Kada mlad čovek sazna da ima rak, prva pitanja su „kako“ i „zašto“. Upravo to se pitaju i doktori jer broj mladih odraslih ljudi sa dijagnozom raka je u porastu. Istraživači su otkrili da mladi ljudi širom sveta dobijaju mnogo različitih vrsta raka uz alarmantno visoku stopu. Na globalnom nivou, dijagnoza i smrtni slučajevi povezani sa ranom pojavom karcinoma – onih koji pogađaju pacijente mlađe od 50 godina – porasli su za 79% i 28%, odnosno, od 1990. do 2019. godine, prema nedavnoj studiji objavljenoj u medicinskom časopisu BMJ Oncology.
Zašto rak, koji važi za bolest starosti, sve više pogađa ljude u najboljim godinama života?
„Sve je više mladog sveta koji boluje od malignih bolesti u nekim odmaklim stadijumima. Ranije se rak uvek vezivao za neko starije doba, nikada ne bismo pomislili kada vidimo neku mladu osobu sa tegobama da je to rak, sad se to izmenilo“, kaže profesorka dr Katarina Jeremić Stefanović, načelnica Odeljenja za očuvanje fertiliteta sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS i supspecijalista onkologije.
Ima sve više maligniteta koji nisu tipični za mlado doba: kolorektalni, pankreasa, rak dojke, pluća, melanomi, priča profesorka koja se i u praksi susreće sa sve češćim rakom kod mladih žena i malignitetima skopčanim sa trudnoćom, što ne mora da remeti samu trudnoću, jer, naglašava, može da se leči.
„Ono što nije dobro je rast učestalosti raka i kod mlađih ljudi. Kad vidiš mladog bolesnog čoveka, ne pomisliš da ima rak, a sada se to i te kako gleda i bolje je što je tako, da bi se što pre delovalo. Ono što je dobro je što sada češće otkrivamo karcinome jer su nam bolji skrining programi i ljudi se češće odazivaju pregledima. I dobro je što postoje nove terapije shodno karakteristikama tumora i ličnosti koja ga ima, pa možeš da daš ciljanu, personalizovanu terapiju što je omogućio tehnološki napredak u medicini. Pravi se klackalica između toga da incidenca raste, ali da ranije otkrivamo i uspešnije lečimo i provodimo karcinom u jednu hroničnu bolest.“
Šta je u stvari rak?
To je praktično kumulacija, skup mutacija, mutiraju geni. Pod uticajem faktora spoljašnje sredine i mnogim drugim uticajima organizam se bori tako što aktivira neke svoje mehanizme za popravku te DNK koja mutira. Neko ima bolje a neko lošije mehanizme za popravku tih mutacija. Ako su oni urođeno lošiji, onda pričamo o familijarnim kancer sindromima gde se neko rađa sa oslabljenim mehanizmima za popravku mutacija.
Postoji mnogo poznatih faktora rizika za rak, od gena sa kojima je neko rođen do nezdravih životnih navika kao što su pušenje, konzumiranje puno alkohola ili provođenje vremena na suncu.
Kao uzrok na prvom mestu se spominje gojaznost. Jedan deo ključa leži u ishrani, kaže profesorka. Stvari koje su rizične, koliko je moguće, treba svesti na minimum.
„Zna se da pušenje nije dobro, ali ne nikotin, nego katran. To više nije onaj duvan koji su pušili naše babe i dede na selu pa živeli 100 godina. Pušenje, alkohol, gojaznost – sve su to faktori rizika.“
Ali čini se da klasični faktori rizika ne objašnjavaju u potpunosti porast ranih karcinoma kod mladih. Ima nešto u današnjem načinu života, ili kombinaciji više faktora.
Jer, mlađe generacije manje konzumiraju alkohol, manje puše, pa čak i kasnije stupaju u seksualne odnose i imaju zdraviji životni stil, pa je onda i pitanje kako je veća učestalost obolevanja od raka. Profesorka objašnjava da okruženje igra važnu ulogu, pored genetskih faktora. Sve ono što radimo prirodi, nama se vraća kroz zdravlje. U toj trci za industrijalizacijom, modernizacijom, tehnologijom, mi gubimo na zdravlju. Brz način života i nedostatak vremena menjaju način života.
