Vlast i njoj bliski mediji bi rekli da je i na lokalnim izborima u Kosjeriću i Zaječaru opozicija demonstrirala „mobilizatorski kapacitet za haos“ jer je u suštini demonstrirala mobilizatorski kapacitet za pariranje, pa i pobedu. Te je otuda politički racionalna, iako uslovno defanzivna, Vučićeva odluka da vanredni parlamentarni izbori, a što je studentski zahtev, “nisu na vidiku“. Prvi put od 2012. opozicija je pokazala potencijal da se suprotstavi ozbiljno izbornom inženjeringu Vučićeve partije i njenom algoritmu na lokalu.
Prednost SNS je relativna, kao što su i pobede uslovne, ako se sabere količina angažovanih resursa i stepen uključenosti u kampanju predsednika države za izbore u dve lokalne opštine. Doduše, simbolički jako bitne. Ispade da partija od preko pola miliona članova nema stranačkog funkcionera, tek nema na lokalu, koji negde može da donese pobedu a da Vučić ne nosi presudno kampanju.
Nakon Kosjerića i Zaječara više je optimizma kod uslovno poražene opozicije nego trijumfalizma kod uslovnih pobednika sa naprednjacima na čelu.
Analiza Demostata pokazuje da je opozicija na ovim izborima do sad najkvalitetnije pokrila biračka mesta ali opet ne dovoljno kvalitetno da u potpunosti iskontroliše izbore što je ipak u atmosferi razrađene izborne patologije uspeh. Poenta za protivnike Vučićevog režima bila bi naizgled prosta – studenti da se generalno kurtališu antipartizma, a opozicija svojih sujeta i partikularnih interesa. Studentska lista u Kosjeriću bila je u suštini opoziciono-partijska, odnosno koaliciona koju su podržali studenti. To je recept i za republičku studentsku listu koja ne bi isključivala i nepartijske ličnosti.
Istraživanja Demostata pokazuju da sinergija između studenata i opozicije postoji. Političke partije su ipak potrebne jer one su i u autoritarnim i hibridnim i u demokratskim društvima izvor političkog legitimiteta. Konvertitske sudbine, tipične i za noviju političku istoriju i praksu Zaječara, pokazuju da sutra ni neka nova vlast, ako je bude u dogledno vreme, ne sme da podlegne olako neselektivnom lustrativnom nagonu već da proba da stvori, ako ono ne postoji, “liberalno“ krilo iz sadašnje vlasti.
Konvertiti, ma koliko nekome to bilo nemoralno, istovremeno i stabilizuju svaku novu vlast. Kao što su kontingenti konvertita iz dosovski generisanih partija stabilizovali Vučićev režim. U reakcionarnom nagonu Vučić nije uspeo da zadrži neku partiju (entitet) iz bivšeg režima kao realnog koalicionog partnera, i time relaksira vlast, već je prihvatao prebege samo ako postanu politički pretorijanci, zavetnici i lojalisti po pozivu, ako se asimiluju kao što to prema drugim rasama radi osvajačka rasa Borg u „Zvezdanim stazama“. Praveći kiborge sa zajedničkom svešću. Vučić je preuzimao po kontingentima, u početku, više nego bilateralno. Tačnije jedan asimilovani prebeg donese sa sobom svoj kontingent „borgova“.
Ovi lokalni izbori pokazali su i da bi hipotetički poraz vlasti na republičkom nivou bio tesan (otuda su konvertiti bitni), da bi po gradovima bila šarena situacija, da bi se osetile regionalne razlike u glasanju. Stavom da se nigde ne sme izgubiti, vlast rizikuje da sutra odjednom izgubi svuda. Otuda i male opštine postaju odsudne bitke.
Ceo tekst pročitajte u novom štampanom 700. izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 363
