Alkohol može da deluje duboko utkan u svakodnevni život. Pivo ili čaša vina uz druženje s prijateljima. Koktel na kraju napornog dana. Zdravica na proslavi.
Teško je poverovati da takvo naizgled bezazleno ponašanje smanjuje otpornost organizma na zarazne bolesti i povećava rizik od raka i drugih hroničnih oboljenja — ali prema nauci, upravo to se dešava.
„Alkohol je sam po sebi toksičan. Koristimo alkohol za dezinfekciju; koristimo ga da ubijamo organizme. Zato se postavlja pitanje — da li je bilo koja količina bezbedna?”, rekao je Endrju Friman, direktor prevencije kardiovaskularnih bolesti i wellness programa u National Jewish Health centru u Denveru, piše CNN.
Sve veći broj studija kaže — ne.
Najnoviji podaci pokazuju da je konzumacija alkohola direktno odgovorna za čak 62 različita poremećaja, uključujući alkoholnu bolest srca, psihotične poremećaje, gastritis, čireve, pankreatitis i masnu jetru, ali i poznatija stanja poput fetalnog alkoholnog sindroma i ciroze jetre.
„Ova stanja su stopostotno povezana s alkoholom, što znači da te bolesti ne bi ni postojale bez upotrebe alkohola”, rekao je Jirgen Rem, viši naučnik Instituta za istraživanje politike mentalnog zdravlja u Torontu. Rem od 2003. godine proučava uticaj alkohola u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i naučnicima iz SAD, Evrope i Velike Britanije.
„Postoji još oko 30 bolesti kod kojih alkohol igra određenu ulogu, poput raka dojke i drugih vrsta raka, bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa i demencije”, rekao je Rem. „Te bolesti bi postojale i bez alkohola, ali alkohol je odgovoran za određeni procenat slučajeva.”
Alkohol narušava i sposobnost organizma da se bori protiv infekcija. Čak i jedno piće oštećuje imuni sistem i smanjuje njegovu sposobnost da se izbori sa virusima već 20 minuta nakon konzumacije. Dugotrajno pijenje može trajno da utiče na ključne ćelije imunog sistema.
Zdravstvene posledice alkohola najveće su kod osoba koje svakodnevno mnogo piju, kaže Rem, ali postoji jedna začkoljica: istraživanja često definišu „teško opijanje” kao više od 40 grama čistog alkohola dnevno za žene i 60 grama za muškarce.
U prevodu, to je oko 40 mililitara žestokog pića za žene i nešto više od 60 mililitara za muškarce.
Dovoljno je zamisliti kako barmen sipa jednu ili više mera alkohola u omiljeni koktel — i već tog dana možete ući u kategoriju teških konzumenata alkohola. Alkohol nije ograničen samo na žestoka pića: i crno i belo vino, pivo, rakija, medovina, šeri, porto, vermut i sake sadrže alkohol.
Koliko sve to utiče na životni vek?
„Naš tim razvio je besplatnu aplikaciju koja pokazuje koliko minuta i dana života gubite sa svakim pićem”, rekao je Rem. „Aplikacija takođe pokazuje koliko vremena dobijate kada prestanete da pijete.”
Ipak, uprkos svim zabrinjavajućim podacima, postoji i dobra vest. Mnoge bolesti povezane sa alkoholom mogu da se uspore, zaustave ili čak delimično preokrenu ako se reaguje dovoljno rano.
Alkohol i zarazne bolesti
Ako niste znali koliko alkohol utiče na sposobnost organizma da se bori protiv infekcija poput prehlade, gripa ili kovida-19, to nije neobično. Iako je veza između alkohola i upale pluća poznata još od 1785. godine, ozbiljnija javna rasprava o uticaju alkohola na imunitet počela je tek devedesetih godina.
Alkohol remeti funkcionisanje urođenog imunog sistema — onog s kojim se rađamo — ali i stečenog imuniteta razvijenog nakon kontakta sa patogenima.
Veoma male količine alkohola dovoljne su da odmah oslabe sposobnost ključnih belih krvnih zrnaca, poput makrofaga, neutrofila i prirodnih ćelija ubica, da se bore protiv virusa, bakterija i ćelija raka.
Jedna epizoda opijanja — obično četiri ili više pića tokom nekoliko sati — može poremetiti imuni odgovor organizma na čak 24 sata. Nekada se smatralo da je to problem uglavnom kod tinejdžera i studenata, ali je opijanje u porastu u SAD, naročito među ženama starijim od 30 godina i osobama starijim od 65.
Srećom, neposredni efekti alkohola na imunitet ne traju dugo. U zavisnosti od količine konzumiranog alkohola, organizam se oporavlja za nekoliko dana do nedelju dana, rekao je Rem.
Međutim, hronično pijenje može da uspori ili uništi prirodne ćelije ubice i T-limfocite — elitne jedinice imunog sistema — što povećava ranjivost na infekcije poput upale pluća, HIV-a i tuberkuloze.
