Šezdesetih godina prošlog veka svetom je pocela da se širi nova „epidemija“ uživanja (pušenja) biljke kanabis-sativa, s prihvacenim južnoamerickim nazivom marihuana. Tada je u Beograd stigao prvo hašiš, smola marihuane, a kasnije i marihuana s raznih strana sveta, sve dok naši nisu poceli da biljku gaje po poljima, terasama i stanovima, uz odgovarajucu temperaturu i svetlost.
Jedan od „pionira“ gradskih „duvaca“ pamti: „Krajem sedamdesetih jedan drugar je doneo iz Holandije pun boks ,žitana’, samo što je umesto duvana bila upakovana najbolja kolumbijska zlatna ,trava’. U nekim gradskim krugovima zavladala je moda duvanja i na tu foru si najbolje mogao da mazneš ribu. Samo im pomeneš, duvku’.
Upotreba marihuane je postala masovna pocetkom devedesetih godina kada se pojavljivala odasvud i ne po velikim cenama. U doba najvece inflacije, medutim, gram trave koštao je i do pet maraka, dok se danas može naci i za pola evra. Cudno je to da se na tržištu, neposredno pre bombardovanja pojavila trava ,albanka’, nesvakidašnjeg mirisa, za koju se pricalo da je treba izbegavati jer je poprskana otrovnim sastojcima i izaziva mucninu i glavobolju, a dužom upotrebom možda i neko teže trovanje..“.
Da li je varljiva moc biljke kanabis došla sa Zapada ili sa Istoka? Pitanje manje važno s obzirom na to da se na ovom tlu toliko „primila“ da se i država danas ukljucuje u kampanju protiv droge za mlade, narocito.
Pokojni Stevan Pešic, pisac i putnik, zabeležio je šta se radi na Istoku u kultnoj knjizi „Katmandu“ („Prosveta“ 1982): „Na susednom hramu, na najvišoj terasi, danju i nocu sede trojica hipika i jedan pas. Toliko puše hašiš da njegovim mirisom snabdevaju pola trga.
Psa nisam video da puši, ali ga nisam video ni izvan te grupe..“.
U vreme „hipi pokreta“ Teodor Rošak je napisao: „Stereotip hipika je otpadnicki i sebi okrenut pojedinac, utopljen u narkoticko ludilo ili izgubljen u ekstatickoj kontemplaciji… a šta doista leži iza ovih popularnih predstava, ako ne stvarno, premda ponekad ludo, ponekad beznadno neadekvatno traganje za vlastitom istinom..“.
Sada i ovde
U svetu se šire pokreti „za“ i „protiv“ marihuane. Tako americki doktor Carls Traft zapaža: „Cula se profinjuju, pa covek bolje razume reci neke pesme, a njene tonove percipira detaljnije. Ponekad dolazi do povecanog apetita zbog izoštravanja cula ukusa. Menja se i percepcija vremena. Ono prolazi sporije, pa covek oseca „sada“ i „ovde“ mnogo intenzivnije. Osecaj dodira poprima druga svojstva i menja se kvalitet orgazma. Nastupa osecaj opuštenosti i razumevanja za druge osobe koji se ogleda i u povecanom smislu za humor.
Drogirani nije bucan kao osobe pod uticajem alkohola, ali se ne može usredsrediti na intelektualne zadatke koji zahtevaju okretanje prema spoljašnjem svetu. Svoje obaveze zanemaruje i odlaže i pokazuje znake neodgovornosti. Pažnja mu beži i otežano cita. Oseca se dobro i nezainteresovan je za probleme koji zahtevaju bilo kakav napor. Ne pokazuje interes za kontrolu nad situacijom, vec se s decjom naivnošcu prepušta procesu okretanja prema unutra, pri cemu ima osecaj da pocinje bolje upoznavati vlastitu licnost. Sklon je mistici, magiji, religiji. Nema problema sa spavanjem, a olako izbegavanje obaveza jedan je od razloga zašto se ova droga smatra društveno štetnom.
Grupa švedskih lekara je ustanovila vezu izmedu uzimanja marihuane i teških psihickih poremecaja: „Od 50 osoba koje su konzumirale meksicku konoplju njih 14 obolelo je od psihoze. Od 201 uživaoca koji su marihuanu mešali sa drugim drogama psihoza je zabeležena kod 29 osoba, od 36 koji su usput uzimali i alkohol psihoza se javila kod njih desetoro..“.
Naucnici su dokazali da „trava“ može izazvati i „bed trip“ (loše putovanje, doživljaj). „Zvuci postaju razvuceni i nejasni, svet nezanimljiv i besmislen. Okruženje neprijateljskim silama ukazuje na paranoju. Pušac se oseca ugroženim, a neretko pocinje osecati energetske centre u telu, poznate kao cakre u indijskoj joga tradiciji. Nejasan osecaj magijskih sila na delu. Drogiran covek lici na robota koji zaboravlja citave periode, briše ih iz svesti. To se zove – ’naduvan k’o zver’. Osecaj mucnine i neugodne tromosti. Ruke pocinju da drhte, a može se imati i osecaj neprijateljstva, cak i agresije. Psihoza može biti izazvana kanabisom..“.
