Nagrada "Dučićeva lira" Saši Mićkoviću

Mnogo pesnika iz inostranstva i s Balkana su se odazvali na zadatu temu konkursa, a ona je tragično stradanje Srba u ratovima i nedaćama, njihov pogrom, proterivanje i uništavanje od strane raznih okupatora.

Tema konkursa je bila zanimljiva i Saši Mićkoviću, pa je žiriju dostavio pesmu ispisanu tehnikom strambot, a na razigravanje ideje o srpskim vojnicima koji su stradali na moru, i pod njim, stvaravši neuništiv spomenik – Plavu grobnicu.

Pesma s kojom je Mićković osvojio prvu nagradu Dučićevu liru, zove se Opelo za Plavu grobnicu.

Nagrađena pesma ima četrdeset stihova, a podeljena je u pet osnovnih celina. Svi stihovi su skladno i metrički uravnoteženi, rimovani sistem je pravilno upleten kao u strambotu (vrsta tehnike), a tematika od prvog do zadnjeg stiha je usmerena k stradanju vojnika, koji su užasno i teško postradali i udavili se u moru.

Dučićeva lira Saši Mićkoviću nije prva nagrada.

„Nije prva, ali je veoma bitna i draga, jer rodoljubiva poezija nije više u modi. Ja mislim da baš danas, kada je Srbija pritisnuta sa svih strana, i kada na nju atakuju i s kopna i s neba, bar pesnici treba da je brane perom i poezijom, kako mogu i znaju“, kaže za Program za dijasporu RTS-a Saša Mićković.

 OPELO ZA PLAVU GROBNICU (odlomak)

    I

Noću kada more kroz

mrklinu pljušti,

Kosturnica vojna peskom

zasvetluca.

Mrtva straža čeka, jato

duša šušti,

Dok poslednji plotun

crnim nebom puca.

Ratnici slobode, vi ste

podvig sušti,

Iako vam čeljust smrti

kosti kljuca.

 

Srce kao školjka

bisernim snom spava,

Gospode usliši – vojnicima slava!

   II

Pogrom što se desi ne

zameće vreme,

Šapuću o strahu

potopljene glave,

A i danas k vama iste

zveri streme,

Nastale su nove i

grobnice plave.

Skršilo vas podlo i

pogubno breme,

Zlikovci su isti – oči im

krvave.

 

Morska voda krije

omrvljene kosti,

Molim kroz opelo za

dašak milosti!…

 

 Pariz, 28.06.2015.