U Srbiju je prošle godine, u vidu doznaka iz inostranstva, stiglo između 1,8 i dve milijarde evra, odnosno po 242 evra na svakog njenog stanovnika, izračunato iz zbira doznaka preko banaka i novca koji se iz dijaspore upućuje na druge načine.
Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, prošle godine je preko raznih banaka, uključujući ekspres transfer novca preko NJestern uniona, u Srbiju stiglo 869 miliona evra (ili 1,1 milijarda dolara). Znatno više novca iz celog sveta, međutim, stiže u gotovom, van bankarskih i drugih zvaničnih kanala: između 950 miliona i 1,2 milijarde evra (odnosno između 1,1 i 1,5 milijardi američkih dolara).
Najizdašniji su dijasporci u Nemačkoj sa 150 miliona evra uplaćenih samo preko banaka, odnosno 18,76 evra po stanovniku Srbije. Za njima sledi dijaspora u Švajcarskoj – sa 71,9 miliona evra (oko devet evra po stanovniku), u Austriji – sa 54,5 miliona evra (6,8 evra po glavi).
Irski kanal
Doznake iz Irske ne znače i da novac stiže otuda. On samo putuje irskim kanalom, jer je u ovoj zemlji centrala NJestern uniona, pa se sve doznake uplaćene u filijalama ove kompanije u raznim bankama širom sveta evidentiraju kao da stižu direktno iz Irske – objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.
Iz Francuske su 2004. godine preko banaka uplaćena 32,4 miliona (četiri evra po stanovniku Srbije), a iz Velike Britanije 35,5 miliona (oko četiri i po evra na svakog od osam miliona stanovnika Srbije).
Ne postoji, međutim, ni približna evidencija koliko para iz ovih zemalja stiže na druge načine, van bankarskih kanala.
To je glavni razlog što je Narodna banka Srbije od Svetske banke naručila projekt koji bi trebalo da sortira kanale i načine kojima se prebacuju novčana sredstva iz dijaspore u otadžbinu. Stručnjaci Kancelarije Svetske banke u Beogradu potvrdili su „Vestima“ da njihova studija za nacionalnu banku treba da obradi u prvom redu taj nevidljivi novac koji se iz dijaspore sliva alternativnim metodama.
Nacionalna banka, odnosno država, ima jak razlog zašto želi da i okolne puteve kojima se šalju doznake uključi u bankarski tok.
(Ne)poverenje
Stručnjaci Ekonomskog instituta u Beogradu skeptični su kad je reč o uvođenju alternativnih puteva slanja novca iz dijaspore u bankarski režim:
– Neki ljudi koji šalju novac u Srbiju nemaju poverenja u taj transfer, a neki ne žele da plaćaju proviziju stranim bankama. Drugi ne žele da se zna da šalju ili primaju novac. U pitanju je lični pristup. Svugde u svetu, rođaci i prijatelji se pomažu na taj način i teško da će ljudi prihvatiti da se to sada menja.
Nije reč o kontroli, tvrde njeni zvaničnici, već pre svega o tome da bi taj ogromni novac, kada bi stizao u banke, veoma pozitivno uticao na deviznu likvidnost zemlje, a dalje i na opštu ekonomsku situaciju kroz podsticanje privrednih aktivnosti, jer bi građani bar deo tog novca investirali, a ne samo trošili za goli život. Time se već utiče na tražnju domaćih proizvoda, a onda i na porast proizvodnje – kažu stručnjaci Svetske banke.
U Narodnoj banci kažu da je zvanični priliv doznaka iz inostranstva u stalnom porastu još od 2001. godine, što – kako se procenjuje – još više važi za pošiljke koje ostaju izvan evidencije njene službe za poslove platnog bilansa.
Godinama unazad, najveći priliv evidentiranog novca stiže iz zemalja u kojima je srpska dijaspora najbrojnija. Iza Nemačke i Švajcarske, koje zauzimaju prva dva mesta, sledi dijaspora u Sjedinjenim Američkim Državama, iz kojih je prošle godine preko banaka uplaćeno 67 miliona dolara ili 8,37 dolara po stanovniku Srbije, doksu doznake iz Kanade i Australije upadljivo skromnije – 11,3 i 15,3 miliona dolara, odnosno 1,4 i 1,9 dolara po glavi žitelja Srbije. Iz Rusije su 2004. uplaćena 33 miliona dolara, odnosno 4,2 dolara po stanovniku Srbije.
Izdašni emigranti
Na početku novog, 21. veka, oko 175 miliona ljudi, približno tri odsto stanovnika u svetu živi i radi van zemalje u kojima su rođeni. Prema podacima za 2002. godinu, oni su svojima u zemljama iz kojih su otišli, širom tzv. Trećeg sveta poslali 72 milijarde američkih dolara. To je znatno više od ukupne javne pomoći razvijenih država zemljama u razvoju.
Dijaspora u Švedskoj preko banaka je uputila 8,7 miliona evra, a u zemljama Beneluksa 13,5 miliona evra (Belgija i Luksemburg po 3,2 miliona, Holandija 7,1 milion evra).
Poslednjih godina je evidentiran znatan porast obima i broja doznaka iz Irske (2004. uplaćeno je 109 miliona evra) i sa Kipra (38 miliona evra), ali i taj novac u Srbiju stiže iz drugih delova sveta.
U porastu je priliv novca iz Hrvatske (prošle godine 51 milion dolara), ali su to najvećim delom penzije – objašnjavaju u nacionalnoj banci Srbije.
Sve navedene brojke odnose se na Srbiju, jer nacionalna banka nema uvid u zvaničnu evidenciju priliva inostranih doznaka u Crnu Goru.
Doprinos standardu
Iako srpska dijaspora nije bogata, kao iseljenici iz nekih susednih zemalja, Grčke, Italije ili Hrvatske, iz godine u godinu pritiče sve više novca u otadžbinu. Na svakog stanovnika Srbije, svakog radnog dana praktično stigne po jedan evro ili, u globalnoj računici, 13 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Prema rečima prof. dr Vladimira Grečića, zamenika direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu, ukupne doznake u prošloj godini bile su za trećinu veće nego 2003. godine.
Iako se više od polovine tog novca šalje „svojim“ kanalima, deo koji stiže preko banaka dobro je došao državnoj kasi za „peglanje“ raznih platno-bilansnih, a naročito spoljnotrgovinskih deficita – kaže prof. Grečić.
Doznake, dodaje on, nisu dovoljne za neki ozbiljan biznis, ali dobro dođu za poboljšanje niskog standarda stanovništva.