„Ne može čovek da pobegne od svog okruženja. Sigurno je i da u ishrani postoje neki epigenetski mehanizmi. Možda je genetika u pitanju i to su ljudi koji imaju slabije urođene mehanizme za popravku DNK u čemu je suština da popravljaju te mutacije koje nastaju pod uticajem spoljašnje sredine. To čovek ne može da zna ali treba da se trudi da živi zdravije. Jer uvek će biti jedan deo mladih koji će obolevati. Moguće da je uzrok u slabijoj urođenoj imunološkoj borbi na prisustvo potencijalnih maligniteta ili eliminaciji malignih ćelija. Još pre rođenja, dok majka nosi dete, dosta činilaca utiče na imunološke snage i na formiranje tog imunog odgovora na kasniji život kad se dete rodi kako će da odgovori na mutogene. Naučnici postavljaju pitanje da li se neke stvari možda dešavaju in utero, pre rođenja, pa se tim ljudima češće dešavaju maligniteti ili će biti skloniji nekim infekcijama ili bolestima. To je hipoteza, da sve to može da utiče na kasniji imunološki odgovor tog deteta kako će se boriti sa infekcijama i virusima koji imaju veliku ulogu i onkogenezi.“
Mnogi naučnici ukazuju na modernu ishranu, koja ima tendenciju da sadrži potencijalno kancerogene proizvode – uključujući ultraprerađenu hranu, crveno meso i alkohol – a može doprineti i povećanju telesne težine. Hrana koju jedemo takođe može uticati na mikrobiom creva, koloniju mikroba koja živi u sistemu za varenje i povezuje se s celokupnim zdravljem. Promene crevnog mikrobioma putem ishrane, ili možda izlaganjem lekovima kao što su antibiotici, takođe su umešane.
Neki istraživači krive mikroplastiku koja prlja našu okolinu i prodire u naše zalihe hrane i vode, a neke su se čak pokazale u tumorima onkoloških pacijenata. Drugi faktori životne sredine takođe mogu biti krivi, s obzirom na to da sve, od kozmetike do ambalaže za hranu, sadrži supstance za koje mnogi istraživači nisu uvereni da su bezbedne.
Kažemo – oduvek su to ljudi jeli i pili, ali nije bila ovolika zagađenost hrane i vazduha.
Kod nas, oko 1.300 žena oboli od karcinoma grlića materice, dok oko 500 izgubi život. Iako od ove vrste karcinoma najčešće obolevaju žene u starosnoj grupi od 40 do 59 godina, u poslednjih nekoliko godina primetno je povećanje slučajeva među mladom populacijom. U Srbiji se godišnje dijagnostikuje između 4.500 i 5.000 novih slučajeva karcinoma dojke i premine između 1.400 i 1.500 žena. Sa navedenim brojevima smo na 12. mestu u Evropi po broju obolelih na 100.000 stanovnika, ali smo prvi po broju umrlih.
Ali se ne govori dovoljno o kolorektalnom karcinomu kod mladih, koji takođe beleži rast.
Amerikanci su se uzbudili što je u populaciji relativno mladih ljudi (do 50. godine života) došlo do primetnog porasta učestalosti raka debelog creva, kaže epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović.
Razlozi su nejasni, ali mogu da se naslute. Nekoliko poznatih faktora rizika je u igri: „Gojaznost je sve češća u SAD, a raste i učestalost šećerne bolesti, koja je nezavisan faktor rizika za rak debelog creva, jede se hrana sa mnogo masti, sve više se koriste mesne prerađevine, sve manje se konzumira vlaknasta hrana, takođe je sve manje voća i povrća u ishrani, jesu u modi džogiranje i odlazak u teretanu, ali mnogi Amerikanci su sveli na minimum fizičku aktivnost, posebno gojazna većina među njima. Za razliku od ostalih pomenutih činilaca, potrošnja alkoholnih pića nije u porastu, već stagnira, ali i ona doprinosi kompletnoj slici.“
Tu su crvena mesa (nije toliko problem u njima, već u zagorevanju), jer su u SAD popularna kao i ranije, i pušenje, koje je u opadanju. Svaki 20. rak debelog creva posledica je nasleđene genske mutacije.
Porast kolorektalnog karcinoma među mladima je zabrinjavajući trend, a naučnici još uvek istražuju tačne uzroke, kaže profesor Miljan Ćeranić, specijalista opšte hirurgije i supspecijalista onkologije. Međutim, nekoliko faktora se smatra ključnim: ishrana bogata prerađenom hranom i crvenim mesom, smanjena fizička aktivnost, gojaznost i metabolički sindrom, promene u crevnoj mikrobioti, alkohol i pušenje, hronični stres i poremećaji spavanja, kasno otkrivanje i niska svest o simptomima.
