U Konzularnom odeljenju Ambasade Srbije i Crne Gore (SCG) u Beču održan je pripremni sastanak o privatizaciji u Srbiji, tokom koga se ispostavilo da naši građani imaju mnoštvo pitanja na koja traže odgovor.
Na tom sastanku sastavljena je lista pitanja, koja je prosleđena Privrednoj komori Srbije, koja bi na njih trebalo da odgovori 12.j una, kada će u Beču biti organizovana prezentacija privatizacije u Srbiji.
Naime, prva prezentacija biće održana 11. juna za austrijske firme i austrijske poslovne ljude, a druga 12. juna za naše poslovne ljude i dijasporu u Austriji, koja je zainteresovana da sazna nešto više o procesu privatizacije.
Lista pitanja:
1. Da li strani državljani (fizička i pravna lica) mogu biti vlasnici zemljišta, osnovnih sredstava za proizvodnju ili stambenih objekata u SCG?
Sugestije
Sa ovog sastanka je potekla i sugestija, koja se odnosi na pripreme sastanka sa austrijskim firmama. Navedeno je da se pri kupovini firmi Austrijanci najviše interesuju o: političkoj stabilnosti i pravnoj i fizičkoj sigurnosti, poreskom sistemu, transferu novca, Zakonu o radnim odnosima i kolektivnim ugovorima. Generalno su mnogo bolje informisani o stanju u našoj ekonomiji od naših privrednika u inostranstvu.
2. Prema iskustvima nekih naših preduzetnika, nadležni organi u zemlji primenjuju rigorozne mere protiv domaćih firmi, koje u roku od tri meseca po ispostavi računa ne izmire svoje obaveze prema stranim firmama. Takav odnos se ne primenjuje u slučajevima kada naše firme imaju potraživanja bilo od opštinskih organa, domaće ili strane firme. Da li je takav odnos rezultat zakonske regulative ili samo jedno negativno, diskriminatorsko, iskustvo?
3. Ukoliko po kupovini firme, kupac (strana firma, državljanin SCG sa boravištem u inostranstvu ili dvojnim državljanstvom, strani državljanin) ostvari profit na teritoriji SCG, može li ga izneti iz zemlje?
4. Ukoliko kupac firme (investitor) nakon nekolko godina odluči da proda firmu, može li sredstva dobijena prodajom izneti iz zemlje?
5. Da li postoje banke koje prate privatizaciju i obezbeđuju kredite i ako postoje, pod kojim uslovima daju kredite .
6. Da li naši državljani iz inostranstva imaju bilo kakve povlastice (u odnosu na strance) pri kupovini neke firme u Srbiji tokom procesa privatizacije?
7. Pod kojim uslovima se mogu uvesti (poljoprivredne) mašine i oprema za potrebe kupljene firme (porez, carina)?
8. Ukoliko su kvalitetna pravna regulativa, politička, fizička i pravna sigurnost značajni preduslovi za buduće strane investitore, gde se u tim segmentima sada nalazi Srbija?
9. U kojoj meri je poreski sistem prilagođen načinu poslovanja u zapadnoj Evropi i da li pruža inicijalne olakšice kupcima firmi, bez obzira da li su to strana ili domaća pravna ili fizička lica?
10. Većina firmi u procesu privatizacije je opterećena socijalnim problemima, koji su upakovani u specijalne obaveze kupca prema radnicima i sl. Budući da pitanje socijalnog mira u zemlji treba rešavati u državnim organima, ima li tendencija da se firme oslobode socijalnog balasta i takve pojave na tržištu?
