NIJE LOŠE NI BEZ KRALJA

PROMENA DRŽAVNIH ZNAMENJA IZAZVALA VELIKO INTERESOVANJE U SRPSKOJ DIJASPORI

NIJE LOŠE NI BEZ KRALJA

• Podeljena mišljenja Srba u rasejanju oko toga što je kralj u himni zamenjen rečju “narod”, ali je opšte mišljenje da je promena državnih znamenja prvi korak u vraćanju svom identitetu i naroda i države

Izglasavanje Preporuke o novim znamenjima Republike Srbije prošlo je neuobičajeno “glatko” za parlament koji, inače, (o)lako lomi koplja i oko manje važnih tema. Usvajanje novog grba, zastave i himne izazvalo je veliko interesovanje i u dijaspori, među građanima Srbije.

Novi simboli tema su razgovora u klubovima, restoranima, društvima i svim mestima okupljanja, a utisak naših reportera iz Nemačke, Francuske, Austrije, Švedske, Holandije, Švajcarske… koji su razgovarali s onima koji nisu na letnjem odmoru je da su raspoloženja – podeljena. Uostalom, Preporuka o simbolima je privremeni akt do donošenja novog Ustava i njihovog definitivnog usvajanja, pa će biti još prilika za polemiku na istu temu.

Pametan izbor

– Pametan izbor i dobra odluka. Lepo je držati se tradicije. U tekst himne, umesto kralja ubačena je reč narod i to je veoma dobro rešenje. Zastava je lepa i ponos je nas Srba. Dopadaju mi se i grbovi, legli su i kao ukras na zastavi. Dakle, ideja i rešenje mi se dopadaju, trebalo je sve to ranije uraditi – kaže penzioner Mile Bosanac iz Blamenila.

To potvrđuju i reči Igora Višnjevskog, diplomiranog studenta iz Berlina:
– Dobro je da je većina u Skupštini Srbije uopšte uspela da se dogovori po nekom pitanju, u ovom slučaju o državnim simbolima. Međutim, smešno je što ta preporuka ne obavezuje pravno, a do njenog konačnog uspostavljanja predstoji dug put. Tako da joj ja ne bih ni pridavao veliki značaj. Takođe mi smeta što sada obe republike imaju svoje novo tj. staro znamenje, a nema ga zajednička država.

(Ne)menjati tekst

Najviše sporenja u javnosti u otadžbini, ali i u dijaspori, izazvala je promena teksta himne “Bože pravde”.
– To nije u redu – kaže penzioner Milorad đurović, nastanjen u Morepu u Francuskoj. – Ja uopšte nisam za kralja, ali se ne može tekst izvrtati kako se kome svidi. A znamo, ima naših ljudi koji žale i pate za komunizmom, viđam i na sportskim tribinama staru trobojku sa petokrakom. Zbog takvih i sličnih biće teško svima ugoditi. S druge strane, ne prihvatam ni vraćanje unatrag
Profesor Mirjana Gudović iz Pariza ima drugačiji stav:
– “Bože pravde” je lepa pesma, istina, ne znam sve reči, a dobro je što je u tekst umesto kralja “ubačen” narod. Potom, vraćen je stari grb. Dopada mi se i to, odnosno, bolje je koristiti tradiciju nego nešto novo izmišljati . A ako se nešto, na primer, kao “Bože pravde”, održalo kroz vreme, onda je to pokazatelj da i vredi. Jedino mi na grbu malo smeta kruna.

Imamo sa čime pred svet

– Odavno je trebalo raskrstiti sa kontinuitetom jednog komunističkog i smutnog vremena – kaže LJubiša Nedeljković, biznismen iz Ofenbaha u Nemačkoj. -Obradovalo me kada sam “Bože pravde” čuo na inauguraciji predsednika Tadića. Ima Srbija čime da se “obeleži” i sa svojim grbovima, zastavom i sa svojom pesmom pred svet da izađe. Bolje bi bilo da se išlo odmah na referendum, kada to po Ustavu mora, jer ova preporuka em je neobavezujuća, em će koštati. Ne treba zaboraviti šta se sve mora od zastava sašiti, pečata u državnim institucijama promeniti, matrica nove himne nasnimati. Pa, ako je to još i privremeno… eto “naša posla”.

