Poverenje u Skupštinu Srbije nije se povećalo ni nakon formalnih promena koje je doneo novi Zakon o Skupštini, dovođenja garde i hora, a ugled i rejting kreće se oko 15 odsto i niži je od rejtinga Evropske unije, vojske, crkve, pa čak i od Vlade Srbije i Haškog tribunala.
Pred praznike građani su Skupštinu gađali pokvarenim jajima, a istraživači iz CeSID-a i Strateškog marketinga kažu za Blic da je rejting tako nizak da ne može biti niži i da poverenje u poslanike ima tako mali broj građana da se to svodi samo na njihovu bližu rodbinu.
Svetlana Logar, direktorka Strateškog marketinga, kaže za Blic da građani ni u trenucima povećanja optimizma, kakav je unelo stavljanje Srbije na belu šengensku listu, zasluge ne pripisuju poslanicima i da nema indikatora da u ovim okolnostima rejting Skupštine može da skoči.
– Nisko poverenje u Skupštinu građani imaju zato što vide i osećaju da se u njoj vodi stranačka boba i da sukobljavanje nije konstruktivno, u korist države. Vide da nije u pitanju sukob ideja već stranačkih interesa. Posle promena 2000. godine poverenje je bilo znatno veće, a prvi pad desio se vrlo brzo, u aprilu 2001. godine kada su se sukobili Vojislav Koštunica i Zoran đinđić, odnosno njihove dve stranke oko hapšenja i izručenja Slobodana Miloševića. Ljudi su to doživeli kao sukob političkih stranaka, a ne kao borbu za opštu dobrobit. Otada se rejting Skupštine sa neznatnim pomeranjima kreće između osam i 15 odsto. Jednom izgubljeno poverenje se teško vraća i Skupština od tada nije nikad zadobila poverenje čak ni trećine građana – kaže Logarova za Blic.
Prelomni trenutak u padu skupštinskog rejtinga koji pominje direktorka Strateškog marketinga obeležen je oduzimanjem 21 mandata poslanicima Demokratske stranke Srbije. Trgovina mandatima i njihovo oduzimanje koji su, kao temelje za korupciju poslanika, obeležili period do 2006. godine, po mišljenju mnogih poznavalaca parlamentarne demokratije, osnovno su obeležje Skupštine i razlog njenog lošeg rada, ponašanja i još goreg ugleda u javnosti.
Situacija je zapečaćena Ustavom koji je uveo blanko ostavke i poslanike potpuno pretvorio u marionete stranaka, u puke izvršioce volje i interesa stranačkih lidera koje zanima samo visina njihove plate, naduvavanje dnevnica i mogućnost da zarade dobru penziju za kratko vreme, uz nerad.
Porast poverenja u Skupštinu dogodiće se, kažu istraživači, kada se poslanici osamostale u odnosu na partijske vrhuške i počnu da zastupaju interese građana koji su ih birali, a ne stranaka i njihovih finansijera. Preduslov za to je ukidanje blanko ostavki, što podrazumeva promenu Ustava, ali se i pre toga može uvesti usvajanjem novog zakona o lokalnim izborima, koji je već urađen i u Vladi Srbije čeka dozvolu Socijalističke partije Srbije. Zatim bi usledio i novi zakon o izboru narodnih poslanika koji je najavljen pre skoro dve godine, ali takođe nema konsenzusa u vladajućoj koaliciji da se ovaj zakon usvoji. Ukidanje blanko ostavki od Srbije zahtevaju Savet Evrope, Evropska unija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Amerikanci pritiskaju Dačića da prihvati ukidanje blanko ostavki
Predstavnici EU, OEBS i Saveta Evrope žele da iskoriste tužbu koju su bivši poslanici G17 plus Ksenija Milenković i Goran Paunović pokrenuli protiv Srbije zato što im je 2006. godine Skupština Srbije oduzela poslaničke mandate, kao pritisak na stranke vladajuće koalicije da konačno promene izborne zakone i ukinu blanko ostavke. Kako saznaje Blic iz diplomatskih izvora, Amerikanci su preuzeli na sebe da lidera SPS Ivicu Dačića pritisnu da konačno prihvati ukidanje blanko ostavki i prvo u Vladi pusti zakon o lokalnim izborima, a onda se saglasi i sa novim zakonom o narodnim poslanicima, ako ne želi da Srbija plati veliku odštetu povodom tužbi Milenkovićeve i Paunovića.
Na nivou statističke greške
– Ugled Skupštine je na nivou statističke greške i u principu tako se kotiraju sve institucije koje se direktno vezuju za političke stranke. Poslanici za većinu građana predstavljaju politički sistem o kome imaju loše mišljenje. U istraživanjima CeSID-a svega tri, četiri odsto ispitanika kaže da ima potpuno poverenje u Skupštinu, a delimično poverenje se ne penje iznad 17 odsto i ta situacija traje godinama – kaže za Blic đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a.
