Godine u Bernu, porodica i uspon naučnika
Po venčanju u Bernu, Mileva i Albert Ajnštajn započeli su zajednički život u skromnim okolnostima, ali sa nadom da će mirniji dani doneti i ostvarenje njihovih planova. Albert je radio u Saveznom patentnom zavodu, poslu koji mu je obezbeđivao sigurnija primanja, ali nije ugasio njegovu želju za naučnim istraživanjem.
Reklama
U Bernu se, 1904. godine, rodio njihov sin Hans Albert. Dolazak deteta uneo je novu radost u porodicu, a Mileva i Albert nastavili su da održavaju veze sa prijateljima iz studentskih dana. Posećivali su se, odlazili u pozorište i provodili vreme sa poznanicima, dok je Albert uporedo radio na naučnim tekstovima koji će mu doneti svetsku slavu.
Godina 1905. zauzima posebno mesto u njegovoj biografiji. Tada je objavio više radova koji su preoblikovali dotadašnja shvatanja u fizici. Među njima je i rad „O elektrodinamici tela u kretanju“, koji predstavlja uvod u specijalnu teoriju relativnosti.
Albert je u prepisci sa Milevom taj rad pominjao kao „naš rad o relativnom kretanju”. Upravo zbog takvih tragova u pismima, pitanje Milevinog doprinosa Albertovim naučnim radovima ostalo je predmet različitih tumačenja. Jedni biografi naglašavaju njeno matematičko znanje i zajednički rad supružnika, dok drugi smatraju da za tvrdnju o njenom autorstvu nema dovoljno dokaza.
Mileva je u tim godinama istovremeno bila majka, supruga i obrazovana žena koja je razumela naučne dileme svoga muža. Porodični život, obaveze prema detetu i Albertova sve snažnija posvećenost istraživanju određivali su svakodnevicu mladog bračnog para.
U leto 1905. godine Mileva i Albert posetili su njene roditelje u Novom Sadu i Kaću. Putovali su i u Beograd, gde su se sreli sa prijateljima iz studentskih dana – Helenom i Mivojem Savićem, kao i Milanom Bota i njenim suprugom Svetislavom Stefanovićem. Za Milevu je povratak u rodni kraj predstavljao susret sa porodicom, jezikom i ljudima koji su obeležili njenu mladost.
Porodica Ajnštajn ponovo je boravila u Novom Sadu 1907. godine. U međuvremenu je Albert napravio korak napred u akademskoj karijeri, a 1909. godine dobio je mesto vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u Cirihu.
Povratak u Cirih posebno je obradovao Milevu. Grad u kojem su se upoznali, studirali i zavoleli ponovo je postao njihov dom. Porodica je živela aktivno, odlazila na izlete, šetala sa sinom Hansom i putovala u Holandiju i Nemačku.
U leto 1910. godine rodio se njihov drugi sin, Eduard, koga su u porodici zvali Tete. Milevine obaveze tada su postale još veće. Briga o dvojici dečaka ostavljala joj je sve manje vremena za naučne teme i rad koji je nekada delila sa Albertom.
Albertova karijera, međutim, nastavila je da napreduje. U proleće 1911. prihvatio je poziv Univerziteta u Pragu, gde je dobio mesto redovnog profesora teorijske fizike. Porodica se preselila u češku prestonicu, a Hans je upisan u školu.
Iako je odlazak u Prag predstavljao uspeh za Alberta, Mileva se teško odvajala od Ciriha. U novom gradu počeli su da se osećaju i prvi ozbiljniji znaci udaljavanja između supružnika. Razlike u pogledima na život, porodične obaveze, Albertova sve veća posvećenost radu i Milevina usamljenost postajali su teret koji će s vremenom prerasti u dublji razdor.
U sledećem nastavku: Povratak u Cirih, Berlin kao prekretnica i početak raspada braka Mileve Marić i Alberta Ajnštajna
Za portal Rasejanje.info Živko Marković
