„Prinčevi među (običnim) ljudima“, knjiga mladog londonskog pisca sa Novog Zelanda, Garta Kartrajta, fascinantno je putovanje kroz život, pre svega pesmu, igru i muziku, Roma u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Makedoniji. Srpsko društvo u Velikoj Britaniji priredilo je, povodom desete godišnjice svog postojanja, maštovitu promociju ove uspešne knjige: autor je čitao odlomke i pripovedao doživljaje sa svoje džipsi-odiseje kroz život, tugu i veselje „kraljeva, kraljica i prinčeva“ romske pesme i igre; srpska harmonika i rumunska violina pratili su i „dokumentovali“ autora, a u punoj sali bilo je, uz (pisca sa Novog Zelanda), Engleza, Škota, Nemaca, Japanaca, Rumuna, Bugara….
Gart Kartrajt je mladi autor, novinar, pisac, putopisac i zaljubljenik u romski folklor.
– Kartrajt je pronicljivi putnik. U potrazi za evropskim čarobnjacima pesme – Ciganima, zaputio se u monumentalno putovanje kroz Srbiju, Makedoniju, Rumuniju i Bugarsku. Kako putovanje napreduje, pred nama iskrsavaju do sada nepoznate priče, niču do sada nepoznata mesta, a celi jedan ‘nevidljivi’ narod Evrope pripoveda svoj život kroz reč i pesmu, piše „Dejli Telegraf“.
U svojoj džipsi-odiseji Kartrajt se najviše zadržao u Srbiji. Išao je i tumarao peške, čezama, kolima, autobusom i vozom. Celu jednu priču posvetio je razgovoru ( „uz ćaskanje, pesmu i svirku“) u Nišu sa „princom“ Šabanom Bajramovićem; celo jedno poglavlje knjige posvećeno je najvećoj godišnjoj proslavi muzike u Evropi – Guči i dragačevskim trubama.
Gart Kartrajt je i sam bio muzičar u bendu, a 1995. godine dobio je godišnju nagradu londonskog „Gardijana“ za pisanje o muzici.
Na promociji njegove knjige u Srpskom društvu pripovedalo se, pevalo i igralo u romskoj atmosferi, isključivo uz šljivovicu, do kasnih sati. Bilo je lepo.
Balkanski bluz
Odlučio se na putovanje po četiri balkanske zemlje, posebno u Srbiju, zbog njenog prebogatog rezervoara ciganske muzike. Sa Šabanom Bajramovićem i njegovim čarobnjacima se bratimio uz pleh muziku i rakiju. Za srpske trube kaže da sviraju balkanski bluz koji bi napravio pravi metež u NJu Orleansu i Sent Luisu.
Nevidljivi narod
– Skoro hiljadu godina Romi su, mada najveća manjina u Evropi, i dalje nevidljivi narod, večno marginalizovani, često ništa više nego fusnota u beleškama o progonima i nesrećama. Pa ipak, pošto istorija uvek zapisuje pobednike, Romi će uvek biti pobednici – u muzici. Zato sam se ja fokusirao na njihovu muziku i pesmu. U mojoj knjizi ova kraljevska dinastija muzike, njeni kraljevi, kraljice i prinčevi, pevaju svoje priče, kaže za „Vesti“ autor.
