Vukovo delo o srpskom narodu jeste pravi i dosad najpotpuniji pregled života srpskog naroda – jezika, verovanja, običaja, institucija, snage i slabosti, naprednih i nazadnih stremljenja – i zato je nezamenljiv izvor saznanja i nadahnuća, rekla je LJiljana Ristić, član Zadužbine za srpski jezik pri Mekvori univerzitetu, govoreći na tradicionalnom sidnejskom Vukovom saboru, održanom ove nedelje na imanju crkve „Sveti Georgije“ u Rosmoru.
U eseju o Vuku Stefanoviću Karadžiću, LJiljana Ristić podsetila je ovom prilikom na prebogatu baštinu koju je svom narodu ostavio u amanet. Posebno se, uz ostalo, osvrnula i na neprolaznost razmišljanja ovog mudrog čoveka:
– Verujući da piše samo istinu o srpskom narodu, hteo je da pokaže i lepo i ružno, onakvu istinu kakvu savremenici obično ne trpe, ali potomci traže. U mnogim spisima on ponavlja da treba usvajati evropska znanja, ali ne slepo, već misleći svojom glavom i prema svojim potrebama. „Ja mislim,“ rekao je 1815, „da Srbi ne moraju dovijeka pogreške drugih naroda primati, nego da im je slobodno jedanput i štogod dobroga činiti, makar da su drugi narodi u tome pogriješili“.
– Setimo se jedne Vukove poruke koja je teško i tada, a i sada, ulazila u mnoge srpske glave – kazala je LJiljana Ristić i nastavila: – Vuk kaže: „Pa i najveća razlika između čovjeka pametna i između prostaka je što pametan čovjek jednako želi i trudi se da što bolje nauči ili izmisli i da on bude pametniji od svojijeh starih, a njegova djeca od njega. Prostak pak, sve je rad da ostane ko što su mu i stari bili, a njegova djeca, kao i on što je.“
Na početku Sabora održanog u punoj sali imanja na Rosmoru, voditelj Sanja Ivković podsetila je da je, baš zahvaljujući Vuku, „narodna književnost dobila svoju zasluženu ulogu i zasjala svom lepotom“.
– Raznobojni pejzaži, odsjaj vatre, odjek kubure, blesak sablje, topot konjskih kopita i nesalomivost ponosnog duha isijavali su iz stihova epskih pesama zabeleženih u ostavštini Vuka Stefanovića Karadžića. Zahvaljujući ovom veličanstvenom liku naše istorije, danas se okupljamo i sećamo.
Učesnike su zatim pozdravili Zoja Kliri, v.d. predsednika i dr Marko Marinković, potpredsednik Zadužbine za srpski jezik, organizatora Sabora. Oni su potom upoznali prisutne da je velika slika Vuka Karadžića postavljena na centralnom mestu na pozornici, delo ovdašnjeg slikara Radoša Stevanovića i njegov poklon Zadužbini.
U nastavku, Tomislava Perazić i Biljana Elez, učiteljice škola srpskog jezika koje deluju u Sidneju, takođe pod okriljem Zadužbine, izvele su 22 dece – predstavnike razreda kojima predaju one i njihove kolege. Deca su recitacijama i kratkim skečevima pokazali svoje umeće – u jeziku Vukovom i svojih roditelja.
Nastupili su: Miljan Cvijetić, Jovana Dević, Stefan Denčić, Sanela Vranković, Zorana Zečević, Irena Novaković, Milan Škorić, Petra Pilja, Valentina Cupać, Jelena Cupać, Dejana Munjiza, Maja Gnjatović, Jovana Ostojić, Anja Samardžić, Nina Samardžić, Zorana Alavanja, Jovana Alavanja, Kristina Marinković, Stefani Marinković I Nikolina Veselinović. U grupi srpske dece bili su i njihovi vršnjaci poreklom s Novog Zelanda, braća Semjuel Kaj Alison i DŽejk DŽejms Alison koji takođe uče – srpski.
Slavski kolači za aukciju
Publici su posebno predstavljene grupe srpskih žena iz Ferfilda i Liverpula, te članovi Društva penzionera. Oni rade uz podršku Srpskog pravoslavnog udruženja za pravoslavni rad u Kabramati i došli su da pomognu organizaciju Sabora. Žene su u Sali postavile i prodajnu izložbu radova kućne radinosti. Kod svojih kuća, pripremile su i mnogo kolača koje su takođe donele. Jedan od njihovih poklona organizatoru Sabora bila su – tri slavska kolača, ponuđena na aukciju – kao još jedan od načina da se podrže Zadužbina i njen rad.
Zahvalnice organizatorima
Za lepo raspoloženje pobrinula su se i deca – članovi Folklorne grupe „Gavrilo Princip“ iz Srpske narodne odbrane, sastav „Pera i Pera“, „Ličani Sidneja“, te „Bukovački ravnokotarski veterani“. Svima koji su pomogli organizaciju ovogodišnjeg sabora dodeljene su zahvalnice.
