MRAČNA STRANA VINSTONA ČERČILA: Deset UŽASNIH STVARI koje je uradio najveći engleski političar

 

Ako iz bogate karijere Vinstona Čerčila isključite herojsku borbu protiv nacista u Drugom svetskom ratu dobijate političara sumnjive prošlosti i motiva koji je tokom života napravio mnogo moralno diskutabilnih i otvoreno pogrešnih postupaka, piše portal Listverse.

 

Evo nekih od manje poznatih poteza Vinstona Čerčila:

 

Bio je spreman da pusti Gandija da umre

 

 

Kada je Gandi zatražio nezavisnost Indije, britanski vojnici su ga uhapsili u Bombaju i bacili u zatvor. Zaključeno je da je njegova građanska neposlušnost vrsta kriminalnog dela i da ga vlasti više neće trpeti. 

 

Nakon toga se pročuilo da se Gandi sprema da stupi u štrajk glađu što je Britancima stvaralo dodatni problem – ako umre dok je u njihovom zatočeništvu, to će izazvati velike nevolje i značiti pravu katastrofu za njihove interese u toj državi. Čerčila, međutim, to nije brinulo! Glasao je da se Gandi „pusti da radi šta hoće“ čak iako to podrazumeva da umre od gladi ako tako želi. 

 

I Gandi je upravo to i planirao da uradi! Na kraju je pušten iz zatvora iz straha da će umreti. Čerčil se ovom oslobađanju žestoko protivio, ali je bio nadglasan. 

 

Pustio je milione Indijaca da umru od gladi

 

Kada je izbio Drugi svetski rat Savezničkim silama bili su potrebni resursi. U vreme najveće nestašice, namirnice namenjene Indiji otišle su na front. Neki istoričari tvrde da je upravo ova odluka pokrenula zastrašujuću  Benglasku glad 1943. godine. 

 

Kada je Čerčil obavešten o gladi koja vlada u Indiji rekao je: „Zašto onda Gandi još uvek nije umro?“ Nastavio je da insistira da je ova pošast isključivo indijska krivica jer se „množe kao zečevi“ i odbio je da da dozvolu da se ovoj državi prosledi hrana čak i kada mu je to tražila sopstvena vlada. 

 

Na kraju, glad je odnela 3 miliona života što je šest puta više nego što su Britancki izgubili u celom Drugom svetskom ratu.

 

Podržao je upotrebu hemijskog oružja protiv „necivilizovanih plemena“

 

Dok je Čerčil bio ratni Državni sekretar Kurdi su se pobunili protiv britanske vlasti. Čerčilov odgovor na ovo bio je da se ovaj narod bombarduje hemijskim oružjem. 

 

– Jako podržavam upotrebu otrovnog gasa protiv necivilizovanih plemena – napisao je u otvorenom pismu svojim protivnicima u kojima ih je nazvao „gadljivim“ i „slabićima koji neće da zaprljaju ruke“. 

 

 

Za uspon SSSR-a krivio je Jevreje

 

Čerčil je napisao tekst „Cionisti protiv boljševika“ 1920. godine u kome je poredio „dobre i loše Jevreje“. Delimično se slagao sa povratkom „dobrih Jevreja“ u Izrael, ali je zato deo o „lošim Jevrejima“ bio put antisemitskih teorija zavere.

 

Na primer, Čerčil je krivio Jevreje za uspon Sovjetskog Saveza jer „ne treba poricati ulogu koju su oni odigrali u Boljševičkoj revoluciji“. Ova grupa je prema njegovom mišljenju bila koren svih većih problema kroz istoriju.

Podržavao je eugenski pokret

 

Kao mladić Čerčil je bio veliki pristalica eugenike i smatrao je da je sterilizacija „nepodobnih“ kako bi prenosi njihovog „lošeg“ genetskog materijala, neophodna. Godine 1907. podržao je ideju o sterilizaciji hendikepiranih i metalno obolelih.

