„Nikad ne boj se, s tobom neko je; Ko želi ljubav da ti da;“ Deo svoga toplog sna“
To su stihovi koji u poslednjih šest meseci nisu mogli da vas zaobiđu. Stihovi koje su otpevali i odsvirali „the best of“ postava jugoslovenske pop i rok muzike. Stihovi za koje je muziku pravio Dragoljub Ilić Ilke. Stihovi koji su ove godine napunili punih 40 godina.
Ali ova godina nije samo puki jubilej. Zbog aktuelnih studentski protesta ova pesma dobila je jednu vrstu novog života i ponovo zavladala zvučnicima društva.
Zato u novom broju Nedeljnika, prolećnom dvobroju, čitajte o fenomenu urpavo spomenute numere iz pera Branka Rosića.
Evo šta vas sve čeka u novom broju Nedeljnika:
Voja Antonić, pronalazač, publicista i filmski montažer, sad posle 25 godina od prvog izdanja kultne knjige i vodiča za kritičko razmišljanje „Da li postoje stvari koje ne postoje“ (Heliks), objavljuje prošireno i dopunjeno izdanje.
Iako je još pre mnogo godina objašnjavao i dokazivao da stvari koje ne postoje – ne postoje, verovanja da ipak postoje su jača nego ikada. Ljudi i dalje ne misle svojom glavom.
Ali evo opet prilike da ponovimo koje to stvari ne postoje – u obimnom intervjuu Voje Antonića za prolećni dvobroj Nedeljnika.
„Evo ponovo smo u trenutku procvata vladavine primitivizma i bezumlja, mada smo pre samo par decenija kroz sve to već jednom prošli. Zato nam je sada više nego ikada potrebno kritičko mišljenje, jer ovo nije samo borba protiv jednog čoveka i nezdravog sistema koji nam je on nametnuo, nego i za definisanje nove pozicije u društvu u kome živimo“, samo je deo onogo o čemu je Anonić govorio za novi Nedeljnik.
U našem novom broju čeka vas i nova analiza pada nadstrešnice.
„Neodržavanje objekta, ubrzavanje procedura u građevinarstvu, nestručno upravljanje projektom, i na kraju i sama korozija čeličnih žica, doprineli su tragičnom urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je stradalo 16 osoba.
Ovaj zaključak se nameće nakon pregleda rada koji su napisale prof. dr Jelena Dobrić i doc. dr Sanja Fric sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Analiza, prikazana u radu koji je ustupljen Nedeljniku, a koji ćemo u potpunosti objaviti na našem sajtu, ukazuje na važnost pravilne izrade i upravljanja projektima koji su od značaja za Republiku Srbiju i neophodnost izmena u postojećoj zakonskoj regulativi“, piše Dušan Telesković, a vi čitajte u prolećnom dvobroju.
O fenomenu serije „Beli lotos“, kao i šta bi Milošu Bikoviću donela spomenuta serija … i obrnuto, takođe imate priliku da čitate u našem novom broju.
„Završena je treća sezona planetarno popularne serije „The White Lotus“ u kojoj je trebalo da igra Miloš Biković. Nedeljnik istražuje koliko je ova uloga mogla da mu promeni karijeru, ali i otkriva koji su detalji prethodili „kenselovanju“ jednog od najpopularnijih srpskih glumaca, koji ipak nije hteo da stavi karijeru ispred stavova“, piše Ana Mit
Za to vreme u svetu
Trampova kontrarevolucija i kulturni rat – Predsednik se zvanično odrekao tzv. „Projekta 2025“, međutim dobar deo njegovih dosadašnjih poteza i imenovanja upućuje da poprilično sprovodi ono što su napisali njemu veoma bliski ljudi na 922 strane: od slabljenja i redimenzioniranja federalnog državnog aparata, preko demontiranja federalnih agencija, do uklanjanja svih funkcionera i službenika koji su viđeni kao prepreka ili smetnja ka realizaciji autoritarnog sistema vladavine, piše Željko Pantelić
Kako je napravljena čuvena NORA – Artiljerijski sistem na platformi terenskog vozila sada se smatra za rešenje primereno savremenim zadacima vatrene podrške. U Beogradu, u Vojnotehničkom institutu (VTI) projektovali su takvo oruđe još 1980-ih godina. Pod vodstvom izvrsnog kontruktora pukovnika Anastasa Paligorića nastala je samohodna haubica Nora-B (Novo Oruđe Artiljerije) koja se sada proizvodi u kalibru 155 mm, standardnom u NATO-u, piše Aleksandar Radić
Franjina revolucija je tek počela – Hrvati i Srbi na počivšeg papu Franju gledaju različito: crkvene strukture unutar Hrvatske biskupske konferencije, manje-više negoduju jer je zaustavio kanonizaciju zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, SPC je zahvalna zbog toga. A katolici u Srbiji i zbog uzdignuća na čast kardinalnog grimiza beogradskog nadbiskupa Ladislava Nemeta, piše Drago Pilsel
Ser Dejvid Džejson, Del Boj ekskluzivno za Nedeljnik – Srbi, nastavite da gledate „Mućke“, znate da to ima smisla
„Dejvid Džejson strpljivo me dočekuje smešten u fotelju u dnevnoj sobi BBC-jevog seta u kojoj je snimljena većina epizoda. Stičem utisak da nikada nije ni izašao iz lika Del Boja, jer uredno nosi kačket na glavi, kožnu jaknu, zlatni lančić sa slovom D i puno nakita na rukama“, piše Dušan Ivanović
RUBRIKA NIKAD BOLJE
Miljenko Jergović i Svetislav Basara, dvojica verovatno najpopularnijih pisaca s ovih prostora, redovno se, na sajtu Velike priče i u Nedeljniku, dopisiju svake nedelje, u rubrici „Nikad bolje“.
