Nastavnica Marija Praizović, koja srpsku nastavu u dopunskoj školi predaje u Miluzu-Didenajm, u Monbelijaru (Etip) i u Belforu u istočnoj Francuskoj, usled postojećih okolnosti i nemogućnosti odlaska u školu zbog pandemije izazvane virusom korona pokrenula je projekat „Gradimo prijateljstva“. Projekat pod nazivom „Gradimo prijateljstva“ već neko vreme spaja učenike iz Belfora, Monbelijara i Miluza (u istočnoj Francuskoj) i đake osnovne škole Stefan Dečanski iz glavnog grada Srbije, Beograda.
Đaci razmenjuju mejlove i uz svoje predavače, nastavnicu francuskog jezika Slađanu Jovičić i nastavnicu srpskog jezika Mariju Praizović, pišu svom paru na srpskom odnosno francuskom jeziku. Ujedno oni sugerišu jedni drugima šta bi trebalo ispraviti. „Svrha ovakve razmene, uz pisma, jeste učenje jezika među vršnjacima kao i sklapanje prijateljstva. Dopisivanje se odvija među učenicima šestog razreda iz Beograda i đaka iz istočne Francuske uzrasta od 7. do 15. Godina“, istakla je nastavnika Praizovi..
Pre dve godine, Sandra i Zoltan Gužvanj, posle 11 godina života u Kanadi, odlučili su da se sa trojicom sinova vrate u selo Kupusina. U ovom lepom mestu kod Apatina, poznatom po najvećem broju sakralnih objekata po glavi stanovnika, odlučili su da podignu svoje gazdinstvo.
Za početak, počeli su sa gajenjem rakijskih sorti šljive na površini od hektar i po, a nedavno su odlučili da se bave i ovčarstvom pa su oformili stado od tridesetak grla rase romanovski, prenosi portal “Blic”.
Kažu da život u Torontu nije bio loš, ali nikako nisu mogli da se naviknu na mentalitet. Zato su posle 11 godina u Kanadi odlučili da se vrate u Kupusinu, selo u koje je Zoltan rođen, a Sandra se doselila kao tinejdžerka iz Sombora. Tu su se upoznali, venčali i dobili trojicu sinova.
Foto: PrintScreen/Agro TV
Po povratku iz Kanade želeli su da osnuju svoje gazdinstvo, a sve je krenulo od kupovine vikendice.
“Krenuli smo da kupimo vikendicu, a uz vikendicu smo dobili i hektar i po pod šljivama. Prošle godin..
Američka pošta upozorila je savezne države da bi trebalo da obezbede više vremena za prebrojavanje tih glasova za presedničke izbore u SAD, na kojima bi u novembru čak polovina američkih birača mogla da glasa putem pošte zbog pandemije korona virusa.
Najmanje četiri savezne države, Mičigen, Pensilvanija, Kalifornija i Vašington, dobile su upozorenje američke pošte da postoji “značajan rizik” da birači neće imati dovoljno vremena da ispune svoje listiće i vrate ih na vreme po sadašnjim državnim propisima, koji im omogućuju da zatraže listiće svega nekoliko dana pre izbora, prenosi Rojters.
Postoji mogućnost da bi značajan broj dopisnih glasova na izborima 3. novembra mogao ostati neprebrojan ako stignu prekasno, navodi se u pismima upozorenja.
“Državni i lokalni izborni zvaničnici moraju da uzmu u obzir naše operativne standarde i preporučene vremenske rokove”, rekla je portparolka Američke pošte Marta Džohnson, ne precizirajući koliko je država dobilo pisma upozorenja, navodi Hina.
..
Za Maria Miloševića verovatno niste čuli. Ali zaljubljenici u košarku, pogotovo NBA, sigurno znaju njegov rad. Naime, upravo on je zaslužan za izgled dresova NBA ekipe Portland Trejl Blejzersa, u čijem timu je 15 godina, od čega pet kao kreativni direktor. Međutim, put od ratom zahvaćene Jugoslavije do ostvarenja američkog sna nije bio ni najmanje lak.
Nakon što je početkom rata u Bosni izbegla iz Kladnja u Kosjerić, porodica Milošević je u narednih pet godina menjala gradove, sve dok se 1997. konačno nisu našli u Americi. U tom trenutku, Mario je imao 14 godina. Svega osam godina kasnije, zahvaljujući radu, zalaganju i talentu, pronaći će svoje mesto u NBA svetu. No, krenimo od početka, piše “Blic”.
“Rođen sam u Tuzli, ali živeo sam u Kladnju sa roditeljima i sestrom do drugog razreda osnovne skole. Početkom rata 1992. izbegli smo u Srbiju i živeli smo u Kosjeriću, Kuli i Malom Zvorniku. Iako je otac radio kao profesor muzike, a mama kao zubni tehničar, odlučili su da napuste zemlju..
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izjasnio se za strožije kontrole povratnika sa odmora na austrijskim granicama.
“Moramo strožije kontrolisati. Hitno je potrebno da zdravstvene vlasti osiguraju opsežniju kontrolu”, kazao je Kurc za dnevnik “Esterajh”.
On je ukazao da je u odgovornosti svakog pojedinca da se pridržava svih mera i da u roku od 48 sati uradi test na korona virus.
“Neću da zarazim ljude”! Evo kako je organizovano testiranje na ulasku u Nemačku (FOTO)
Kurc smatra svrsishodnim da se uvede testiranje direktno na granici.
“To smatram korisnim, ali to je u odgovornosti zdravstvenih vlasti”, objasnio je on.
Kancelar je ujedno i kritikovao zdravstvene vlasti.
