KONZULAT I U MELBURNU?
• Od marta naredne godine iseljenici će moći da dobiju nove pasoše, po ceni koja je identična onoj u otadžbini
Posetom najvećoj parohiji Srpske pravoslavne crkve u Melburnu, delegacija Ministarstva za dijasporu Srbije završila je posetu našim iseljenicima u Viktoriju. Za razliku od CŠO „Sveta Trojica“ iz Bransvika, gde se domaćin dan ranije obrukao slabom posetom, sastanak u CŠO „Sveti arhiđakon Stefan“ u Kizborou privukao je zapaženo interesovanje zemljaka koji žive u jugoistočnim delovima Melburna i koji su od predstavnika ministarstva tražili odgovore na mnogobrojna, za njih, važna pitanja.
Jedna od dobrih vesti s ovog skupa jeste da bi srpska zajednica u Melburnu mogla da očekuje, a nakon posete iz Srbije, da u budućnosti ovde bude ponovo otvoreno konzularno predstavništvo Srbije.
Kako je obećao šef delegacije, ministar Srđan Srećković, po povratku u Beograd preneće nadležnom ministru za spoljne poslove Vuku Jeremiću potrebu da se za oko 30.000 žitelja Melburna srpskog porekla otvori konzulat Srbije.
Ima posla u otadžbini
I ovom prilikom ministar je podvukao da je prošlo vreme kada je Srbija na svoju dijasporu gledala kao na opasnost. Podsetio je i na ekonomske promene posle 2000. godine, kao i proces privatizacije.
– Oni koji žele da se danas vrate u otadžbinu treba da znaju da u Srbiji postoji veliki broj uspešnih domaćih i stranih privatnih kompanija, u kojima su zarade na sličnom nivou kao u Australiji ili nekim drugim zemljama zapadne Evrope. Svima vama, koji pak želite, da ostanete u Australiji ili bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, želim da vam kao Ministarstvo pružimo podršku i relevantne informacije iz naše države. Zato smo predano radili na izradi Priručnika za dijasporu – kazao je Srećković.
Iseljenici u Australiji, koji budu želeli da dođu do novih putnih isprava Srbije, moći će već od marta naredne godine da ih dobiju u postojećim diplomatskim predstavništvima u Australiji. Cene po kojoj će se izdavati, biće identične onima u otadžbini, najavljeno je u Kizborou.
– Vi ste jedni od onih koje je država Srbija u poslednjih 50 godina nepravedno zapostavljala. Ova poseta je znak promena odnosa između matice i njene dijaspore. Srbija je danas postala potpuno normalna i civilizovana država, radimo na tome od 2000. godine do danas. Verujte da se u Srbiji značajno bolje živi nego što se živelo do 2000. Polako se vraća poverenje u rad naših demokratskih institucija, bolje funkcioniše pravna država, efikasnije je suzbijanju kriminala i korupcije – istakao je ministar.
Delegaciju iz otadžbine, u kojoj su pored ministra i njegov pomoćnik Vukman Krivokuća i sekretar Ministarstva Aleksandra Kojić, dočekale su na ulazu sa hlebom i solju članice folklorne sekcije „Šumadija“ Suzana Šarić i Slađana Rakić.
Pitanja
Na sastanku je postavljeno više pitanja – od socijalne i zdravstvene zaštite do nostrifikacije diploma iz Australije u Srbiji, mogućnosti emitovanja satelitskog programa RTS-a u Australiji, do regulisanja penzija na osnovu stečenog radnog staža u Srbiji, teškoća pri traženju ličnih dokumenata iz otadžbine, Kosova i Metohije i kursa dinara.
„Vesti“ će u ponedeljak objaviti odgovore na najzanimljivija pitanja postavljena u Kizborou.
U ime domaćina, goste je pozdravio starešina hrama protojerej-stavrofor čedomir Videkanić.
– Mi sada imamo retku priliku i čast da u crkvenoj sredini vidimo i dočekamo jednoga ministra. Tako nešto nije moglo ni da se zamisli sedamdesetih godina prošlog veka, kada sam došao u Australiju. Tada je matična država, da joj ne spominjem ime i ideologiju, rušila svoje rasejanje, a njena deca u rasejanju su joj se vraćala u granicama mogućnosti. Krajnje je vreme da u Srbiji imaju nacionalni cilj i program i da se ne ponašaju partijski. Naročito je to važno za srpsku elitu, one koji vode zemlju. Nacija i vera su važnije od bilo koje partije i bilo kog vođe, sadašnjeg ili prošlog – kazao je Videkanić.
Prota je ukazao i na to da dijaspora ima obavezu da pomogne matičnu državu svog naroda „jer ta država pomaže i nas“.
– Mislim da u ovom trenutku treba što više da kupujemo proizvode iz Srbije, a kasnije, kada tamo budu stabilne prilike, i imovinu da ulažemo u privredu – dodao je on.
O toma kako matica može da pomogne dijaspori, domaćin skupa veli:
– Srbija može da nam pomogne u prosveti i čuvanju nacionalnog identiteta, tako što će crkvi i ovdašnjim školama pomoći da se spreči ili bar uspori asimilacija. Nama u dijaspori treba verski, prosvetni, nacionalni i opšte ljudski rad i prosvećivanje naroda na tom planu. Veoma je važno i potrebno uključivanje u politiku, ali u politiku zemalja u kojima živimo, a nipošto u partijsku politiku zemlje iz koje dolazimo. Ni po koju cenu političari iz Srbije ne bi smeli organizovati političke partije u dijaspori.
Sastanku u Kizborou prisustvovalo je oko 70 članova srpske zajednice, među kojima je bilo najviše ljudi koji su ovde došli pre dugog niza godina. Na sastanku se ponovo razgovaralo o predlogu Zakona o dijaspori te mogućnosti da iseljenici utiču na njegovo konačno kreiranje.
