Katastrofalna vežba zaštite i spasavanja u jednom tunelu na brzoj pruzi između Nirnberga i Erfurta ponovo je dovela nemačke železnice u centar kritike. Tokom scenarija u kome je simuliran požar ICE voza sa oko sto putnika, čitav niz tehničkih i organizacionih propusta pokazao je koliko je sistem reagovanja na vanredne situacije ranjiv.
Reklama
Najviše pažnje izazvala je činjenica da su prve informacije o „nesreći” i masovnom broju povređenih nadležnim službama upućene – faksom. U vreme kada se digitalizacija u Nemačkoj ističe kao prioritet, oslanjanje na zastarelu tehnologiju izazvalo je oštre reakcije javnosti.
Načelnica okruga Ilm, Petra Enders, izjavila je da je lanac obaveštavanja unutar Nemačkih železnica „predugačak”, a način alarmiranja dispečerskih centara putem faksa „potpuno anahron”. „Faks smatram nimalo savremenim rešenjem. Hitno je potrebno da se to promeni – živimo u eri digitalizacije”, istakla je, naglašavajući da je upravo to bio jedan od uzroka ozbiljnih kašnjenja u reagovanju službi.
Vežbu su dodatno zakomplikovali problemi na samom vozu. Spasioci nisu mogli da otvore vrata ICE kompozicije spolja, iako bi u takvom scenariju voz trebalo da bude potpuno isključen i da se vrata otključavaju posebnim četvrtastim ključem kojim raspolažu tunelske jedinice. Zbog toga je izgubljeno dragoceno vreme. U stvarnoj nesreći, navodi Enders, prozori bi bili razbijeni, a vagoni otvoreni specijalnom opremom, što se tokom vežbe, razumljivo, nije radilo.
Situaciju su dodatno pogoršali tehnički kvar u dispečerskom centru i problemi u komunikaciji između spasilačkih ekipa, komandnog štaba i susednih centara koji bi u realnoj situaciji bili pozvani u pomoć. Da stvar bude gora, u isto vreme u okrugu su se dogodile dve ozbiljne saobraćajne nesreće, pa je deo kapaciteta bio vezan za stvarne intervencije. Neki timovi koji su bili angažovani za vežbu zaglavili su u saobraćajnim gužvama i stigli su sa zakašnjenjem do tunela.
U zbiru, sve ove okolnosti dovele su do toga da bi, u stvarnoj katastrofi, veliki broj putnika verovatno ostao bez neophodne pomoći na vreme – što su i stručnjaci i javnost ocenili kao alarmantan signal.
Načelnica Petra Enders poručila je da se iz ovakvog „probnog” scenarija moraju izvući vrlo konkretne pouke: od preispitivanja internih procedura i obuke osoblja u Nemačkim železnicama, preko modernizacije lanca alarmiranja, do jačanja prekogranične saradnje dispečerskih centara i uvođenja jedinstvenog softvera za podršku rad štabova.
Umesto da potvrdi spremnost sistema za reagovanje u vanrednim situacijama, vežba sa „požarom” u ICE vozu je ponovo otvorila pitanje koliko je nemačka železnica zaista spremna za ozbiljnu krizu – i koliko brzo će izaći iz okvira u kojima se ključne poruke i dalje šalju faksom.
Izvor: Rasejanje.info
