Matica u dečjim očima (2): Srpski jezik naš dragulj

Reporteri “Vesti” zabeležili su priče i utiske učesnika Svesrpskog dečjeg sabora u Beogradu, koji su stigli iz 11 zemalja, od Evrope, preko Sjedinjenih Američkih Država, do Australije. Šta su sve doživeli tokom boravka u otadžbini, šta su imali prilike da vide, kako su se proveli u kućama vršnjaka domaćina i još mnogo toga čitajte u narednim brojevima našeg lista.

Za petnaestogodišnju Anđelu Traživuk dolazak u Srbiju je povratak kući, iako je rođena u Sidneju. Uvek je osećala posebno uzbuđenje kada sleti na beogradski aerodrom, a tako je bilo i ovog proleća kada je došla sa svojim drugarima na Svesrpski dečji sabor.

– Ja živim u Sidneju gde sam i rođena. Ali, imam dva doma – Australiju i Srbiju. Oba osećam svojim. Za to su zaslužni moji roditelji Rade i Nikolina koji su me naučili odakle sam potekla i da to ne treba da zaboravim nikada. S druge strane, Australija nam je pružila utočište i lep život, i na tome smo veoma zahvalni. Mama i tata su rođeni u Hrvatskoj gde ih je zadesio rat, pa su izbegli u Srbiju. Teška situacija, nemaština, kriza, netrpeljivost koja je vladala u Srbiji, naterala ih je da svoje mesto pod suncem pronađu na drugom kraju sveta – počinje svoju priču simpatična tinejdžerka.

U Srbiju dolazi često, a najlepši trenuci detinjstva upravo je vezuju za divna druženja sa rodbinom tokom raspusta.

– Ne umem da objasnim, ali kao da u meni sve legne na pravo mesto kada dođem u Srbiju. To mogu da razumeju samo oni koji žive u tuđini. Jednostavno, koreni su čudo. Uvek kad stignem, prvo odem na burek, to mi je omiljeno jelo – kaže Anđela.

Kako kaže, u kuću se uvek pričao srpski jezik.

– Nije zato što je moj jezik, ali srpski je prelep. Pohađala sam i Srpsku nedeljnu školu “Vuk Stefanović Karadžić”. Kada sam bila mlađa, roditelji su mi predložili da krenem na dopunsku nastavu, a kako sam rasla, sve sam bolje razumevala njen značaj i zavolela je. Tamo sam upoznala i mnogo dece srpskog porekla koja žive u Australiji – kaže Anđela.

Iako je tek tinejdžerka, ona savršeno dobro razume da je važno čuvati tradiciju i jezik, jer bez toga nema ni naroda.

– Na Saboru sam uživala. Divna prilika da upoznam mnogo vršnjaka iz Srbije, da uživam u prirodi koja je predivna toliko da se to rečima ne može opisati. Obišli smo nekoliko muzeja, Hram Svetog Save, kao i Tršić, i mnogo sam toga naučila. Rodno mesto Vuka Karadžića je na mene ostavilo najjači utisak. Mislim da je to najlepše selo koje sam ikada videla – ispričala je Anđela.

Kao prava princeza, ima i svoje vitezove.

– Imam tri brata, tako da sam miljenica u kući. Vuk i Aleksa su stariji od mene, a Strahinja mlađi. Velika smo porodica, tako da je u kući uvek veselo i bučno – ispričala je Anđela.

U gostima kod Jovane

Anđela je tokom trajanja Sabora bila smeštena kod svoje vršnjakinje Jovane iz beogradske Osnovne škole “Starina Novak”.

– Da sam birala, ne bih bolje izabrala. Jovana je tako fina devojka, zanimljiva. Baš smo se sprijateljile. Veoma smo slične. Njena porodica i ona su pazili na mene s puno ljubavi, divni su domaćini. Nadam se da će biti prilike da i oni posete mene. Moja vrata su uvek širom otvorena – ispričala je Jovana.

Zadovoljna i nastavnica
Danica Dobrić, nastavnica srpske nedeljne škole “Vuk Stefanović Karadžić” iz Sidneja ističe da je dolazak na Svesrpski dečji sabor prava poslastica za đake.

– Sve ono što sa njima učimo na časovima, sada mogu bolje da dožive. Naša škola nosi naziv velikog Vuka, pa su imali priliku da obiđu i njegovo rodno mesto što je predivno. Iako su daleko od Srbije, sva ova dečica Srbiju mnogo vole iako su rođena daleko i doživljavaju je kao nešto posebno – kaže Danica.

Чланак Matica u dečjim očima (2): Srpski jezik naš dragulj се појављује прво на Vesti online.

Original Article

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.