Porodična analitika

BRANA CRNčEVIć – CRNA TAčKA
Porodična analitika
Ako vam je deda po ocu zbrisao u Ameriku jer nije hteo da se vrati u Brozovu državu overenu na Jalti, ako vam je deda po materi bio neviđeni komunista koji je preko četnika stigao u partizane, a preko komunističke partije do Golog otoka, prirodno je što je vaše porodično stablo zamršeno. Na jednoj grani visi deda koji nikada nije razumeo kako je austrougarski podoficir iz Prvog svetskog rata postao, između ostalog, srpski vrhovni komadant u Drugom svetskom ratu; na drugoj grani visi deda po ocu Solunac, a taj je nesrećnik preko Igmana i Sutjeske stigao na Goli, na kom su iz njega isterivali ruskog đavola, protiv koga se pobunio nesvrstani anđeo. Teško detinjstvo. Odeš u Ameriku kod dede po ocu, smrtnog neprijatelja dede po materi i tamo ti crtaju porodično stablo na kom je odrezana grana na kojoj visi tvoj deda po materi. Vratiš se kući, a tu ti crtaju porodično stablo na kom je odrezana grana na kojoj visi deda po ocu. čas imaš jednog, čas drugog dedu manje. Rasteš kao oštećeno unuče. Zbog jednog dede slaviš krsnu, zbog drugog 29. novembar. Zbog jednog dede si religiozan, zbog drugog ateista. Zbog jednog dede napadaš crkvu, zbog drugog je koliko možeš braniš.

A roditelji kao roditelji, žele svom detetu najbolje. Tata se sklonio u komunističku partiju, u kojoj će mu biti zaboravljeno što je njegov otac, tvoj deda, bio četnik; a mama se upisala u komunističku sektu da bi, koliko može, zaštitila sebe i svoje od onog nesrećnika koji je preko Igmana i Sutjeske stigao na Goli. A ti, kud ćeš i šta ćeš, moraš u partiju, jedino si tamo mogao kupiti moralnu podobnost koja ti je obezbeđivala zgodan posao. U međuvremenu pada Berlinski zid. Vreme miriše na slobodu i Slobodana. Došlo vreme, učinilo ti se, da porodični stablo crtaš normalno; neka svaki deda veselo visi na svojoj grani. Kad, eto ti rata i zbrke. Opet krešeš grane porodičnog stabla na kojoj su među drugim imenima i imena tvoje dece. Ako ti je jedina mama za mir, a druge mame nemaš, a jedini tata za borbu koja će se pretvoriti u rat, porodično stablo je opet u opasnosti. U međuvremenu si postao deda. Sad unuci po kćeri koja je za mir krešu granu na kojoj visiš jer nisi bio za mir, a unuci po sinu te testare jer nisi bio dovoljno za rat. Probao si da udovoljiš svojoj deci. Lupao si krišom sa balkona u šerpe i lonce protiv Slobe da bi te ćerka volela, a marširao na kontramitingu da bi zadovoljio sina.

A mukama oko porodičnog stabla nikad kraja. Posle petog oktobra odlučuješ da budeš neutralan. A tvoji unuci crtaju novo porodično stablo. Jedni krešu grančicu na kojoj si se do juče kočoperio zato što si slabo udarao u šerpe, drugi što si krišom bio na kontramitingu. Potpuno su zaboravili da postojiš. Ideš u park, hraniš golubove, i misliš gde ode tvoj život. Prošlo je tvoje, kad, vidi vraga, nije! Idu izbori i ti, opet, postaješ važan. Svima je potreban tvoj glas. Svi se bore da ga rasporede. Imaš petoro unuka i svi su, slava Bogu, zdravi i različiti. I svako će glasati po svome. A unuci su ti čudno raspoređeni. Jedan je za Hag, drugi protiv. Kako da glasaš za Hag i protiv Haga? Ne bi li se vratio na porodično stablo, obojici si obećao da ćeš ih poslušati. Najmlađi unuk viče po kući da od njega i njegovih vršnjaka sve zavisi, i njemu si obećao svoj glas. Unučica koja je stasala za glasanje nagovara te da se opredeliš za najlepšeg i šapnula ti je, da baba ne čuje, njegovo ime. A ona mala radikalka objašnjava da su radikali najveća demokratska stranka. Uči te da ime SRS treba čitati sa dodatkom jedne reči: Srpska radikalno demokratska stranka. Onaj što je za Hag hoće da se odrekne sestre. Onaj što je protiv Haga je ljubi. Baba sedi u ćošku gleda “Velikog Brata” i krsti se. Da bi se spasao, odlučuješ da sve prebaciš na babu. “Biće kako baba kaže”, izjašnjavaš se. Baba se priprema za Badnjak i Božić i još ne učestvuje u predizbornoj kampanji. A ti znaš da baba ne trpi Karlu i druge karluše. Kad su unuci otišli, sedaš za sto da sa babom popiješ rakiju. Udaraš recke i zamišljaš kako će porodično stablo glasati. “Kako stojimo?”, pita baba. “Zajedno sa decom ili samo sa unucima?”, pitaš. “đuture”, kaže baba. “Šest glasova protiv Karle, znači za Tomu, dva glasa za Voju, jedan za Borisa, i jedan glas za čedu. Ništa za Mlađana?”, pita baba. “Jedna nam se grančica koleba između Mlađana i čede, i sva je prilika Mlađan će izgubiti. Slava Bogu”, kažeš. “Slava Bogu”, kaže baba i krsti se. “Hoćemo li slaviti Srpsku novu?”, pita deda. “Slavićemo, Bog s tobom”, kaže baba, “sve su nam godine stare, samo nam je Srpska nova godina nova”.