana i Milan đurić. Usledilo je kraće okrepljenje uz pogačice i vilanjsko vino i povratak u Budimpeštu. Za dobro raspoloženje pobrinuo se orkestar „Dunavski biseri“ iz Lovre, pod rukovodstvom Predraga Aleksova, svirajući srpsku narodnu muziku i kola. Na kraju, svi su zaigrali „moravac“ i „užičko“ …!
