U godini kada se navršava sto godina od završetka Prvog svetskog rata i isto toliko od stvaranja ujedinjene države južnoslovenskih naroda, Srpski kulturni centar se upustio u zahtevan posao organizacije ovakvog naučnog skupa sa namerom da obeleži ova dva jubileja. Na naučnom skupu učestvovalo je 14 istoričara iz Beograda, Novog Sada, Zagreba i Vukovara.
– bilo je sasvim razumljivo da ove godine tema skupa istoričara budu ova dva velika istorijska jubileja. Smatramo da na ovaj način ulazimo u red brojnih institucija koje su obeležile ove značajne datume, ali istovremeno mogu da potvrdim da smo jedni od retkih u Republici Hrvatskoj koji će obeležiti kraj Prvog svetskog rata i stvaranje Kraljevine SHS – rekao je direktor Srpskog kulturnog centra Srđan Sekulić.
Tokom prethodne četiri godine na razne načine su širom Evrope i sveta obeležavana zbivanja iz ratnih godina, a ovaj period uvek je zanimljiv i samim istoričarima koji novim saznjima na svoj način doprinose obeležavanju ovih značajnih jubileja. Ovi događaji posebno su zanimljivi srpskoj istoriografiji ističe član Naučnog odbora skupa i asistent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu dr Uroš Stanković.
– To zanimanje za Prvi svetski rat se dodatno pojačalo od 2014. godine od kada vidimo mnoge naučne skupove, članke, monografije i zbornike radova, a Prvi svetski rat je bio inspiracija i za mnoga književna dela, filmove i dokumentarne emisije različite vrednosti. No, koliko god mi o njemu govorili i izučavali ga, uvek ima nešto novo da se kaže i uvek može da se pronađe neki novi izvor i ponudi neko novo tumačenje – smatra Uroš Stanković.
Učesnici naučnog skupa su hronološki obradili teme od sarajevskog atentata do svih onih događaja koji su bili važni za kraj rata i stvaranje zajedničke države s posebnim naglaskom na dešavanja u Sremu i Slavoniji. Dr Milan Gulić iz beogradskog Instituta za savremenu istoriju pozabavio se upravo temom dolaska srpske vojske na područje Srema, Slavonije i Baranje i uspostavom jugoslovenske vlasti na ovim prostorima 1918. godine.
– Pokušao sam da za ovaj skup napravim jedno istraživanje kako je na ovim prostorima nestajala austrougarska vlast, a rađala se vlast nove jugoslovenske države. Sve ove tri oblasti imale su drugačiji ulazak u tu državu iako je čitav taj prostor srpska vojska stavila pod svoju kontrolu u roku od 13 dana, od 5. do 18. novembra, dakle upravo u ovim danima pre sto godina. Srem je svoj put tražio samostalno, Baranja sa zajedno sa Bačkom i Banatom, a Slavonija u okvirima države SHS. Taj međuperiod je bio u fokusu mog istraživanja, a naročito važno mesto tu pripada Vukovaru koji kao dunavska luka tada dobija veliki strateški značaj – ističe Milan Gulić.
Zajednički cilj južnoslovenskih naroda bio je oslobođenje i ujedinjenje
Kada je reč o stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, sa ove vremenske distance kada znamo konačni ishod tog ujedinjenja, uvek se nameće i pitanje da li je to te države uopšte trebalo da dođe. Istoričar Uroš Stanković smatra da se po tom pitanju moramo pokušati staviti u tadašnji vremenski i politički kontekst.
– Bilo je jako teško u ono vreme proceniti da li je do stvaranja zajedničke države trebalo da dođe i nama je sa ove vremenske distance isto tako teško da uđemo u razmišljanje političkih činilaca onog doba. Činjenica je da u ono vreme južnoslovenski narodi pod Austrougarskom jesu imali zajednički interes da se od nje oslobode, ali kada je do tog oslobođenja došlo, onda su ti interesi kasnije počeli da divergiraju – kaže Stanković.
Bio je ovo prvi naučni skup u organizaciji Vukovarskog srpskog kulturnog centra, a organizatori najavljuju da će se slični skupovi, na različite teme održavati i ubuduće.
The post Naučni skup u Vukovaru o Prvom svetskom ratu i stvaranju Kraljevine SHS appeared first on srbi hr.
