„Milunka” probudila velike emocije – skoro svi plakali ili bili na ivici suza

Proteklog vikenda srpsko rasejanje u Švajcarskoj imalo je priliku da uživa ali i da plače u izvođenju monodrame Milunka, koju maestralno igra Vesna Stanković, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Prisutni u Bazelu i Bernu mogli su da čuju priču o istorijskoj ličnosti, Milunki Savić, koja je za razliku od Marka Kraljevića, Miloša Obilića i drugih epskih junaka, bila stvarna ličnost, a o kojoj, na našu sramotu, tako malo zna.

Organizator ovog kulturnog događaja bio je Umetnički centar Soko iz Bazela, koga vodi Andrijana Adamović. 

„Vesna Stanković godinama maestralno po celom svetu igra ovu monodramu Milunka i na taj način čuva sećanje na ovu izuzetnu osobu, koju je svet cenio za razliku od nas. Milunka Savić (1892–1973) je bila srpska heroina i najodlikovanija žena u istoriji ratovanja. Rođena u selu Koprivnica kod Raške, Milunka je postala simbol hrabrosti, patriotizma i nesebičnog zalaganja. Kada je izbio Prvi balkanski rat, prijavila se u vojsku prerušena u muškarca kako bi zamenila svog brata. Borila se pod imenom Milun Savić, a njen identitet otkriven je tek nakon što je ranjena. Uprkos tome, dozvoljeno joj je da ostane u vojsci, gde je nastavila da se ističe u bitkama tokom Drugog balkanskog rata i Prvog svetskog rata”, bile su samo neke od rečenice najava Umetničkog centra Soko iz Bazela, čije su pevačke grupe i dečija i ženska pratile i izvele nekoliko kompozicija na pozorišnoj predstavi u Bazelu. Tim nastupom samo su obogatila i dale posebnu čar ovom već divnom kulturnom događaju.

Foto: Umetnički centar Soko iz Bazela

Veliki broj publike  je mogao da sazna da je Milunka postala poznata po izuzetnoj hrabrosti u bitci na Kolubari, Ceru i Kajmakčalanu. Dobila je brojna odlikovanja, uključujući Orden legije časti (Francuska), Karađorđevu zvezdu s mačevima, Albansku spomenicu, i nekoliko drugih međunarodnih priznanja. Ostala je u svojoj zemlji, potpuno zaboravljena i zanemarena. Radila je kao čistačica, ali  je bila verna svojoj životnoj misiji-pomoć i podrška slabijima. Pored jedne svoje i tri usvojene ćerka, odškolovala je još tridesetoro deca iz svog rodnog, kopaoničkog kraja. Živela je skromno i povučeno. Iako je njen doprinos često bio zanemaren za života, danas se smatra jednom od najvažnijih ličnosti srpske istorije i simbolom borbe za slobodu i jednakost.

Upravo zbog činjenice da je malo ovakvih izuzetnih pojedinaca koje smo kao narod iznedrili i koju sada počinjemo da čuvamo od zaborava Dejan Todorović iz Bazela je nakon pozorišne predstave izjavio. „Iako smo svi već ponešto znali o Milunki Savić, ovom predstavom smo mogli i da doživimo, proživimo i duboko osetimo makar delić onoga što je doživela naša nezaboravna heroina. Zbog toga je u sali bilo samo onih koji su ili plakali ili bili na ivici suza”.

„Milunka Savić je istorijska ličnost kojoj se iskreno divim. Takav rodoljub, koji je uprkos svim nedaćama dao nemerljiv doprinos srpskom narodu, zaslužuje daleko više naše pažnje i poštovanja. Nasa je dužnost da priču o njoj prenosimo budućim generacijama”, istakla je Marijana Savić, koja je iz Minhena došla za Bazel da bi gledala predstavu.

Ona je dugo želela da pogleda ovu monodramu, te čim je čula da će biti u Bazelu došla je i prešla 500 kilometara. „I naravno, nisam se pokajala. Zahvaljujući maestralnoj glumi Vesne Stanković, njenoj energiji i načinu pripovedanja, niko od nas u publici nije ostao ravnodušan. Vesna nas je potpuno uvukla u priču, omogućivši nam da gotovo fizički osetimo Milunkinu ljubav prema otadžbini, ali i sve patnje i nepravde koje je preživela. Poseban pečat predstavi dala je ženska pevačka grupa Umetničkog centra Soko iz Bazela, čije je izvođenje bilo toliko emotivno da su i najtvrđa srca morala da puste suzu”, dodala je Marijana Savić.

I za Jelenu Marković predstava je bila fantastičan doživljaj i to uz nastup ženske pevačke grupe Soko. „Nešto se tu dogodilo na samom početku, od onog brummmm u Moj dragane, u toj prelepoj sali punoj divnog sveta, koji je, imala sam utisak, zadržao dah. Odredile ste ton, moćan, duboko emotivan, koji je prožeo Vesnin dramatičan nastup i produbio osećanja. To je bio tek početak. Miličin glas je tek utihnuo sa Radine i Miletove osunčane međe kad je Milunka, umesto brata, postala vojnik i povela nas za sobom. Kroz Balkanske ratove, izdaje i užas povlačenja preko Albanije, stigosmo do Krfa. Ne znamo kako, mislim da od suza niko nije video put. I onda nas tako ranjene preuzeše Andrijanine male Sokolice, doskorašnji Sokolići. Ta divna deca, rođena i odgajana daleko od Srbije, kroz pesmu stariju od jednog veka, s ponosom čuvaju od tereta godina i tuđine natčovečanski podvig svojih dedova. Duboko su me ganule i impresionirale. Šumadijom sunce zasjalo, Milunka usvaja i školuje decu, publika se pomalo i smeška ali ne zadugo jer smo na kraju svi ponovo ganuti njenom nesebičnošću, skromnošću i plemenitošću”.

„Sve mi se nekako uskomešalo i preplelo: i Milunkina herojska životna priča, i Vesna koja tu priču sama herojski nosi po svetu, i posvećenost ove naše dve heroine: Andrijanin ogroman talenat, znanje i neugasiv entuzijazam i Nevenino iskustvo, istrajnost i mokro lice dok kroz suze diriguje Vostani Serbije…sve se stapa u jednu veliku emociju i zahvalnost za ovo nezaboravno iskustvo”, dodala je Jelena Marković.

Svi prisutni i u Bazelu i Bernu su se zahvalili organizatoru na divnim večerima punim istorije, tuge, suze, radosti, priči o neverovatnoj ženi kao i na sjajnoj gošći glumici Vesni Stanković, koja je mnoge istorijske priče za naš narod pokrenula i u okviru predstava budi svest i čuva od zaborava.

Izvor: Rasejanje.info