Predrag Ralović iz Emena u Holandiji je mišljenja da su u svakom slučaju bolja nova-stara srpska obeležja od nekih znakova vremena u kojem smo živeli 50 godina:
– Oduševljava me to što Srbija polako okreće leđa prošlosti i stvara uslove za dolazak kralja. Vidite i sami kakav položaj imaju sve monarhije u ovom svetskom poretku, pa se nadam da bi to bio jedan od načina za naš boljitak i izlazak iz dosadašnjeg režima. Ali, za to nije samo dovoljna promena naziva i simbola, nego i svesti i mentaliteta srpskog naroda u celini.
Milka Milenković iz Roterdama u Holandiji je drugačijeg stava:
– Zalažem se za sasvim novu himnu. Imamo ljude koji su sposobni da tako nešto iskomponuju po želji i ukusu svih naroda i narodnosti koji žive u Srbiji. Da budemo iskreni “Bože pravde” je crkvena “himna” posvećena isključivo srpskom narodu, a mi ne smemo da zaboravimo da smo višenacionalna zajednica. Osim toga, ne treba ovakvim dilemama ponovo deliti srpski narod. Što se grba i zastave tiče mislim da je odluka u redu.

Koristiti nasleđe

Dušan Pavlović iz Badena zadovoljan je predlogom nove himne, grba i zastave, jer kako reče “bar nešto da se ozbiljno uradi i da tako nastavimo posebno u zakonodavstvu, ekonomiji, diplomatiji i što pre usvojimo novi ustav Srbije”. Pavlović je mišljenja da za boljitak Srbije treba koristiti sve relevantne istorijske činjenice koje su donosile progres. Uostalom, Srbija je kroz istoriju imala svoje zlatne trenutke na koje treba biti ponosan i stalno podsećati kako se ne bi zaboravilo ko smo. NJemu nije jasno zašto je kod himne u delu teksta gde se spominje kralj uneta varijanta “narod”, jer i srpski kralj je simbol naroda.– Dobro je da smo nešto uradili što će trajati i krenuli smo pravim putem, samo još da imamo snage da “raščistimo” sve na vreme, posebno u vezi sa ustavom, borba protiv kriminala i diplomatija – mišljenja je Predrag MIlić iz Sura u Švajcarskoj.

Narod već peva

Odbor SPO-a za Evropu i klub “Ravnogorac”iz Beča pozdravili su vraćanje državnih simbola Srbije i apeluju da se ukine Ustav Josipa Broza Tita i Slobodana Miloševića, raskine sa komunističkim kontinuitetom i vrati srpskim državnim temeljima i tradiciji.
“U novi srpski ustav treba da uđe celoviti tekst himne “Bože pravde” sa spominjanjem kralja – taj celovit tekst narod Republike Srpske peva već godinama”, kaže se u njihovom saopštenju.

On smatra da Preporuku državnih znamenja treba potvrditi i referendumom.
– Onda to obavezuje svakog građanina, a usvajanjem Preporuke samo je prostor za “manevar”, prvenstveno nekih predstavnika nacionalnih manjina. Istovremeno, što pre bi trebalo izglasati i predlog za državna znamenja državne zajednice SCG.
Iganjatija Bubulj iz Ženeve smatra da je trebalo ići na referendum i da znamenje dobije pečat svih građana.

Povratak tradiciji

– To je naša stara himna. Jeste da je nešto malo izmenjena, ali ako se sviđa prestolonasledniku Aleksandru sviđa se i meni. Ni grb ni himna nisu novi. To su naši stari simboli. Ne znam zašto to ranije nije izglasano. Vest je jako dobra i bilo je krajnje vreme da Skupština donese ovu odluku. Ne vrujem da će promene državnih simbola uticati na bržu integraciju u EU, ali je svakako dobar znak povratka starih vrednosti i tradicije – kaže Goran Mitrović (40) iz Malmea u Švedskoj.

Pesma o Svetom Savi

Rajko Petrović,zamenik sekretara SNO-a, predložio je da se SNO u Austriji obrati Svetom arhijerejskom sinodu SPC-a, SANU, svim parlamentarnim strankama u otadžbini i svim srpskim organizacijama i asocijacijama u celom svetu da se pokrene potpisivanje svesrpske peticije da himna državne zajednice Srbije i Crne Gore bude Himna Svetom Savi.