U Albštatu, u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, protekle nedelje odigrale su se prve „Igre bez granica” – takmičenje osmišljeno posebno za đake Srpske dopunske škole, koje je uspelo da za jedno popodne pretvori školsko dvorište u malu olimpijadu smeha, trke i navijanja.
Reklama
Deca su se okušala u nizu raznovrsnih disciplina, gde je pobeda, čini se, bila najmanje važna od svega. Najbolje se, prema rezultatima, snašla ekipa Nikola Tesla, koja je na kraju dana ponela i prvo mesto, ali su svi mališani, bez obzira na plasman, sa terena otišli sa osmehom i utiscima koji se dugo pamte.
Foto: Srpska dopunska škola u Alpštatu
Posebnu draž ovom druženju dali su i roditelji, koji se, umesto da ostanu po strani kao publika, nisu snebivali da se sami uključe u pojedine igre – trčeći, nadvlačeći konopac, padajući i smejući se zajedno sa svojom decom, čime su najbolje dokazali da drugarstvo u dopunskoj školi ne postoji samo na času, već i u igri. Cela inicijativa nastala je zahvaljujući učiteljici Žaklini Nikolić, koja je igre osmislila i organizovala od početka do kraja, uz pomoć samih roditelja pružilo podršku da se ceo događaj i ostvari.
Ovakvi trenuci, u kojima se deca srpske dijaspore okupljaju izvan učionice, često znače više od same igre – oni gradе osećaj pripadnosti i prijateljstva koji dete ponese sa sobom mnogo dalje od školskog dvorišta u Albštatu.
Dok su se roditelji, upareni sa decom u nadvlačenju konopca, prepoznavanju lica sa fotografija i trci „ko je brži”, valjali od smeha po travi, jedno je bilo sasvim jasno – u Albštatu se tog dana nije učio srpski jezik iz udžbenika, već iz zajedničkog daha, trke i grljenja pobednika i pobeđenih na istom mestu. A tamo gde odrasli zaboravljaju na godine da bi se igrali sa svojom decom, tu se, negde između smeha i pokidanih pertli, i dalje čuva ono najvažnije – osećaj da se kod kuće, čak i u Nemačkoj.
Izvor: Rasejanje.info
