Proslo je sto dana od kako je premijer Zoran Djindjic obecao bolji zivot u Srbiji, a gradjani su, kao i za mandata Mirka Marjanovica, vise gladni nego siti. S visokim dazbinama i cenama, tesko kupuju i hleb i mleko, a bogami ne isplati im se ni da umru.
„Pozivam premijera Djindjica da sa mojom platom od 10.000 dinara prehrani cetovoroclanu porodicu!“, protestvovao je radnik kragujevacke „Zastave“ na prvomajskom marsu sindikalaca kroz glavni grad. Srpski premijer, bas u prvomajskom broju „Vecernjih novosti“ pokusao je da smiri strasti razloznim objasnjenjem da „cemo kais morati da stegnemo jos za jednu rupicu, dok se, do jeseni, ne napuni budzet i stigne pomoc iz inostranstva, pa ce poharana drzava moci da stane na noge“. Tek od septembra, ustvrdio je Djindjic, valja ocekivati rast plata i bolji standard.
Tako je za jos neko vreme prehranjivanje srpskih porodica prepusteno madjionicarskoj vestini domacica da sa „tankim“ novcanicima, s poskupele pijace i iz „paprenih“ samousluga dolaze s polupraznim kesama. Za samo jedan odlazak po rotkvice, mladi luk, krompir, voce… mora se, za cetvoroclanu porodicu, izdvojiti 300-400 dinara. Za taj novac, u kesi se nece naci kajmak – kilogram je od januara poskupeo cak na 300 dinara. Skuplji je i sir. Gromuljica od jednog kilograma kosta oko 200 dinara, dok je pocetkom godine cena bila izmedju 100 i 150 dinara.
Prvih sto dana Djindjiceve vlade ostace, najpre, upamceno po poskupljenju najnuznijih namirnica – hleba i mleka. Vekna polubelog od 20. januara umesto 8 kosta 15 dinara, cena svezeg mleka u kesi, skocila je sa 14 na 21 dinar, a i litar „imlekove“ kratkotrajne „kravice“ od 15.marta skuplji je za sedam i kosta 23,20 dinara. U januaru za hleb i mleko izdvajalo se u proseku 27 dinara, dok je sada potrebno od 35 do 38 dinara. Ova poskupljenja zbunila su i dobro obavestene penzionere, koji ujutru vise ne stoje u redu ispred samousluga, ne samo sto hleba i mleka ima celog dana, vec zato sto nema vise jeftinijeg hleba, jer brasna iz robnih rezervi namenjenog privatnim pekarama nema u obecanim kolicinama.
Sa nestankom i redova za ulje i secer, novoj vlasti poslo je za rukom da, barem prividno, ublazi atmosferu sveopste „socijale“ u kojoj tavorimo godinama. Ipak ulazak u samouslugu, u kojoj vas docekuju sveze ispisane nove cene, posebno prehrambenih proizvoda, manje ohrabruju od premijerovih obecanja.
Cena potrosacke korpe iznosila je u januaru 6.742 dinara, sto je 30,48 odsto vise nego u decembru, a direktor Saveznog zavoda za statistiku Dragi Stojiljkovic rekao je da su cene industrijskih prehrambrenih proizvoda samo u aprilu skocile za 10,3 odsto u poredjenju s martom. Osim hleba i peciva, najvise je poskupelo jestivo ulje, svinjska mast (100 odsto), sveze i preradjeno meso. Stravicno deluje nova cena mesa od preko 400 dinara (bez koske) za kilogram.
Sa praznim stomakom tesko je „svariti“ i poskupljenje struje – 60 odsto u aprilu. Ovom odlukom vlada je hrabro posegla u vec ispraznjane dzepove gradjana, i to „samo“ do juna, jer vec tada struja ce poskupeti za jos 40 odsto, da bi do kraja godine, po planu Vlade, doslo do zacrtanih 114 odsto, koliko je predvidjeno poskupljenje nekada najjeftinijeg srpskog energenta.
