Dok međunarodne kreditore ubeđuje da joj odobre nove zajmove i dok pregovara o novim pozajmicama, Srbiju na njenim računima čeka više od milijardu evra već odobrenih, ugovorenih i ratifikovanih kredita za projekte koji nisu u potpunosti ili većim delom realizovani. Na to je protekle nedelje još jednom javno upozorio guverner Radovan Jelašić.
Po podacima koje smo dobili od Narodne banke Srbije, srpskom javnom sektoru je od kraja 2000. godine do 31. marta ove godine odobreno ukupno 3,969 milijardi evra inostranih kredita (ugovorenih), ali je čak 27 odsto ili 1,069 milijardi evra još neiskorišćeno. Za povlačenje nekih kredita, u celini ili delimično, prvobitni rok je istekao, a za neke je već i produžavan.
Prema detaljnoj informaciji koju je guverner Jelašić početkom godine uputio na adresu ministarke finansija Diane Dragutinović, o čemu je Politika već pisala, od 2002. do kraja 2008. javni sektor se kod međunarodnih finansijskih organizacija i ostalih stranih kreditora zadužio za 1,636 milijardi evraprojektnih i programskih zajmova (računajući i prošle godine ratifikovane), ali je potrošio samo trećinu – 508,6 miliona evra. Veći deo, čak 1,124 milijarde evra, tada je bioneiskorišćen. Istina, sudeći po razlici iz svežijih podataka NBS, zimus i s proleća povučeno je još pedesetak miliona evra.
Od 906,5 miliona evra odobrenih i ratifikovanih kredita za koje je država direktni dužnik, prema tojanalizi nepotrošeno je 563,7 miliona i još toliko, tačnije 560 od 729,5 miliona evra, koje su javna preduzeća dobila uz državnu garanciju. To znači da su za punihšest godina povukla samo 166,59 miliona evra.
Rekorder, među javnim preduzećima, po sumi ranije dobijenih, a neiskorišćenih kredita po ovom pregledu je Elektroprivreda Srbije. Od 2001. ovo javno preduzeće, recimo, nije uspelo da iskoristi gotovo polovinu od 100 miliona evra zajma EBRD-a, a od 2003. godine od 60 miliona evra drugog zajma povuklo je tek 26,58 miliona. Usporenom dinamikom koristi i 16 miliona evra kredita nemačkog KfW-a za rekonstrukciju kopova Tamnava.
Guverner je u tadašnjem pismu ministarki izneo i zapažanje da su inostrani krediti namenjeni programskom finansiranju (za potrebe budžeta) u potpunosti iskorišćeni, ali da je znatan deo projektnih zajmova još na računima kreditora. Analiza je urađena i prosleđena da bi se nešto preduzelo i omogućilo efikasnije korišćenje sredstava namenjenih projektima poput izgradnje saobraćajnica, lokalne komunalne infrastrukture, obnove škola, bolnica… Kako se ne bi ponovo dogodilo da se zajmovi otkažu, kao u slučaju dela najpovoljnijih IDA kredita za razvoj školstva,unapređenje trgovine i saobraćaja, tehničku pomoć u privatizaciji i promociju zapošljavanja. Ili da nam se ne bi desilo da zbog naše nespremnosti i odlaganja, raskine, recimo, ugovor o povoljnomzajmu Razvojne banke Saveta Evrope za izgradnju stanova i kuća, odnosno kreditiranje 400 izbegličkih porodica.
