Nakon nedavno održanog sastanka Saveta dijaspore u Beogradu, na kome se razgovaralo o veoma važnim pitanjima vezanim za ljude u rasejanju, razgovarali smo sa LJubišom Milicicem, clanom Saveta iz Amerike. Kao i do sada, on i dalje gleda optimisticki na ulogu ovog tela i veruje da se pravim akcijama mnoge stvari mogu pomeriti sa mrtve tacke.
– Razgovarali smo o mnogim konkretnim pitanjima. Najpre moram istaci da smo dali veliku i moralnu i materijalnu podršku MOBI, velikoj akciji u kojoj ucestvuju mladi iz dijaspore (nažalost još nema nikoga iz Amerike) i rade na obnovi ili izgradnji naših hramova. Zatim smo razgovarali o formiranju upravnog i nadzornog odbora Fonda dijaspore (sredstva tzv. Sabora dijaspore). Taj novac je sada u Narodnoj banci Jugoslavije, na racunu Saveznog ministarstva inostranih poslova, a mi želimo da odbori naprave poslovnik o radu prema kome ce se odredivati uslovi transfera i upotrebe novca. Razgovarali smo i o mogucnosti raspisivanja konkursa za zanimljive projekte, za koje ce sredstva biti namenjena. I dalje smo pokretali pitanja državljanstva, prava glasa, služenja vojnog roka i ucešca u novoformiranom saveznom parlamentu, po novoj Ustavnoj povelji države Srbije i Crne Gore. Prema nekim procenama, 20 odsto našeg stanovništva je u rasejanju, pa bismo toliko poslanika morali i da imamo u saveznom parlamentu.
Americi tri predstavnika
Milicic istice da su clanovi Saveta dijaspore nakon prošlog sastanka uputili pisma sa zahtevima nadležnim državnim organima, a da su do sada dobili samo tri odgovora.
– Jedan je negativan, od Ministarstva inostranih poslova Crne Gore, u kome se kaže da ne priznaju ovu organizaciju, vec imaju svoje koje se bave crnogorskom dijasporom. Od Generalštaba Vojske Jugoslavije smo dobili znacajna razjašnjenja u vezi sa služenjem vojnog roka za one koji imaju dvojno državljanstvo. Trece pismo stiglo je od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Ostali nam nisu odgovorili na zahteve. Cak ni Savezna vlada, koja je formirala Savet dijaspore, nije našla za shodno da nam uzvrati makar odgovorom.
Mi sada nastojimo da preciziramo mehanizme, vodeci racuna o tome sa kojim forumima, istitucijama bismo morali da saradujemo, sa kim da kontaktiramo, kako ne bismo gubili dragoceno vreme. O problemima komunikacije govorili smo i na konferenciji za novinare u Tanjugovom Pres centru. Gospoda Jasmina Vujic, drugi clan Saveta iz Amerike, i dalje je u Beogradu, i ona ce vrlo konkretno raditi na uspostavljanju tih odnosa.
Nedavno je obelodanjen i predlog za formiranje Skupština dijaspore, u zemljama Evrope, u Australiji, Americi. LJubiša Milicic se ne slaže sa takvim predlogom, smatrajuci da ce formiranje jednog takvog tela aktivnosti skrenuti na sporedan kolosek.
– U nekim državama skupštine su vec formirane, recimo u Francuskoj, gde nažalost nije bilo velikog interesovanja. Radi se na formiranju skupština u ostalim evropskim zemljama, ali ja mislim da je nemoguce tako nešto uraditi u Americi. Uz svo uvažavanje demokratskuih namera, mislim da na ovako velikom prostoru skupštine nisu neophodne, jer mi imamo SNO, SNS i KSU, pa kroz te organizacije moramo okupiti naše ljude i izabrati prave predstavnike. Moguce je da naše postojece organizacije biraju predstavnike za Savet, i moram naglasiti da sve tri organizacije imaju svoga predstavnika. Dakle, mislim da moraju biti tri predstavnika iz Amerike.
Tako bismo priznali njihov rad i istorijski znacaj. To bi zadovoljilo staru emigraciju i možda opredelilo mlade ljude da se aktivno ukljuce u rad tih tela.
Vratiti trgovinske olakšice
Savet dijaspore ce, nakon letnje pauze, sacekati važni poslovi i konkretne obaveze.
– Naš sledeci sastanak ce biti u oktobru. Do tada cemo još konkretnije precizirati nacin rada. Ja bih želeo da tada imamo radne sastanke sa predstavnicima vlade. Ono što mi, americki Srbi, moramo raditi je takozvani NTR (Normal Trade Relations), ono što se nekada zvalo u trgovinskim odnosima Status najpovlašcenijih zemalja. To je sada za našu zemlju najvažnije pitanje. Moraju se poboljšati ekonomski odnosi, uslovi izvoza robe, a to se jedino može uraditi vracanjem na NTR. Mi imamo uslove da se vratimo na to, ali svi moramo lobirati, uticati na Senat i Kongres da promene zakon o trgovinskim odnosima sa Jugoslavijom. Moramo na sva zvona govoriti da se Srbija svojim demokratskim korenima može vratiti samo kao ekonomski slobodna i jaka zemlja.
Konzulat u Cikagu?
Ono što je takode važno za nas je postavljanje novog ambasadora u Vašingtonu, i mi svi to sa nestrpljenjem ocekujemo. Sada smo ozbiljno pokrenuli i pitanje otvaranja konzulata u Cikagu, a onda i na zapadnoj obali, jer konzulati su nam takode neophodni. I mogu vam reci, dobra volja postoji, samo su sredstva za sada problem.
