Dok po ocenama nekih americkih medija „afere drmaju politicku svakodnevicu Jugoslavije i koce njenu integraciju kako u svetsku zajednicu tako i u evroatlantske strukture“, na americkom Nacionalnom odbrambenom univerzitetu u Vašingtonu smatraju i da na unutrašnjem vojnom planu Jugoslavija mora da se reformiše, ako želi ulazak u proces Partnerstva za mir i kasnije u NATO.
U razgovoru za „Politiku“ direktor Instituta za nacionalne strateške studije Nacionalnog odbrambenog univerziteta Džefri Sajmon je ovom novinaru prilikom nedavnog boravka u Vašingtonu rekao da Jugoslavija može da ima prednost u odnosu na sve države bivše Istocne Evrope kada je u pitanju školovanje vrhunskih vojnih kadrova na americkim vojnim akademijama, posebno na Nacionalnom odbrambenom univerzitetu, jer je u prošlosti postojala dobra vojna saradnja izmedu Vašingtona i Beograda.
Predsednik ili premijer
Po njegovim recima, da bi Jugoslavija ušla u proces Partnerstva za mir, treba da ispuni pet principa, koje je u septembru 1995. postavio tadašnji americki državni sekretar za odbranu Viljem Peri za sve zemlje koje teže ukljucivanju u tu vojnu integraciju: demokratski oblik vlasti, privatizacija ekonomije, dobri odnosi sa susednim državama, apsolutna ravnopravnost svih nacionalnih manjina i demokratska kontrola oružanih snaga. Taj peti Perijev princip sadrži i jasnu naznaku u Ustavu i Zakonu o odbrani oko toga ko je vrhovni vojni autoritet u zemlji, da li predsednik ili premijer.
To je bio svojevremeno problem u Poljskoj posle propasti komunizma, to je problem još uvek u Hrvatskoj, delimicno i u Jugoslaviji, kaže Džefri Sajmon. Po njemu, i opozicija u Parlamentu mora da ima uvid u rad obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, Ministarstvo odbrane treba da vrši kontrolu Generalštaba u domenu personalnog menadžmenta, planiranja nabavki vojnog materijala i opreme i, naravno, dimenzionisanju vojnog budžeta. Društvo i Parlament moraju da znaju kako se to radi, a narod treba da vidi vojsku kao zaštitu, a ne kao pretnju razvoju demokratije, pri cemu regrutni sistem ne bi trebalo da bude jedina veza naroda i armije. Naravno, i civilne demokratske vlasti moraju da shvate limite svojih ovlašcenja u odnosu na oružane snage.
Kako sve to izbalansirati u zemlji koja nema tradiciju civilne kontrole nad vojnim poslovima? Džefri Sajmon to pitanje smatra problemom edukacije, ali i kolicinom integriteta i autoriteta rukovodecih kadrova. Na americkom Nacionalnom odbrambenom univerzitetu u Vašingtonu veliku pažnju posvecuju upravo civilnoj kontroli oružanih snaga i tu se školuju kadrovi na nivou pukovnika ili general-majora, odnosno nivo zamenika ministra odbrane. Školovanje traje godinu dana, a Univerzitet ima svoj deo i u pomorskoj bazi u Norfolku.
Bugari ostali
Madarski general Lorenc podneo je ostavku 1990. jer je istovremeno dobio sasvim suprotna naredenja od predsednika države i premijera. Danas je u Madarskoj predsednik države vrhovni komandant oružanih snaga u ratu, dok je to u miru premijer, kaže Sajmon i dodaje: imao sam nedavno u poseti zamenika hrvatskog ministra odbrane i upoznat sam sa njihovim problemima, jer predsednik Mesic želi da nacelnik Generalštaba Hrvatske vojske bude direktno pod njim, ali to želi i ministar odbrane, tako da ni Hrvati taj problem još nisu rešili.
Program nastave na Nacionalnom odbrambenom univerzitetu u Vašingtonu za više oficire je, inace, multidisciplinaran. Pohadali su ga mnogi istaknuti sadašnji vojni rukovodioci Madarske, Poljske i Ceške. Iskustva su raznolika.
Kada se oficiri po završetku jednogodišnjeg školovanja vrate u svoje zemlje ima slucajeva da ih namerno šalju u udaljene garnizone i na niske formacijske položaje zbog sujete i ljubomore, pa onda ti oficiri napuštaju službu u armiji. U Vašingtonu prate karijere onih oficira koji su školovani u SAD , jer im se ti ljudi cesto javljaju. Ovde hvale turski primer: svi turski oficiri školovani u SAD zauzeli su i zauzimaju najvažnije položaje u turskoj armiji.
Imamo i nekih loših iskustava. Tako smo nedavno imali 12 bugarskih kadeta koji su se školovali na razlicitim vojnim akademijama u SAD, bili su dobri studenti, ali se ni jedan nije vratio u Bugarsku. Svi su ostali u SAD, neki se oženili Amerikankama i svi su u biznisu, dodaje Džefri Sajmon.
Gde je u svemu tome Jugoslavija? O kandidatima iz vaše zemlje odlucuje Stejt department i Pentagon, a broj mogucih studenata u nadležnosti je Evropske komande americkih oružanih snaga, odnosno njenog komandanta. Ovde na Nacionalnom odbrambenom univerzitetu u Vašingtonu vec smo odškolovali kadrove iz Hrvatske, Slovenije i Albanije. Iz Jugoslavije još nije bio niko, ali se nadamo da ce ubrzo doci, izjavio je za „Politiku“ direktor Instituta za strateške studije na Nacionalnom odbrambenom univerzitetu u Vašingtonu, Džefri Sajmon.