 

Verovao je u rasnu hijerarhiju

 

Čerčil je svet video kao hijerarhiju rasa. Bela rasa, smatrao je, nalazi se na vrhu te piramide. Negde daleko ispod nje nalaze se Indijci, a na samom dnu su Afrikanci. Zbog ovoga mu nije bilo teško ni da opravda neke zaista strašne stvari koje su se dešavale u britanskim kolonijama. Na primer, Čerčil je smatrao da je genocid nad američkim i australijskim starosedeocima nije „ništa strašno“. 

 

– Ne priznajem da je velika nepravda učinjena crvenokošcima Amerike niti crncima Australije. Ne priznajem da je nepravda to što je (bela) snažnija rada, superiornija rasa, mudrija rasa došla i postavila ih na mesto koje im pripada – jednom prilikom je izjavio.

 

Želeo je da koristi moto „Održimo Englesku belom“ kao slogan svoje kampanje

Vinston Čerčil je bio poznat kao čovek koji ne bira reči kada je u pitanju karakterizacija ljudi različite rase. U poznijim godinama Čerčil se fokusirao na sprečavanje doseljavanja tamnoputnih imigranata iz Zapadne Indije u Englesku. Ovo je išlo dotle da je planirao da kao slogan svoje kampanje stavi parolu „Održimo Englesku belom“ tokom poslednjih dana provedenih na vlasti.

 

Prikrio je Katinjski masakr

 

Katinjski masakr ili masakr u Katinjskoj šumi bio je masovno pogubljenje poljskih građana koje je naredila sovjetska vlast 1940. godine i nakon toga učinila sve da ga prikrije. U ovome su imali malu pomoć Vinstona Čerčila. 

 

Naime, kada je vest o masakru stigla do njega, Čerčil je naredio da se svaka dalja istraga obustavi kako bi ostao u dobrim odnosima sa Sovjetima. 

 

– Ako su mrtvi, ništa ih neće vratiti – rekao je.

 

Dao je obećanje Sovjetskom ambasadoru da britanske snage neće istraživati slučaj, a istakao je i da će obeshrabriti bilo kakvu istragu Međunarodnog Crvenog krsta.  

 

Planirao je da iznenada napadne Sovjetski Savez

 

Nemojte da vas prethodni slučaj zavara! Vinston Čerčil nije podnosio ni Sovjete ni Staljina. Nakon što je Crvena armija oslobodila dobar deo Evrope i umarširala u Berlin Čerčil je razmišljao da je iznenada napadne i potpuno promeni stranu. Sugerisao je da je savezništvo sa onim što je ostalo od Nemačke vojske dobra ideja koja bi sprečila da Rusi preterano ojačaju i nakon rata postanu sila.

 

Navodno se čitava akcija zvala „Operacija nezamislivo“, a sprečila ju je činjenica da se malo ko u britanskoj Vladi složio sa Čerčilom. Ministar vojni ga je čak optužio da „priželjkuje još jedan rat“, a i SAD su jasno stavile do znanja da sa tim ne žele da imaju ništa.

 

Izjavio je da Britanija „treba da nađe svog Hitlera“

 

U novembru 1938. Hitler je već preduzeo prve korake u proširivanju nemačkih teritorija. Jevreji su izbacivani iz zemlje, a imovina im je oduzimana. U otvorenom pismu Hitleru, Čečil je pozvao nemačkog kancelara da zauzda svoje vojne ambicije i nikako ne objavljuje rat Evropi. Ipak, što se drugih Hitlerovih poteza tiče, dao mu je i više nego očiglednu podršku.

 

 

– Uvek sam govorio da se nadam da će se, ako bi Velika Britanija bila pobeđena u ratu, i kod nas pojaviti neki Hitler da nas predvodi do pozicije među nacijama koja nam pripada – napisao je Čerčil i dodao da je socijalna politika koju Hitler sprovodi u Nemačkoj „za divljenje“.