Међународна конференција о верским мањинама у Загребу

Међународна конференција о верским мањинама у Загребу

Међународна конференција о верским мањинама у Загребу

Међународна конференција о верским мањинама у Загребу

Међународна конференција о верским мањинама у Загребу

Верске мањине као део културно разноврсних друштава

У суботу, 22. октобра 2016. године, у Загребу је успешно окончана Међународна конференција о верским мањинама у организацији Конференције европских цркава (CEC), Радне групе Eвропског парламента за антирасизам и различитости, Верске комисије за мигранте у Европи и Митрополије загребачко-љубљанске. Oвај, по стручности и угледу учесника, најеминентинији скуп који је на тему верских права организован у Српској Православној Цркви, окупио је експерте из Хрватске, Србије, Македоније, Шведске, Финске, Шпаније, Аустрије, Италије… Као резултат дводневног заседања и дијалога у Православној гимназији Катарина Кантакузина Бранковић учесници су усвојили заједничко саопштење које доносимо у целини:

Саопштење стручног сусрета Конференције Европских Цркава (CEC), Радне групе Eвропског парламента за антирасизам и различитости, Верске комисије за мигранте у Европи и Митрополије загребачко-љубљанске о верским мањинама као делу културно разноврсних друштава

Слобода вероисповести или веровања темељно је људско право. Та слобода укључује право личности да верује или да не верује, као и право да изрази своју веру обредима, учењима, учествовањем и посматрањем, индивидуално и групно. Ово право припада свима. Да би изразиле своју веру, религиозне људи се удружују у верске заједнице и организације.

Црква се у Еванђељу назива „малим стадом“ којем ће Бог подарити Царство. Према овом изворном начину на који Црква разумева саму себе, и она је мањина која путује земаљским светом, али која стиче свој идентитет у односу према Царству Божјем као коначном одредишту и дестинацији коју жели досегнути. Чак и тамо где је читава нација постала хришћанском и где се Црква идентификује с њезиним судбинама и трагедијама, духовни став остаје онај малога стада, с надом која је усидрена изнад овога света и његових доминација и доминантних тежњи.

Мањине су често изложене неједнаком третману у европским државама и друштвима. Ово се посебно односи на мањине етничког, националног, језичког или верског карактера које не поседују моћ у друштву и држави.

Стручњаци окупљени на овом скупу примећују с горућом нелагодом да злочини против мањина расту широм Европе. Подстицање и чињење злочина из мржње као и агресивне предрасуде некомпатибилни су са основним вредностима Европе која негује јединство у различитости. Као што наглашавају различити поступци међународних и европских институција, поштовање и разумевање различитих искустава, идентитетâ, културâ и религијâ темељни су елементи европских друштава.

Међународно, европско и национално законодавство регулишу однос државе са верским и етничким мањинама. Без обзира на то, ово је питање изразито сложено јер државе не деле исто схватање ко би требао бити признат као мањина. Важно је осигурати признање, поштовање, равноправност и заштиту свих мањина. Срж заштите мањина јесте да понуди простор и услове који ће омогућити свима да живе у миру, без страха од дискриминације или притиска да се асимилирају, али и омогућити да развију појединачне и вишеструке идентитете.

Свесни улоге коју је религија имала и коју и даље има у конфликтним ситуацијама, али свесни и наше одговорности коју имамо као цркве према мирном суживоту различитих заједница у нашим друштвима, стручњаци на скупу Конференције европских цркава и њених партнера траже од европских институција и њихових чланица / придружених држава да преузму, у складу са својим законским обавезама, одговорност за:

  • спречавање и кажњавање злочина из мржње те прекидање циклуса насиља, у сарадњи са цивилним друштвом, црквама и верским заједницама,
  • креирање извештаја о правима мањина,
  • имплементирање релевантних прописа који штите положај и права мањина,
  • осигуравање услова који ће омогућити појединцима и групама суживот у различитости те стварање позитивне атмосфере за изражавање плуралитета, толеранције и поштовања као темељних стубова демократских друштава те
  • промовисање континуираног дијалога међу припадницима већина и мањина како би се створили заједнички идеали и вредности за суживот у нашим плуралним и различитим друштвима.

Повезане вести:

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска