Jovica Veljović je naš najpoznatiji dizajner fontova u svetu i autor je više digitalnih tipografskih pisama koje je uradio za najpoznatije svetske firme „Adobe“ i ITC u Americi. Pored toga radio je na redizajnu fontova za nemački nedeljnik „Die Zeit“ , a nedavno se „Politika“ u Beogradu pojavila sa njegovim novim fontovima, ćiriličnim slovima specijalno oblikovanim za najpoznatije i najstarije novine u Srbiji.
Profesor Veljović predaje pismo i tipografiju na Fakultetu za dizajn, medije i informacije u Hamburgu.
Godinu dana je intenzivno radio na projektovanju slovnih garnitura (fontova) kojima se danas štampaju dnevne novine „Politika“.
– U tehnički razvijenim i kulturnim zemljama su nastajala pisma za štampu, a kako je broj tih zemalja veći od zemalja gde se ćirilica koristi, logično je da ih ima više. Danas je oblikovanje pisama postalo nezavisno i može se očekivati veći broj ćiriličnih pisama.
Objavljuje knjige
Profesor Veljović i sam objavljuje knjige naših autora sa ekskluzivnim pismima, koje sam projektuje.
– Pokušavam kao u renesansno vreme da sve sam uradim što je sa knjigom u vezi, izaberem tekst, napravim pismo, oblikujem knjigu, a ponekad je i sam odštampam i povežem. To su uglavnom knjige u malom broju primeraka, koje pokazuju kako bi lepo mogle knjige i danas da izgledaju.
Pretpostavlja se da danas ima oko 50.000 hiljada pisama, ali mi uglavnom koristimo dobro urađena pisma i takozvane „klasike“. U Srbiji bi ćirilica trebalo da ima prioritet. To je prvo pismo koje smo naučili u školi i njoj ništa ne nedostaje što ima latinica, za naš jezik je čak i praktičnija – ističe Veljović.
On nije član nijednog od brojnih društava za zaštitu ćirilice, a to ovako obrazlaze:
– Smatram ih suvišnim i bez uticaja. ćirilicom treba pisati. Ona nije napadnuta, ona je zapostavljena. Mi treba da imamo svest o značaju našeg jezika i pisma koje koristimo. Bez te svesti nema nam pomoći. Roditelji su ti koji pored učitelja najviše mogu da razviju tu svest kod dece. Posle je to stvar navike i osećanja da pripadate jednom narodu čije je pismo prepoznatljivo i da je normalno da tim pismom pišete.
Suvi Do za dušu
– Najlepše mi je u rodnom Suvom Dolu, kod Blaca. Moji prijatelji brinu o meni, goste me, naročito Danijela i Zoran Aničić i njihova deca, kod kojih se najlepše osećam. Oni su jedna izuzetna porodica koja je sačuvala najlepše srpske običaje i tradiciju. Uživajući u prirodi, koja je kao na Brojgelovim slikama, brzo se oporavim i dobijem nove ideje. Gotovo uvek tamo započnem ili završim neki od projekata – ističe Veljović.
O svom učešću u redizajnu uglednog „Die Zeit-a“ prof. Veljović kaže:
– Pre nekoliko godina odgovorni u „Die Zeitu“ su redizajnirali list prateći trend da se list mora grafički osvežiti i prilagoditi modernoj tehnologiji. To je bilo blago renoviranje i ja sam preuredio, dopunio i ponovo digitalizovao pisma koja su tako prepoznatljiva u naslovima koje ovaj poznati nedeljnik koristi. Takođe sam digitalizovao i „očistio“ logotip (glavu) novina.
Novi dizajn „Die Zeit“-a je više puta nagrađivan.
Loš dizajn u Srbiji
Veljović kaže da su novine, časopisi, a naročito knjige u Srbiji veoma loše grafički opremljeni. Neadekvatna oprema se pravda tehničkim poteškoćama ili nedostatkom dobrog papira.
– Ima i toga, ali meni se čini da u Srbiji nema strpljenja ni koncentracije da se usaglase svi oni elementi koji knjigu čine lepom i funkcionalnom. Mislim tu pre svega na izbor pisma, format, prelom, papir, štampu i povez. Neko uvek zataji u tom lancu i knjiga deluje nedorečeno i najčešće bez adekvatnog grafičkog izgleda. Ono što me najviše iznenađuje jeste da se autori knjiga ne bune protiv neadekvatnog dizajna. Lepo opremljenu knjigu svako primeti kao nešto posebno. Sa novinama je slično. Loša tipografija je nipodaštavanje čitalaca, ona vređa i zbunjuje.
