U Beču, 5. oktobra 2012. godine.
Poštovani gospodine predsedniče Vlade Srbije i ministre unutrašnjih poslova,
Kao osvedočeni branilac srpskih vitalnih interesa i kao dosledni kritičar politike Borisa Tadića doživeo sam 2008. godine, posle falsifikovanja dela mog intervjua austrijskom dnevnom listu Austrija (Öesterreich), 28. februara 2008. godine, da Tadićeve filijale u Austriji zakulisnim prljavim igrama izvrše politički pritisak na austrijsko državno tužilaštvo da protiv mene pokrene sudski proces po članovima 249 KZ Austrije (kazna 10 godina) i članu 274 KZ Austrije (kazna 3 godine). U tom procesu, koji je trajao 78 dana (kakva slučajnost? – onoliko dana koliko je trajalo bombardovanje otadžbine 1999. Godine), uspeo sam, braneći se sam, da katastrofalno porazim pedantno austrijsko pravosuđe koje ipak poštuje jezik činjenica i dobio sam pisana izvinjenja od predsednika Austrije dr Fišera, austrijskog državnog tužilaštva i redakcije lista Austrija.
Posle ovog debakla tadićevske filijale u Austriji se nisu pomirile sa neuspehom u podmetanju nevinom čoveku, već su nastavile dalje glavom bez obzira i pameću bez cilja. Fabrikovali su PRETNJE TADIćU iz Beča i pri tom su koristili sintagme koje ja često koristim u mojim knjigama i analitičkim komentarima u stranim medijima. Austrijskoj službi državne bezbednosti je to bio poklon s neba da se sa javne scene u Austriji skloni nezgodni svedok Petar Milatović Ostroški koji je u Austriji organizovao i predvodio preko 200 srpskih masovnih demonstracija, sa po nekoliko desetina hiljada učesnika, braneći Srbe na prostoru Balkana u nametnutom versko-nacionalnom građanskom ratu od 1991. godine. Tada sam odlučno iskoračio i zahtevao od nadležnih austrijskih organa da sprovedu detaljnu istragu o misterioznim pošiljaocima pretećih poruka Borisu Tadiću, razume se, uključujući grafološke stručnjake. Na tome se nisam zadržao već sam i pisao otvoreno pismo Borisu Tadiću pod naslovom TADIćEVCI, NE ŠALJITE PRETEćA PISMA TADIćU, što je bio pogodak u epicentar zakulisnih podmetanja.
Međutim, Tadićeve filijale se te i naredne godine nisu mirile sa još jednim porazom od čoveka koji je nekome kriv samo zato što je živ i što dosledno u inostranstvu brani srpske vitalne interese, pa su pribegli čak i organizovanju PALJENJA AUSTRIJSKE ZASTAVE na jarbolu zgrade u kojoj stanujem na samo 50 santimetara od prozora mog dnevnog boravka. I te pokušaje sam lično osujetio, o čemu je detaljno informisano austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova i austrijska služba državne bezbednosti.
Posle toga situacija se smirila, tadićevci su odustali da mi podmeću kukavičje jaje, svesni da su nemoćni pred čovekom koji se ne boji nikoga sem Boga i sopstvene savesti.
To mi je zahvalnost što sam uspeo da animiram najjaču austrijsku parlamentarnu opozicionu stranku u korist Srba čiji je predsednik posle toga redovno govorio javno u korist Srba povodom jednostranog kriminalnog otceplenja Kosova, kao i zahvalnost što sam organizovao izuzetno uspešnu turneju toj austrijskoj parlamentarnoj stranci Srbiji 2008. godine, a o detaljima mogu Vam precizno sve reći predsednik Srbije Tomislav Nikolić i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji su tada bili kooperativni prilikom moje organizacije turneje najjače austrijske parlamentarne opozicione stranke Srbiji!
Gospodine predsedniče Vlade i ministre unutrašnjih poslova, ovi slučajevi iz 2008. i 2009. godine nisu slučajnost nego zla namera koja ima dublji koren. Naime, meni je, kao predsedniku Srpskog kulturno-informativnog centra u Beču javno prećeno LIKVIDACIJOM U SALI KONZULATA SRBIJE 16. septembra 2006. godine, samo zato što Draškovićevi SPO-ovski aktivisti nisu mogli da registruju sličnu organizaciju sa imenom postojećeg Srpskog kulturno-informativnog centra na čijem sam čelu još ranije izabran. Te pretnje od strane SPO-ovskih aktivista u sali Konzulata Srbije zaprepastile su tada prisutan narod i goste, austrijske prominentne političare: dr Pitermanovu, dr Rorbaha, Kubika i druge. Do dana današnjeg niko iz Ambasade i Konzulata Srbije nije se setio da uputi makar jednu reč izvinjenja. Neko je, izgleda, moju korektnost shvatio kao slabost, mada sam ja poslednji čovek na svetu za koga se može reći da je slabić, što priznaju sve poznate obaveštajne službe u svetu! Nisam poveo sudski procec zbog pretnji likvidacijom, izrečenih u sali Konzulata Srbije 16. eptembra 2006. godine, jer bi to bio međunarodni skandal. čuvao sam obraz državi Srbiji iako mi je u sali Konzulata Srbije u Beču prećeno likvidacijom. Sa današnjim danom čaša strpljenja je prepunjena!
Gospodine predsedniče Vlade i ministre unutrašnjih poslova, s obzirom da upravo sada pišem knjigu na srpskom i nemačkom jeziku pod naslovom BEčKE ALE , u kojoj na dokumentaran način iznosim nacionalno štetočinstvo i politički diletantizam DOS-manlija, savest mi nalaže da Vas o svemu ovome informišem unapred, u očekivanju da ćete iskoristiti svoj autoritet i nadležnost i da ćete inicirati istragu o ovim slučajevima. U tom slučaju bih obustavio dalji rad na ovoj knjizi, kako bih sačuvao integritet celokupnog srpskog narodnog korpusa u Austriji, a u protivnom moraću satisfakciju da potražim u objavljivanju dokumentarnog dela BEčKE ALE, što za mnoge nije dobro ako se ima u vidu da sam jedan od najčitanijih srpskih pisaca u inostranstvu čije se knjige unapred razgrabe u pretplati i pre izlaska iz štamparije.
U slučaju da Vas sve ovo zainteresuje voljan sam da Vam stavim na raspolaganje kompletan dokumentaran materijal u kojem se nalaze brda dokaza o kriminalnoj i terorističkoj aktivnosti nekih koji su nevinom čoveku hteli da podmetnu kukavičje jaje!
Upućeno:
– Kabinetu predsednika Vlade Srbije;
– Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije
– Kabinetu Predsednika Srbije;
– Kabinetu Ministarstva odbrane;
– Pres službi predsednika Vlade Srbije;
– Ministarstvu inostranih poslova Srbije;
– Mnistarstvu za kulturu Srbije