Osim racuna za struju koje ce postari dostavljati uz upozorenje gradjanima da prethodno popiju secer i vodu, u poslednja dva meseca poskupele su i komunalije. Cena kubnog metra vode veca je za 200 odsto od prethodne. A poskupelo je i odrzavanje, ciscenje…Dimnicarske usluge „skocile“ su 66,67 odsto i ovo poskupljenje pravda se time sto ce, posle promene cene struje, dimnicari najesen imati vise posla, posto ce se veliki broj gradjana iduce zime grejati na drva i ugalj.
Koliko ce na zimu kostati zimska odeca i obuca, moze se naslutiti po cenama letnje gaderobe. Dolaskom nove vlasti sve je veci broj ekskluzivnih radnji u kojima se prodaju artikli poznatih svetskih marki. Bljestavim izlozima oni daju novi sjaj glavnom gradu, ali cene (najnize 100 maraka, najvise oko 1.000) ce jos zadugo mamiti samo uzdahe prosecnog srpskog kupca.
Skuplje su i knjige za skolarce, za 20 odsto. Prosecna cena udzbenika za osnovnu skolu bila je 120 dinara. Sada je 144. Ako radite i imate dete mladje od sedam godina, za vrtic cete morati da izdvojiti oko 3.500 dinara, po racunici nadleznh realna cena ove usluge. Dosadasnja cena bila je 200-300 dinara.
Mladim bracnim parovima nova vlast, osim kredita koji se jos samo najavljuju, tesko ce omoguciti da se skuce. Iako se cene namestaja nisu menjale skoro 15 godina, plate su padale. Tako, spavaca soba kosta od 50 do 130.000 dinara, decija 70.000, trpezarijski sto i stolice od 25 do 40.000 dinara.
Ako vam se od svih ovih cena zavrti u glavi, ili vam skoci pritisak, necete se bolje provesti ni u apoteci. Lekovi su poskupeli u proseku za 82 odsto, ali to nije sprecilo da neki lekovi poskupe 4,5 pa i vise puta. Sad cene lekova za snisavanje pritiska iznose 800 dinara, za smirivanje cira na zeludcu 200 dinara… Od medicinske opreme, najpaprenija su ortopedska pomagala, skuplja za 120 odsto. Nije rec samo o vestackim kukovima, koji sada kostaju od dve do deset hiljada maraka, vec i o slusnim aparatima, naocarima, socivima. Skocile su i cene dijagnostickih i terapijskih usluga – za 60 odsto.
Poskupelo je, zatim, osiguranje automobila, i to dvostruko. Za „jugo“ treba platiti 2.934 dinara, dok je donedavno ta cena iznosila 1.467 dinara. Vozila jace od 110 konjskih snaga osiguracete ako platite 6.096 dinara. Ako ste malerozni pa vam tek osigurani auto odnese „pauk“, eto novog troska, po novim, visim cenama. Ranije se za odnet auto placalo 960 dinara, sada 2.100. Na drugoj strani, za parkiranje na mestu propisanom za to, treba platiti 4.800 dinara(za mesec dana) i to je 118 odsto vise nego u martu.
Posle svih poskupljenja za obicnog smrtnika luksuz je i umreti. Od marta sahrane su skuplje za 79 odsto. Sama sahrana, umesto nekadasnjih 1.100, kosta 1.790 dinara, a celokupna ceremonija sa pogrebnom opremom, iskopom groba i ukopom umrlog sa nekadasnjih 7.000 poskupela je na 9.600 dinara. Nije uracunato koliko je skocilo i davanje „na ruke“ onima koji placeni posao obavljaju.
Iako je petooktobarski zanos prosao vecinu gradjana, koji sa zamrznutim platama tesko mogu da podnesu sva nova poskupljenja i namete, vecina gradjana zeli da veruje premijeru Djindjicu i spremna je da se strpi do jeseni. Ima i onih koji premijerovu pragmanticnost nazivaju „nadobudnim menadzerstvom“, kojim on, pod prividom akcije, samo zamazuje oci oguglalim gradjanima, jer iako insistira na ekonomiji, svet pomoc uslovljava prvenstveno politickim pitanjima, medju kojima se stalno spominje izrucenje bivseg predsednika Slobodan Milosevica u Hag.
Za to vreme opozicija likuje. Na jednom beogradskom zidu osvanuo je grafit „propaDOSmo“. A ima i grafita „DOSkurcilo nam je“!
