Među brojna postignuća harmonikaš iz Borova ove godine je uvrstio i titulu Prve harmonike Vojvodine. Na međunarodnom festivalu „Zlatna dirka” u Ivanovu još jednom dokazao je veliki talenat i u jakoj seniorskoj konkurenciji bio najbolji. Pre par godina Miloš je osvojio titulu juniorskog prvaka Srbije, a pobeda na festivalu „Zlatna dirka” za sada je njegov najveći uspeh. Tačan broj osvojenih priznanja i nagrada ne zna, niti ih broji, ono što pamti su nezaboravna iskustva i osećaj koje pruža takmičarska atmosfera. Priznaje da voli festivale, jer kako kaže, muzička nadmetanja su prilika za usavršavanje i druženje sa najpoznatijim harmonikašima.
– Iskustva koja imam su nešto posebno, učestvovati na takmičenjima za mene je jedan jako lep osećaj. Svako ko se bavi muzikom i još uči nastoji da se takmiči, jer tada si na mestu na kome su jako dobri muzičari i harmonikaši. Svaki festival donosi novu uspomenu i sećanje, tako da ne mogu da izdvojim koji mi je poseban. Svi, na kojim sam učestvovao, su mi dragi – priča Đuranović.
Vežba svaki dan po šest časova
Miloš kaže da se uoči takmičenja ne priprema. Oni koji ovog mladića ne poznaju rekli bi da nije iskren i da se hvali svojim velikim umećem, ali objašnjenje ove tvrdnje je posve jednostavno.
– Pitaju me ljudi koliko si se pripremao? Nisam, ne mogu reći da sam se za takmičenje pripremao mesec, ili dva jer svaki dan sviram. Muzici i sviranju je posvećen svaki moj dan i nemam potrebe za nekim dodatnim radom i pripremama, jer sviram i vežbam svaki dan. Dnevno bar šest sati, a sve što uspem preko toga je super – objašnjava mladi harmonikaš.
Spontanost kojom Miloš iznosi ovu informaciju potvrđuje dobro poznatu rečenicu da je za uspeh pre svega potrebna ljubav prema onome što radite. Samo tada sati i dani koje provodite radeći nisu teret nego vreme koje posvećujete sebi. Zanimljivo je da se Miloš veoma dobro seća trenutka kada je prvi put uzeo harmoniku u ruke. Iskren je i kaže da početak nije bio lagan te da je bilo i odustajanja. Jača je ipak, bila istrajnost zbog koje je ovaj mladić danas jedan od najboljih harmonikaša na ovim prostorima.
– Imao sam deset godina kada je tata jedno veče došao sa Željkom Gligorićem koji je kasnije bio moj prvi učitelj. Tada me pitao da li bi želeo da sviram harmoniku, odgovorio sam da hoću i već drugi dan harmonika je bila tu i kreću časovi. Već prvih dana vidim ja kolika je to obaveza i najrađe bi da napustim učenje. Razmišljam tih dana kako od harmonike nema više ništa, ali tata je bio nepopustljiv. Na početku sam se borio sa tim da mi se ne vežba i ne uči, a onda ipak nastavim. Kada to jednom „uđe u krv“ i krenete ozbiljno da učite to onda postaje vaš život – priseća se Miloš.
Otac poznati muzičar
Stasavajući kao muzičar menjali su se i one koje je smatrao uzorima, ali kaže najveći je njegov otac. Miloš tvrdi da je za sve „kriv“ tata Zoran. Milošev otac poznatiji kao pevač Đuzo, nedavno je ušavši u finale poznate TV muzičke emisije u Srbiji stekao veliku popularnost. Zbog dobrog glasa i šarma nije osvojio samo odličan plasman nego je postao i miljenik publike. Uvek raspoložen i dobrodušan Đuza danas zajedno sa svoja dva sina pesmom i muzikom greje srca mnogih, dok je njegovo puno sreće i ponosa.
– Ponosan sam i svaki bi roditelj bio tako ponosan na svoje dete. Velika je to sreća. Podstakao sam ih da sviraju harmoniku, jer su sami izrazili želju, a onda kada je zapelo i Miloš gotovo odustao uspeo sam da ga motivišem i bio sam mu podrška da ustraje. Izdražao je i on, ali i ja. Kasnije je to krenulo i sada nas i Miloš i Nikola „maltretiraju“ po kući sa harmonikama. Šalim se naravno, svaki dan nam je veselo i uživamo u onome što rade. Savetujem ih da pre svega budu dobri ljudi, da ne očekuju previše od života i da se bore koliko mogu – kaže Zoran Đuranović.
Ljubav preneli i na najmlađeg člana porodice
U kući ove porodice svakodnevno se peva i svira te ne čudi što su note i stihovi osvojili i najmlađeg Đuranovića.
– Počeo sam da sviram pre deset godina i što sam više učio i svirao to sam sve više shvatao koliko su harmonika i muzika za mene nešto posebno. U našoj kući je uvek veselo, zbog muzike i pesme mesta za tugu nema – objašnjava osamnaestogodišnji Nikola.
U okolini Vukovara gotovo da ne postoji neko ko ne poznaje Đuzu i sinove. Muzika im je sve, i ljubav i zanimanje. Posao kojim se bave vole i upravo zbog toga nižu uspehe i osvajaju simpatije gde god da se pojave. Šest sati dnevno Miloš se druži sa dirkama prelepog instrumenta i sigurni smo da je još mnogo uspeha i osvojenih festivala pred ovim talentovanim i vrednim mladićem. Bez harmonike, kaže, svoj život više i ne može da zamisli.
– Harmonika je za mene način života, ne bi mogao da zamislim da radim ništa drugo. Od muzike živimo, to je naš život i posao. To je celo moje srce – zaključuje Miloš.
The post Miloš Đuranović iz Borova – Prva harmonika Vojvodine appeared first on srbi hr.
