Aleksej Leonov, ruski kosmonaut: Smešne su priče da Armstrong nije bio na Mesecu
Priče o tome da se Amerikanci nisu spustili na Mesec i da je sve bila predstava priređena da bi se, na vrhuncu hladnog rata, neposredno posle Gagarinovog uspeha, pokazala nadmoć SAD, ne jednom su se pojavljivale i u Rusiji. Prikazani su i filmovi u kojima se, tobože, dokazuje da su snimci sa Meseca, zapravo, snimljeni na Zemlji. Argumenti deluju prilično ubedljivo – ako je na Mesecu bezvazdušni prostor, kako se zastava leluja; kako je bilo moguće snimiti silazak Armstronga stepenicama; i još mnogo sličnih pitanja.
Aleksej Leonov, prvi čovek koji je boravio u otvorenom kosmosu, učesnik sovjetskog mesečevog programa, jedan od kandidata za prvog čoveka koji će stupiti nogom na Mesec, vrlo objektivno ocenjuje situaciju i jedan je od najvatrenijih branilaca američkog prisustva na Mesecu. Njegovo svedočenje ruskim medijima ima još veću vrednost ako se zna kolika je surevnjivost tada vladala između dve velesile i koju su cenu obe bile spremne da plate (i u ljudskim životima) samo da prevaziđu suparnika.
Da Amerikanci nisu bili na Mesecu mogu ozbiljno da veruju samo apsolutno neuki ljudi. I, nažalost, sve te priče o tobože isfabrikovanim kadrovima u Holivudu potekle su upravo u Americi. Uzgred rečeno, prvi čovek koji je počeo da širi te glasine osuđen je za klevetu i bio je u zatvoru, kaže Leonov.
A čitavo zamešateljstvo je počelo na proslavi osamdesetog rođendana Stenlija Kjubrika, kad je njegova žena, u nekom razgovoru s novinarima, izjavila da na zemlji postoje samo dva prava mesečeva modula – jedna u muzeju, a drugi u Holivudu, gde je dosnimavano iskrcavanje Amerikanaca na Mesec.
Leonov ne poriče da je bilo dosnimavanja, ali tvrdi da je ono bilo potrebno da bi gledalac mogao da od početka do kraja vidi šta se događalo, i da je to praksa u mnogim dokumentarnim filmovima.
Nije, na primer, moglo biti snimljeno kako Armstrong otvara vrata kosmičkog broda koji se spustio na Mesec. To, prosto nije imao ko da snimi spolja. Iz istog razloga nije moglo biti snimljeno ni njegovo silaženje stepenicama. To je zaista dodao Kjubrik u studijima Holivuda, kako bi gledalac imao kompletnu sliku tog istorijskog podviga, kaže legendarni sovjetski kosmonaut.
On dodaje da su astronauti počeli da snimaju nekoliko minuta posle spuštanja na Mesec. Toliko im je trebalo da se snađu i da postave antenu preko koje se slika prenosila na Zemlju. Leonov ruši i krunski argument pristalica teorije zavere – lelujanje zastave.
Zastava zaista nije mogla da se leluja u bezvazdušnom prostoru. Ona je bila od prilično čvrste armirane tkanine i uvijena u rolnu na koju je bila navučena navlaka. Astronauti su prvo u postolje koje su koliko su mogli ukopali u mesečevu ’zemlju’ stavili metalnu šipku na koju je bila pričvršćena zastava, pa tek onda skinuli navlaku. Platno je počelo da se, u uslovima smanjene gravitacije, odmotava a deformacija armature koja je počela da se ispravlja, stvorila je utisak da se zastava leluja kao na vetru.
Kosmonaut ističe da je priča o snimanju celog filma na Zemlji, prosto smešna. U Americi su postojali sistemi koji su pratili start rakete, korekciju orbite, letenje oko Meseca, spuštanje kapsule i njeno prizemljenje.
Iako su Sovjetski Savez i Kina bile jedine zemlje na svetu koje nisu direktno prenosile spuštanje Amerikanca na Mesec, Leonov je, kao jedan od malog broja izabranih astronauta, sve to pratio preko vojnog kanala.
Kad je Armstrong stao na površinu Meseca i mi, sovjetski kosmonauti, bili smo duboko svesni značaja trenutka, držali smo mu pesnice za sreću, i iskreno želeli uspeh cele ekspedicije.
Kosmonaut smatra da je najbolje takmičenje koje se ikad dogodilo u istoriji čovečanstva upravo takmičenje SSSR-a i SAD u kosmičkim programima.
