"Pesnička hrisovulja" Saši Mićkoviću

Saša Mićković već dugo proučava sonetnu tehniku, a sonet je, kako kaže, savršen sklad reči i harmoničnost. Mićković je i začetnik nove sonetne forme sa imenom Klepsidrični sonet u ogledalu sa akrostihom, a taj sonet se može čitati u oba smera. Ime toj formi je nadenuo Časlav Đorđević, član Udruženja književnika Srbije.

“Nagrada Pesnička hrisovulja nije prva nagrada koju sam dobio za poeziju, neke pohvale su stigle iz Bosne, Makedonije, Srbije… Ali ova povelja mi je ipak najdraža i najznačajnija jer je došla iz Srpske duhovne akademije, od ljudi koji se trude da očuvaju identitet, kao i izvornu, pravu književnu vrednost, koja kod nas ima duboke korene. Pesnička hrisovulja će mi dati novu snagu, kako bih istrajao u sonetarenju i ispisivanju katrena i tercina.

Što se tiče mog daljeg rada, u planu je nova knjiga, Špil soneta, a potom slede promocije u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, u Vojvodini…Za kraj 2016. godine pripremam i knjigu ljubavne poezije koja ima radni naziv Raspečaćena pisma, i za nju su recenzije napisali pesnik Pero Zubac i dr Miodrag D. Ignjatović iz Beograda”, kaže za Program za dijasporu RTS-a Saša Mićković.

Saša Mićković je rođen u Austriji 1980. godine, gde je proveo par godina, a onda su se njegovi roditelji vratili u Šumadiju, u Raču, odakle je on otišao u Pariz, pošto je dobio otkaz u Juri gde se borio za sindikalna prava zaposlenih.

Odluka o organizovanju Srpske duhovne akademije i konstituisanju Upravnog odbora doneta je na sednici održanoj 9. juna 2005. godine u Paraćinu. Članovi prvog Upravnog odbora Srpske duhovne akademije, bili su književnici: Miroslav Dimitrijević, Bajo Džaković, Zoran Trifunović, Miroslav Čopa i slikar Srbobran Kilibarda. Prvi predsednik Akademije bio je književnik Miroslav Dimitrijević.

Priznanje Pesnička hrisovulja, kao znak sećanja na dve hrisovulje (povelje) kneza Lazara, u kojima se spominje gotovo svako mesto Moravske Srbije, a koje nemaju samo duhovnu, već i književnu i istorijsku vrednost, dodeljivaće se za značajan doprinos srpskoj književnosti, umetnosti i kulturi, piše na sajtu Srpske duhovne akademije iz Paraćina.