Basara i Jergović nekoliko godina unatrag redovno su razmenjivali pisma i utiske o svemu što se događa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i u svetu…
„S tobom se, dragi Basara, ja opet, uglavnom, slažem. Osim što nisam siguran da vjerujem i u šta od svega onog što revolucije, trgovi, pobune, ali i partije, parlamenti, politički izbori podrazumijevaju i donose, osim što vjerujem u mogućnost da čovjek, sam ili u grupi ljudi, mijenja sebe i one oko sebe. Dakle, ako je riječ o srpskim studentima, oni mogu promijeniti sebe, a hoće li pritom mijenjati srpsko društvo, o tome zaista ništa ne znam. Ili znam da će ga promijeniti u onoj mjeri, onako i onoliko koliko promijene sebe.
Inače, početkom opsade Sarajeva, koja je u mnogo čemu do danas ostala početak svih početaka, one koji su zasjeli na dobro uređene, ukopane i betonirane artiljerijske položaje, koje im je prethodnih mjeseci pripremala JNA, ili koji su sa snajperskim puškama u rukama zasjeli na okolne čuke, s kojih se grad i građani u njemu vide kao lutke u lutkinoj kući, instantno se nazvalo – papcima. Riječ, naravno, nije bila nova. U vrijeme moga ranog sarajevskog odrastanja i stasavanja, kada sam učio jezik ulice koji se u tom trenutku značajno razlikovao od jezika kojim se govorilo kod nas u kući, ali i od jezika koji sam učio u prvih sedam godina života, po malom i ubavom dalmatinskom ribarsko-turističkog seocetu Drveniku, riječ papak bila je slabije frekventna izvedenica riječi papan.
Prethodno je, možda, bilo i obrnuto, pa je riječ papan izvedena iz riječi papak, ali toga se ja nisam mogao sjećati. A papanom se u ta doba, početkom sedamdesetih, u Sarajevu smatrao svaki nesnađeni, socio-kulturno neadekvatni pojedinac, u pravilu negdje iz predgrađa, iz sela koja su sa svih strana opkoljavala grad, ili odnekud iz unutrašnjosti, pa naseljen u đačkom i studentskom domu. Papan je pritom bio lišen svih socijalnih kompetencija, bio je totalno demodiran, bio je ružan, nije bio društven, loše je igrao fudbal, te, što je veoma važno, bio je protagonist većinskih kulturnih obrazaca i zastupnik većinskog i kolektivnog mišljenja. Papan je bio sveprisutna intergeneracijska pojava: od obdaništa do mjesne zajednice u kojoj su penzioneri slagali domine i igrali šah, svi su imali svoje papane. I svima su njihovi papani služili za ruganje i za uspostavu socijalne
hijerarhije u kojoj će se u svakom trenutku znati da je raja, ili da je naša raja superiorna, a da su papani inferiorni. Biti raja značilo je biti socijaliziran i dobro prihvaćen, biti raja značilo je biti spašen, a biti papan značilo je da u sebe i u svoju samoizgradnju moraš uložiti golem trud, tako da jednoga dalekog dana i sam postaneš raja.“, piše Jergović u novom broju Nedeljnika.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON
Post Views: 266
