OD DOLASKA VOJNE I CIVILNE MISIJE NA KOSMET PROTEKLO ŠEST GODINA
SRBIMA 800 KUćA, ALBANCIMA 80.000
• Etničko čišćenje vršeno pred očima sveta, a samo za dva meseca 1999. godine proterano 210.000 srpskog življa
Od dolaska međunarodne vojne i civilne misije na Kosovo i Metohiju juče se navršilo šest godina ili 2.191 dan. Posle 78 dana bombardovanja nastali su najteži dani za Srbe na Kosmetu, koji su u jednom danu ostali bez slobode i zaštite osnovnih ljudskih prava. Istovremenim ulaskom međunarodnih vojnih i civilnih snaga iz južne srpske pokrajine krenula je velika seoba Srba pod pritiskom Albanaca i pred očima 45.000 vojnika Kfora iz 39 zemalja sveta.
Egzodus Srba iz južne srpske pokrajine u drugoj polovini 1999. godine i kasnije proizveo je enklave. To su zatvori bez rešetaka u kojima su ostali da žive preostali Srbi bez elementarnih ljudskih prava. Samo u junu i julu 1999. godine sa Kosova i Metohije je proterano blizu 300.000 lica, među kojima je bilo oko 210.000 Srba.
Posle šest godina od dolaska međunarodnih organizacija život Srba u potpunom okruženju Albanaca predstavlja izvor patnji, straha, očaja i stalnu degradaciju ljudskih prava. Jednostavno, život u ponižavajućem položaju u kojem su Srbima bezbednost i sloboda kretanja precrtani. Preostali Srbi su 17. i 18. marta prošle godine doživeli drugi talas etničkog čišćenja pred očima međunarodne zajednice. U ovom talasu čišćenja, za koje je svet rekao da je etničko i motivisano od strane Albanaca, proterano je 4.500 Srba, a sedam srpskih sela je izbrisano. Od dolaska međunarodne mirovne misije srušeno je i zapaljeno 149 srpskih crkava i manastira od kojih 35 u martovskom nasilju prošle godine. Izgorelo je ili je ukradeno više od 4.500 ikona i drugih vrednih crkvenih relikvija. U ovom periodu Albanci su oskrnavili i oštetili više od 250 srpskih grobalja od kojih na 50 nema nijednog čitavog spomenika, a 50 njih je sravnjeno sa zemljom ili je na njima izgrađena nekakva građevina.
Iako je u poslednjem izveštaju Saveta bezbednosti šef Unmika Soren Jesen Petersen konstatovao da je ukupna bezbednosna situacija u pokrajini poboljšana, on je prekjuče u razgovoru sa premijerom Vojislavom Koštunicom demantovao navode ističući da je masovan povratak Srba na Kosovo nemoguć najviše zbog nedostatka bezbednosti. Takvo ponašanje prvog čoveka UN-a na Kosovu ima za posledicu da je do sada u pokrajinu vraćeno svega 12.000 povratnika, koliko se navodi u izveštajima UNHCR-a. Srpski izvori govore o povratku samo 1.100 Srba, što nije ni dva odsto.
Međuanrodna misija na Kosovu pokazala je apsolutnu naklonjenost Albancima kojima je sagradila više od 80.000 kuća, dok je Srbima obnovljeno tek oko 800 domova. Od oko dva miliona stanovnika Kosova i Metohije ostalo je svega sedam odsto nealbanaca, pa je šestogodišnje prisustvo međunarodne zajednice pokazalo da je to bio period očiglednog etničkog čišćenja i stvaranja monoetničkog društva.
Petersen peti šef Unmika
Za šest godina na Kosmetu je promenjeno devet glavnokomandujućih Kfora i pet administratora Unmika. Trenutno na Kosovu o bezbednosti brine 17.000 vojnika iz 37 zemalja.
Komadanti Kfora bili su Englez Majkl DŽekson, Nemac Klaus Rajnhard, Španac Huan Ortunjo, Italijan Karlo Kabiđozu, Norvežanin Torsten Skijaker, Francuz, Marsel Valenten, Italijan Fabio Mini, Nemac Holger Kamerkof i sadašnji Francuz Iv de Kermabon.
Šefovi Unmika bili su Francuz Bernar Kušner, Danac Hans Hakerub, Nemac Mihajl Štajner, Finac Hari Holkeri i sadašnji šef Soren Jesen Petersen, koji je na Kosovo stigao polovinom avgusta 2004. godine.
Rasprodaja imovine
Zbog nedostatka slobode kretanja i bezbednosti Srbi se i dalje najradije odlučuju na prodaju imovine. Kako se procenjuje, Srbi su do sada prodali više od 20.000 kuća, stanova, lokala i drugih objekata i zemljišnih parcela. Kupci su Albanci, a najveća prodaja do sada ostvarena je u Prištini gde srpski izvori tvrde da je prodato više od 85 odsto srpskih kuća i stanova, zatim u Kosovo Polju, Obiliću i Peći. Prodaja nekretnina odvija se i pored toga što je Unmik početkom 2001. godine doneo Uredbu kojom se ograničava prodaja srpske imovine na strateški važnim mestima.
POSLE DVE I PO DECENIJE POPIS NA KOSMETU
SVETSKA BANKA BROJI ALBANCE
Na Kosovu i Metohiji će se konačno u aprilu 2006. godine obaviti prvi popis stanovništva od dolaska međunarodne administracije, odnosno prvi popis posle dve i po decenije, s obzirom na to da su Albanci od 1981. godine bojkotovali sve popise koje je organizovao zvanični Beograd.
Popis stanovništva na Kosovu organizovaće Svetska banka, Unmik i privremene institucije samouprave. Prema procenama Unmika na Kosovu i Metohiji živi između 1,9 i 2,3 miliona stanovnika.
Početkom ove godine u Skupštini Kosova usvojen je Zakon o popisu stanovništva koji je dorađen posle prihvatanja srpskih amandmana odnosno amandmana koje su podneli poslanici nekadašnje koalicije „Povratak“. Naime, srpski poslanici u prvom sazivu kosmetske skupštine suprotstavili su se odluci Albanaca da pravo „građanstva“ na Kosovu i Metohiji imaju samo ona lica koja su pokrajinu napustila najviše godinu dana pre početka popisa. Time su albanski poslanici, s namerom da isključe deo građana Kosova, koje su proterali prethodnihšest godina hteli da eliminišu.
Pripreme za popis stanovništva su započele, a prema projektu pokrajina će biti podeljena na 4.000 jedinica koje će ubuhvatati po stotinak domaćinstava. Biće urađene mape sa svim karakteristikama stanovništva, grafikon zaposlenosti, poslovanja vlasništva imovine, a popis će dati odgovore i o polnoj, starosnoj i obrazovnoj strukturi stanovništva. Za ovaj projekat obezbeđeno je sedam miliona evra.