Dugotrajna apstinencija može pomoći, ali stručnjaci upozoravaju da neka oštećenja mogu biti samo delimično reverzibilna, u zavisnosti od toga koliko dugo i koliko se alkohola konzumiralo. Kod teških alkoholičara može doći i do ozbiljnog slabljenja imunog sistema.
Alkohol i rak
Alkohol je treći vodeći uzrok raka koji se može sprečiti u SAD, posle duvana i gojaznosti, prema rečima bivšeg američkog državnog hirurga Viveka Mertija. On je početkom 2025. godine izdao upozorenje i pozvao na ažuriranje upozorenja na alkoholnim pićima.
„Alkohol je dobro poznat i preventabilan uzrok raka odgovoran za oko 100.000 slučajeva raka i 20.000 smrti godišnje u SAD — više nego što godišnje strada ljudi u saobraćajnim nesrećama povezanim s alkoholom — a većina Amerikanaca nije svesna tog rizika”, rekao je Merti.
Sve vrste alkohola doprinose razvoju raka tako što oštećuju DNK i povećavaju hronične upale, navode američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.
Kod žena je najveći rizik povezan sa rakom dojke izazvanim alkoholom, dok je kod muškaraca najčešće povezan kolorektalni karcinom.
Prestanak pijenja može zaustaviti napredovanje raka izazvanog alkoholom, ali nije garancija, rekao je Sinkler Kar, doktorand na Harvard T.H. Chan School of Public Health.
„Raku su potrebne godine da se razvije. Zato je moguće da već imate rak izazvan alkoholom i da se bolest pojavi čak i nakon prestanka konzumacije”, rekao je Kar. „Ali ako rak još nije prisutan i prestanete da pijete, eliminišete budući rizik od raka povezanog sa alkoholom.”
Koliko je potrebno vremena da se organizam oslobodi rizika?
„Oko 30 godina, slično kao kod duvana”, rekao je Rem. „Ako ste relativno težak konzument alkohola, možete o tome razmišljati ovako: jedno piće je jedna cigareta. Zvuči šokantno, zar ne?”
Uzroci raka su, naravno, složeni i višestruki. Ipak, kada je reč o alkoholu, stručnjaci ističu da je reč o hroničnom faktoru rizika kod kog prestanak konzumacije može imati veoma dobre efekte jer se deo štete može preokrenuti.
„Problem je što većina ljudi počne da razmišlja o prestanku tek kada su gotovo prošli tačku u kojoj mogu da osete pune koristi oporavka”, rekao je Rem.
Alkohol i oštećenje mozga
Nekada se govorilo da alkohol ubija moždane ćelije, ali današnja nauka pokazuje da zapravo uništava veze između neurona, što dovodi do smanjenja mozga, posebno u regijama odgovornim za pamćenje i donošenje odluka.
Jedna od najvećih studija do danas pokazala je da tri pića nedeljno povećavaju rizik od demencije za 15 odsto u poređenju sa jednim pićem nedeljno.
Ipak, oštećenja mozga izazvana alkoholom mogu biti delimično reverzibilna, u zavisnosti od toga da li je reč o kratkotrajnom ili dugotrajnom oštećenju.
„Studije snimanja mozga sugerišu da se cerebralna atrofija, odnosno smanjenje moždanog tkiva, može delimično povući u roku od nekoliko nedelja do nekoliko meseci nakon prestanka pijenja”, rekao je Kar. „Poboljšanja pažnje, izvršnih funkcija i pamćenja često počinju već tokom prvih nedelja apstinencije.”
Međutim, dugotrajno teško pijenje i opijanje povezani su sa trajnim promenama u mozgu koje povećavaju rizik od demencije.
„Dostupni dokazi ne sugerišu da prestanak pijenja u potpunosti vraća rizik od demencije na nivo osobe koja nikada nije mnogo pila”, rekao je Kar.
Alkohol i srce
Ali zar alkohol nije dobar za srce — vodeći uzrok smrti muškaraca i žena širom sveta?
Istina je da su mnoga istraživanja pronašla takozvanu „J” vezu između alkohola i zdravlja srca, koju savremena nauka još nije potpuno opovrgla.
Mala do umerena konzumacija alkohola — ravniji deo slova „J” — prema tim studijama ima blago pozitivan efekat na srce. Međutim, kako raste broj pića dnevno, raste i rizik, prateći uspravni deo slova „J”.
„Ne samo da rizik raste sa konzumacijom, već zaštitni efekti alkohola na srce praktično nestaju kod ljudi koji povremeno mnogo piju”, rekao je Kar.
Studija iz 2023. godine pokazala je da čak i jedno alkoholno piće dnevno povećava sistolni krvni pritisak — gornju vrednost na merenju pritiska.
Pijenje alkohola kod osoba sa visokim pritiskom gotovo udvostručuje rizik od ozbiljnog oštećenja jetre, dok kod osoba sa velikim obimom struka ili dijabetesom taj rizik raste više od tri puta, pokazala je studija iz februara 2025.
„Mislim da sada postoji dovoljno dokaza da alkohol može biti više štetan nego koristan”, rekao je Friman. „Većina stručnih udruženja savetuje ljudima da ne počinju da piju, da piju što manje ako već piju ili da potpuno prestanu.”