U izveštaju Evropske unije stoji: „U zemljama clanicama promet ostvaren od prodaje ’trave’ godišnje iznosi oko 7,5 milijardi dolara..“. Zagovornici isticu njenu blagost u delovanju na organizam, oni koji su za njenu zabranu (postoje pokreti za i protiv legalizacije) podsecaju da može biti opasna kao „beba koja nas odvodi vukovima“. Prilikom jedne velike racije u zemljama clanicama Evropske unije zaplenjeno je 2.200 tona marihuane, ali se na tržištu nije osetio manjak robe.
Trgovina „travom“
Teodor Rošak („Kontrakultura“, Naprijed, Zagreb, 1978) pita: „Šta bi se dogodilo kada bi propagatori psihodelika mogli da rade slobodno i tako americko društvo legalno priveli drogama? Nesumnjivo bi trgovinu marihuane smesta preuzela najveca duvanska kompanija što bi predstavljalo nesumnjiv napredak u odnosu na to da ostane u rukama mafije. Ne bi bilo cudo da sve bedževe na kojima pišu ’legalizujete marihuanu’ rastura americka duvanska industrija: taj bi posao vredeo milijarde dolara…
Zagrebacki publicista D. Plecko smatra da „nije tacno da bi legalizacija kanabisa najviše pogodila upravo one koji ga proizvode i prodaju na crnom tržištu. Prema toj tezi, svaki bi promet ovom drogom vrlo verovatno postao monopol države, koja bi ujedno kontrolisala kvalitet, pa bi razradena podzemna mreža botanicara amatera, koja bere godišnje milijarde dolara, ubrzo usahnula..“..
Hteo je da kaže kako bi vecina onih koji to rade ilegalno radila to i ubuduce.
Americki sudija Frensis J. Jang je posle istraživanja DEA (Drug Enforcement AgencÚ) 1988. objavio nalaz koji je protresao ne samo americku javnost i pokrenuo pitanje zdravstveno korisnog efekta upotrebe marihuane: „Gotovo svi lekovi imaju toksicno, potencijalno smrtonosno delovanje, ali marihuana ne spada u takve supstance. Marihuana je u svom prirodnom obliku jedna od najneopasnijih aktivnih supstanci poznatih coveku. Mereno racionalnom analizom, marihuana se može pod strucnim nadzorom koristiti u medicinske svrhe..“..
Krenuo je talas pokušaja da se marihuana legalizuje, odnosno dekriminalizuje što je u nekim zemljama (Holandija) delimicno i uspelo.
Pitanje je samo šta je to kontrolisana upotreba i kako je sprovesti…
Vecina lekara smatra da je podela droga na „lake“ i „teške“ neumesna, jer od korisne upotrebe do pogubne zloupotrebe uživaoca deli samo korak. Statisticki je nepobitno dokazano da je vecina heroinskih zavisnika svoj narkomanski put pocela baš s marihuanom.
Otežano pamcenje
Kako marihuana dejstvuje na mozak? „TNS (tetrahidrokanabinol) utice na živcane stanice, senzore, u onom delu mozga gde se formira pamcenje. Zbog toga je korisniku otežano pamcenje nedavnih dogadaja što otežava ucenje. Neki ljudi koji su sramežljivi u socijalnim situacijama okrecu se marihuani da bi se opustili, ali na kraju samo naprave budalu od sebe i nešto zbog cega kasnije mogu samo da zažale. Medu efektima kanabinola otkrivenim uz pomoc eksperimenata na životinjama, nalaze se – otklanjanje bolova, slabljenje memorije i kontrole pokreta, smanjenje telesne temperature i aktivnost creva. Izgleda da je jedna od glavnih funkcija TNS i endogenih kanabinoida regulisanje hemijskih supstanci koje nervne celije oslobadaju u mozgu, pa samim tim i odredivanje nervne aktivnosti..“..
Svake godine, u SAD oko 100.000 ljudi pokušava da pronade nacin kako da se odvikne od upotrebe marihuane i priznaje da se sami ne mogu odviknuti. (Koliko ih ima koji nece da se odvikavaju?) U prirucniku za hrvatsku omladinu piše, izmedu ostalog – „Budi informisan.
Marihuana smanjuje broj spermatozoida kod muškaraca i povecava rizik neplodnosti kod žena..“.. Neki uživaoci, naprotiv, spominju da „trava“ opušta i izaziva seksualnu želju, što, opet, povecava rizik od AIDS-a.
Zagovornici kanabisa iznose listu oboljenja za koje je ova droga potencijalni lek: melanholija, histerija, migrena, delirijum tremens, neuralgije, nesanice, nocne more. Multipleks skleroza: neki pacijenti pominjali su da im je marihuana pomogla cak toliko da su mogli sami da ustanu iz kolica.
Dugogodišnji korisnik i zavisnik od marihuane iz Beograda kaže da bez „trave“ ne može nijedan dan. Ako je nema, oseca se veoma loše, depresivno i izgubljeno. Smatra da bi klincima trebalo zabraniti da „duvaju“ do tridesete godine. A tada, kako ko hoce…