„Mladi ljudi i lekari često ne prepoznaju simptome na vreme jer se karcinom tradicionalno smatra ’bolešću starijih osoba’. Simptomi kao što su bol u stomaku, krv u stolici, neobjašnjiv gubitak težine i promene u pražnjenju creva često se ignorišu“, kaže profesor Ćeranić. „Porast kolorektalnog karcinoma kod mladih je kompleksan problem povezan sa modernim načinom života, a preventiva je ključna.“
Među faktore rizika koji nisu specifični samo za rak debelog creva, spadaju mikroplastika i crevna mikroflora, koje se – još uvek bez ubedljivih dokaza – dovode u vezu sa svim mogućim bolestima, od srčanih do psihijatrijskih, dodaje profesor Radovanović.
„Tu je i ešerihija koli, koja je normalan stanovnik creva (mada ima i patogenih sojeva), jer je ideja još uvek vrlo maglovita, a obično se vezuje za sastav ukupne crevne flore (mikrobiota). U nastanku raka važni su genetski nasledni činioci – u nastanku raka dojke oni, recimo, utiču sa 5-10 odsto – ali dominiraju sredinski uticaji. Drugim rečima, zbog onog šta jede i kako se ponaša (pušenje, alkohol, fizička pasivnost) čovek je u velikoj meri odgovoran za ono što ga u životu snađe, uključujući i rak. Međutim, u još uvek neodređenom broju slučajeva (možda dostiže oko 30 odsto) rak je posledica sticaja okolnosti, slučajno nastale tačkaste mutacije.“
Jednostavno, objašnjava, pri deobi somatske, dakle telesne, a ne germinativne ćelije (kada je mutacija u germinativnoj, odnosno polnoj ćeliji, reč je o naslednom faktoru), nešto je „kvrcnulo“, došlo je promene koja označava inicijaciju raka.
„Ništa se ne dešava ukoliko ne deluju činioci odgovorni za promociju raka (tada maligna ćelija počinje da se razmnožava) i za njenu proliferaciju (ekspanzija i rasejavanje). Takvim somatskim mutacijama objašnjava se što rak dobijaju mladi ljudi koji su živeli neporočno, takoreći svetačkim životom. Somatske mutacije su lutrija, dešavaju se povremeno, a problem nastaje ako ih je više nego ranije. Tada se vraćamo na pitanje faktora rizika.“
Profesor napominje da je tokom mnogih decenija opadala učestalost nekada vodećih malignih tumora želuca i grlića materice, a da su nagli rast beležili rak pluća, dojke, debelog creva itd. Oba maligna tumora koja su u izrazitom padu izazvana su u visokom procentu biološkim uzročnicima (za rak želuca najčešće je odgovoran Helicobacter pylori, a za rak grlića humani papiloma virus – HPV).
„Ako hoćete intrigu, najzanimljivije je zašto severoistočna Srbija vodi u Evropi po učestalosti raka grlića materice“, naglašava profesor Radovanović.
Postoji još jedno pitanje na koje istraživači treba da odgovore: da li se, na molekularnom nivou, karcinomi mlađih pacijenata dramatično razlikuju od onih koji se javljaju kod starijih ljudi. Ako je tako, ovi nalazi mogu voditi istraživače ka novim pristupima lečenja, piše magazin Time.
„Kada smo bili mlađi, pretpostavljali smo da će klima zauvek ostati ista. Isto važi i za rak“, kaže dr Tomas Pouls, onkolog iz Velike Britanije i istraživač raka koji uređuje časopis Annals of Oncology. „Pretpostavili smo da je učestalost raka nešto što je relativno statično. Ali nije.“
Odgovor na pitanje šta uzrokuje rane dijagnoze možda ćemo čekati godinama, ako ne i decenijama, a možda će biti potrebno još više vremena da se shvati kako ih zaustaviti. Ono što nam se sada čini tako očiglednim – zaključak da cigarete izazivaju rak pluća, na primer – naučnicima je trebalo oko 40 godina da potvrde. Čak i kada su to učinili, promena se nije dogodila preko noći. Stope pušenja su stalno opadale otkako su upozorenja za javno zdravlje eskalirala 1960-ih, ali nisu odjednom pale. Ipak, promena je moguća, ali je za takvu bolest kao što je rak potrebno angažovati sve raspoložive sisteme. Jer ona odavno ne bira.
Post Views: 152