“Zdravstvene službe moraju biti bolje u svom radu. To se tiče pre svega sprovođenja testova. Traje još predugo dok pogođeni dobiju rezultate. Takođe moraju mere karantina biti brže sprovedene”, objasnio je Kurc.
Prema njegovim rečima, aktuelni rast broja novozaraženih je zabrinjavajući.
“Bilo je predvidivo da će ..
Kanadska kompanija “Erin venčers” u rejonu Piskanja, nedaleko od napuštenih rudnika uglja kod Baljevca na Ibru (opština Raška), pronašla je rezerve rude bora.
Njihova je bruto vrednost veća od dve milijarde dolara.
Kako saznaju “Novosti”, oni su zaključili ugovor sa kompanijom iz svoje zemlje, “Temas”, koja će u zamenu za polovinu vlasništva investirati u naredne četiri godine 10,5 miliona evra. Prema preliminarnoj studiji izvodljivosti, ovaj rudnik bi mogao da bude u funkciji 21 godinu.
U tom periodu, odavde bi moglo da se dobije 11 miliona tona bora, koji se koristi u svemirskoj tehnologiji i industriji za proizvodnju mobilnih telefona. Kompanija “Temas” traga i za retkim elementima poput titana i vanadijuma.
“Erin” je u program bušenja kod Baljevca na Ibru ušao nakon što je multinacionalna kompanija “Rio Tinto” odustala od koncesije na tom području.
Inače, upravo “Rio Tinto”, uz tursku državnu kompaniju “Eti Maden”, kontrološe čak 80 odsto svetske proizvodnje bora. Najveći deo ..
Istraživanja u Kanadi pokazuju da bi moglo da dođe do procvat lažne dokumenatcije o vakcinisanima protiv korona virusa.
SRBIN ISPRIČAO URNEBESNU PRIČU IZ TORONTA! Sad je jasno KAKVI SMO MI LJUDI, ovo je LEGENDARNO!
Prema istraživanju, 14 odsto Kanađana nema nameru da se vakciniše, od kojih bi 20 odsto onda moralo da laže, kako bi putovalo ili išlo na velike događaje, piše Gardijan.
Širom sveta pojavljuju se lažni PCR testovi kako bi nevakcinisani ljudi mogli da putuju.
Kako se navodi, u Kanadi se 31 odsto ljudi oglasio da bi se vakcinisali ako bi morali da putuju negde.
Nastavi sa čitanjem
Izvor
Tanjug
Nekoliko stručnjaka iz različitih oblasti ocenilo je da kanadsko-američka granica neće biti ponovo otvorena ove godine, preneo je kanadski javni servis Si-Bi-Si njuz.
Kanadsko-američka kopnena granica koja je nekada bila širom otvorena sada je zbog pandemije korona virusa zatvorena za sva nebitna putovanja, a to utiče na život mnogih ljudi sa obe strane, navodi Si-Bi-Si njuz.
Savezna vlada je prošlog meseca objavila da će kanadsko-američka kopnena granica, koja je 21. marta zatvorena za nebitni saobraćaj, ostati zatvorena bar do 21. avgusta.
Kanađani i dalje mogu da lete u SAD , ali to pravilo nije recipročno – Kanada zabranjuje američkim posetiocima da ulaze putem svih vidova prevoza.
Kanada i SAD preispituju sporazum o zatvaranju granica svakih 30 dana.
Nekoliko stručnjaka iz različitih oblasti rekli su za Si-Bi-Si da predviđaju da se granica neće ponovo otvoriti do sledeće godine.
Glavni razlog je, kako navode, to što se slučajevi korona virusa i dalje povećavaju u nekoliko am..
Za povratnike iz rizičnih zemalja – dakle i iz Srbije – u Nemačkoj važi pravilo obaveznog testiranja na koronu. Mogu da prilože i aktuelni negativan test. Onaj ko odbije, može da računa s novčanom kaznom.
Onaj ko sleti na frankfurtski ili neki drugi nemački aerodrom iz takozvanih “rizičnih zemalja” mora da se testira. Doduše, ne nužno odmah ali test je neophodan ukoliko ne želite dve nedelje u karantin. A tu su i kontrole, piše DW.
Foto: PrintScreen/DW/Testiranje putnika na nemačkim aerodromima
Putnici iz zemalja sa visokom stopom infekcija, poput SAD, Indije ali i zemalja jugoistočne Evrope moraju još u avionu da ispune takozvanu izlaznu kartu.
“U avionu, tipa da li imamo temperaturu, bolove u grlu i tako dalje”, “Pre nego što se testiramo moramo da se registrujemo i ispunimo ovaj formular”, kažu putnici koji su sleteli na nemački aerdorom.
Foto: PrintScreen/DW/Testiranje putnika na nemačkim aerodromima
Podaci se zatim prosleđuju zdravstvenim službama. Onaj ko odbije da se testira..
U najmnogoljudnijoj kanadskoj provinciji Ontario, najaviljene su restriktivne mere zbog drugog talasa epidemije korona virusa.
“Zaključavanje” na jugu Ontarija počinje 26. decembra i trajaće do 23. januara, dok će za severni deo biti uvedene istog dana, ali će trajati dve nedelje kraće, do 9. januara, prenosi AP.
Sedam dana za redom u Ontariju je evidentirano više od 2.000 slučajeva dnevno, a prognoze upozoravaju da bi u januaru taj broj mogao da se udvostruči.
Kanadski zvaničnici objašnjavaju da bi “zaključavanje” u trajanju od četiri do šest nedelja znatno usporilo širenje korona virusa.
Nastavi sa čitanjem
Izvor
Tanjug