Na samo nekoliko koraka od banaka, luksuznih hotela i sedišta globalnih kompanija nalazi se jedna od najmračnijih slika savremene Nemačke. Frankfurtska četvrt oko glavne železničke stanice postala je otvorena scena zavisnosti, trgovine drogom, prostitucije i beskućništva, dok vlast godinama ne uspeva da trajno reši krizu koja se odvija u srcu finansijske prestonice Evrope.
Švajcarski „Blik“ u reportaži prati 33-godišnju Aleks, koja u tom kraju živi od sedamnaeste godine. Posle heroina i kreka počela je da koristi fentanil, izuzetno snažan sintetički opioid koji se u medicini primenjuje protiv jakih bolova, ali zloupotrebom može izazvati smrtonosno trovanje. Njena priča pokazuje kako zavisnost postepeno razara zdravlje, porodične veze i svaku mogućnost povratka uređenom životu.
Ulice Nidaštrase, Elbeštrase, Taunusštrase i Mozelštrase postale su sinonim za otvorenu narko-scenu. Reporteri susreću ljude koji spavaju u garažama, ostaju bez ličnih stvari i žive od danas do sutra. Posebno zabrinjava prodor fentanila, supstance višestruko snažnije od heroina, čije širenje dodatno povećava opasnost za već teško pogođenu populaciju.
Kontrast teško može biti suroviji – u istoj četvrti svakodnevno radi oko 23.000 ljudi, a kancelarije imaju kompanije poput „Goldman Saksa“ i „Nestlea“. Lokalni novinar Ulrih Matner zato upozorava da taj deo grada nije samo „zombilend“, ali priznaje da se sistem pomoći nije razvijao brzinom kojom se menjala narko-scena. Programi smanjenja štete nekada su oborili broj smrtnih slučajeva, ali nisu uklonili trgovinu drogom, bedu i nasilje sa ulica.
Vlasti Hesena tvrde da pojačane kontrole donose rezultate. Prema bilansu koji prenosi „Velt“, tokom godinu dana obavljeno je više od 800 policijskih akcija, dok su smanjeni džeparenje i ulična razbojništva. Pokrajina je izdvojila i do dva miliona evra za istraživanje novih terapija za zavisnike od kreka. Ipak, činjenica da je takva studija tek sada pokrenuta pokazuje koliko je sistem kasnio za problemom.
