Jedini razlog za izmeštanje koordinatora dopunske nastave u Beograd jeste finansijske prirode, rečeno je „Vestima“ u Ministarstvu prosvete Srbije. U Ministarstvu odbacuju optužbe da je ova odluka početak ukidanja dopunskog obrazovanja dece srpskih iseljenika, kao i da će se odraziti na kvalitet nastave.
– U sklopu racionalizacije i smanjenja finansijskih troškova novom sistematizacijom u Ministarstvu odlučeno je da radno mesto savetnika za dopunsko obrazovanje u inostranstvu ubuduće bude u Beogradu, umesto u Štutgartu. Verujte, koordinacija dopunske nastave podjednako kvalitetno može se voditi i iz Beograda – rečeno je „Vestima“ u Ministarstvu prosvete.
Švajcarska dobar primer
U Švajcarskoj, školske 2007/08. godine nastavu na srpskom jeziku pohađa oko 2.400 učenika.
– Koordinator dopunske nastave mora da bude prosvetni radnik sa velikim iskustvom u radu i u matici, a naročito u dijaspori. NJemu mora da bude prevashodni cilj da okupi što više naše dece u dopunske škole, ma kako se one zvale, tzv. državne, privatne, crkvene i sl. Mesto koordinatora treba da postoji, ali ne bi smelo da bude politički uslovljeno. Treba da postoji javni konkurs, na kome bi mogli da učestvuju i kandidati iz dijaspore, čime bi se omogućio bolji i kvalitetniji izbor – smatra mr Živko Marković, predsednik Unije srpskih škola u Švajcarskoj koje nisu u sastavu tzv. državne škole, a koju su osnovali sami roditelji.
Bez obzira na ovakvo tumačenje nadležnih u dijaspori, među roditeljima i nastavnicima postoji strah da će fizičko izmeštanje koordinatora voditi ka sve lošijem kvalitetu dopunske nastave koja je godinama već u velikim problemima. Sve je manji broj dece koja je pohađaju, a i Ministarstvo još nije raspisalo konkurs za nove nastavnike za predstojeću školsku godinu.
Plata od 2.500 evra
Kako smo nezvanično saznali u Ministarstvu prosvete, koordinator dopunske nastave prima 2.500 evra platu što uz plaćanje stanarine i nekih drugih režijskih troškova državu i prosvetni budžet na kraju košta čitavih 3.500 evra mesečno. To je, kako nam je rečeno, previsoka cena za učinak koji se može postići i iz Beograda.
Olijana Milovanović, predsednik školskog odbora iz Bazela, uverena je da neka vrsta koordiniranja i te kako potrebna. Ona je u dilemi da li ovo izmeštanje znači da će sada svaki put morati da se zove srpska prestonica.
– Znači za bilo koji problem koji imamo ovde na teranu, moramo zvati Beograd, to baš i nije svaki put izvodljivo. Ima dosta poslova koji se u hodu moraju rešavati, a ipak se o tome mora konsultovati koordinator. Kako onda doći do njega? – pita se ona.
Iskusni profesor razredne nastave Dragana Dimitrijević ubeđena je da je koordinator neophodan.
Sedište preseliti u Bern
Među roditeljima u Švajcarskoj postoji mišljenje da bi koordinator morao da deluje iz nekog grada u ovoj državi.
– Švajcarska, i sami znate, ima najveći broj učenika od svih zemalja, gde se izvodi dopunska nastava na srpskom jeziku, te bi koordinatoru sedište moralo biti u Bernu, a ne u Štutgartu. Ukoliko je to mesto skupo i Ministarstvo ne može da izdvaja više novca za njega, valja odrediti jednog od iskusnijih nastavnika da uz učiteljski posao, uz određenu naknadu, obavlja i taj dodatni rad – predlaže Bane Rajić iz Araua, roditelj dva đaka koja pohađaju dopunsku nastavu.
– To radno mesto je nastavnicima u inostranstvu više nego korisno, a naročito kada su u pitanju problemi na terenu. Trenutno je to nepostojeća pedagoška dokumentacija, a koordinator je prava osoba sa kojom nastavnici dolaze u kontakt. Postojanje koordinatora dopunske nastave u inostranstvu, međutim, ne osporava činjenicu da je neophodan koordinator dopunske nastave i u Ministarstvu prosvete, koji bi povezivao sve „karike“ rasute po Evropi – smatra Dimitrijević.
I Svetlana Mečkić, nastavnik iz Cuga, sličnog je mišljenja:
– Svaka škola u Srbiji ima direktora, pa nam je i ovde potrebna ličnost, koja će dobro poznavati ovdašnji teren i prilike, kako bi mogla da pomogne i nastavnicima i roditeljima.
NJena imenjakinja Svetlana Lakićević iz Ženeve, inače profesor srpskog jezika, posebno skreće pažnju na značaj učenja maternjeg jezika za decu naših iseljenika.
– Postojanje škola u dijaspori jeste jačanje naših veza sa maticom, da budemo to što jesmo, gde god da smo. Svi mi nastavnici, to shvatamo kao svoj prvi i najvažniji zadatak u radu sa decom. Jedinstveni su nam ciljevi, ali su uslovi rada raznovrsni i zbog svih raznovrsnosti koje postoje u dijaspori, potreban je koordinator – kaže Lakićević.
Iako je jezik ključni faktor za očuvanje identiteta Srba u rasejanju, dopunska nastava na srpskom jeziku, koja se u inostranstvu izvodi pod patronatom Ministarstva Republike Srbije, već godinama pati od hronične „bolesti“ – loše organizacije. Planovi iprogrami su zastareli, nema novih udžbenika, a ni nove predagoške dokumentacije. Pre tri godine Ministarstvo prosvete donelo je odluku, na opšte zadovoljstvo roditelja, da se ukine školarina za dopunsku školu, odnosno da roditelji više ne plaćaju participaciju za učenje srpskog jezika, a da nastavnici redovno primaju plate.
Kada se činilo da su mnogi problemi vezani za dopunsku nastavu loša prošlost, pre nekoliko dana je koordinator dopunske nastave Nevena Vraneš potvrdila za „Vesti“ da po završetku ove školske godine pakuje kofere, jer se njeno radno mesto seli u Beograd.
