Pre desetak godina Beograd je uzdrmala predstava „Zapali me“, a krajem avgusta će ga ponovo „zatresti“ svetski hit „Diplomac“, u kome će glavnu žensku ulogu takođe igrati Snežana Bogdanović. Ova glumica sa suprugom Uliksom Fehmiuom, sinom poznatih glumaca Bekima Fehmiua i Branke Petrić, već deceniju živi i radi u NJujorku, a ulogom gospođe Robinson vraća se na beogradsku pozorišnu scenu.
• Zbog čega je trebalo dugo da vas ubeđuju da ponovo zaigrate u Beogradu i zašto vam direktni partner u „Diplomcu“ nije suprug Uliks?
– Mislili smo, ekipa okupljena oko ovog projekta i ja, da je publici najbolje ponuditi neke srećne šezdesete godine, a idealna prilika se ukazala s predstavom „Diplomac“. Malo sam se nećkala smatrajući da mi lik gospođe Robinson baš i ne leži jer sam premlada za njega. Ali, sam na kraju saznala da je lik pomenute gospođe u filmu tumačila tridesetšestogodišnja glumica En Benkroft.
Boginja pobede
Kćerka ima nesvakidašnje ime Nika. Namerno ili slučajno?
– Namerno, želeli smo da naše dete dobije univerzalno ime, da se isto čita i piše, da ima korene u grčkom jeziku, a najpodesnije je bilo Nika – boginja pobede.
Zbog toga sam i pristala da ga kreiram na sceni, a što se tiče Uliksa, nas dvoje smo se i sreli na predstavi „Zapali me“, potom smo radili „Damu s kamelijama“, a posle je svako za sebe nastavio da gradi karijeru. On je bio inicijator da se „Diplomac“ igra u Beogradu, a trenutno se bavi biznisom i produkcijom. Zajedno sa Milenom Garfild producira ovu predstavu. Inače, Uliks je upravo završio snimanje filma Benjamina Filipovića „Dobro uštimani mrtvaci“ u Sarajevu, čija se premijera očekuje na jesen.
• Kako prekraćujete vreme od uloge do uloge u NJujorku?
– Ja se bavim kućom i domaćinskim poslovima, a Uliks sa prijateljima ima veliku pekaru pod nazivom „Hleb iz Avinjona“.
Uživaju u hrani
– I Uliks i ja uživamo u hrani. Srećom, to se ne odražava na moju vitkost, jer imam gene i metabolizam koji mi ne dozvoljavaju da se ugojim. Uliks i ja volimo japansku, tajlandsku, vijetnamsku i drugu egzotičnu hranu.
• Vaša kćerka Nika je rođena u Americi. Da li govori srpski jezik?
– Naravno. Kao roditelji želeli smo da Nika odlično govori i engleski i srpski jezik, i da ona, kada za to dođe vreme, sama odluči gde će da živi. Smatram da je svakom čoveku veoma važno da upozna različite kulture sveta, pa će tako biti i s našom kćerkom. Ona odrasta u drugačijoj sredini nego što smo nas dvoje i ponekad primetim da joj je teže da komunicira s nama na srpskom nego s drugaricama na engleskom. Međutim, u kući govorimo srpskim jezikom, da bi Nika znala svoj maternji jezik. Još joj teško ide s padežima, ali će i to će savladati.
Druženje sa zemljacima
Da li se i u inostranstvu družite sa zemljacima?
– Svakako. NJujork je ogroman grad. Od samog dolaska na Kejp Kadu, želeli smo da se družimo i s našima, ali i sa Amerikancima. Od naših ljudi često viđamo Žarka Lauševića, Slavka Štimca, Miru Furlan i njenog supruga Gorana.
• Pošto ste već desetak godina u inostranstvu, šta vam najviše nedostaje iz Beograda?
– Na prvom mestu familija i prijatelji, a zatim i opuštena atmosfera. Beograd ima specifičan duh i on mi najviše nedostaje u NJujorku. Ponekad na Beograd pomislim kao na centar sveta.
• Nameravate li da se zauvek vratite u rodni grad?
– Mislim da je moguće kombinovati život na relaciji Beograd-NJujork. I Nika tamo ima svoje drugarice, školu i navikla je na njega, a i mi smo zavoleli NJujork. Zbog toga mislim da ćemo živeti i tamo i ovde.
