Pariski frizer Miki Agić (31) je zaljubljen u svoj posao koji zahteva mnogo mašte i kreativnosti. Od svakog klijenta načini novu sliku, a posebno je ponosan kada na stolicu ispred njega sednu kandidatkinje za Mis JU dijaspore.
– Zamislite uživanja kada mi lepotica sa krunom na glavi kaže: „Hvala, genije“. Nedavno mi je Dragana Marinković iz Austrije, druga pratilja na izboru za Mis DŽU Evrope, poslala poruku: „Zahvaljujući tebi, uspela sam“. Došla je na takmičenje oštećene kose, nervozna. Ne zna šta će, a ja se uhvatih za makaze. NJena kratko ošišana kosa svima se dopala. U odnosu na kandidatkinje za Mis Francuske, koje sam takođe frizirao, naše zemljakinje su prave lutke, mile i spontane. Uživanje je raditi sa njima.
Miki, koji je rodom iz Rožaja na severu Crne Gore, frizer u Parizu je već osam godina. Ima salon u ulici Oberkamf. Na zidu diplome, zahvalnice, fotosi lepih devojaka, sa plafone vise svetlucave kugle, trešti muzika.
Hvala roditeljima
Lepa DŽenita iz Sjenice je Mikijeva supruga, oboje se diče 1,5 godišnjim sinčićem Dinom.
– Ništa sinu ne bih hteo da namećem, osim da bude dobar čovek. Tako su i meni govorili roditelji kojima sam zahvalan na svemu, a u profesiji veliko hvala kažem dvojici mentora, Zoranu Vukčeviću koji je otkrio moj talenat i Mili Šabotiću koji je sproveo Zoranovu ideju da od mene napravi vrhunskog majstora.
– Imam DJ-a, radi kao zmaj. Ozvučenje je super, ko god prođe, zaustavi se, opusti, a u večernjim časovima svakome sledi i po čaša belog vina. Ovaj zanat sam načeo u mom rodnom mestu, a u Pariz sam došao na učenje. Bez znanja jezika, ovaj posao može da radi i gluvonem. Usavršavao sam se u poznatoj londonskoj kući „Toni&Guy“ koja ovde ima svoju Akademiju. Najvažnija lekcija koju sam naučio jeste da imam slobodu da radim sa kosom šta hoću. Uživim se u ulogu mađioničara i od ružnog pačeta mogu da napravim – labuda.
– Radim i za ekskluzivni hotel „Murano“, gde je, na primer, noćenje 2.500 evra. Već tri godine idem na Kanski filmski festival, pa njihove mušterije šišam u hotelskim sobama. To su strašno bogati ljudi, ali i najjednostavniji. Šta im god predložim, oni prihvate, nisu zahtevni, imaju sve u životu i ne komplikuju ga.
Mikijev radni dan je od 10 do 21 sat, a zbog onog belog vina često produži do ponoći. I sve na nogama.
Dan počinje sa „Vestima“
– Izuzev sa metlom, dan mi počinje i završava se sa „Vestima“. Iskreno, voleo bih da manje pišete o ubistvima, a više o kulturnim događajima, manje o krizi, a više o uspehu. Umesto Crne hronike, uveo bih šarenu stranu za decu, pa da se od malih nogu uče jeziku. Ne smemo izgubiti identitet – analizira Miki.
– Nije mi teško, jer to nije moj posao, već plaćeni hobi. Zar nije sreća biti plaćen za ono što bih radio besplatno?
Miki je muški i ženski frizer, dva radnika su mu „desna ruka“, Francuz Šaj i Marina Marinković iz Vrnjačke Banje, oboje odlični stilisti.
– Moram da znam čime se klijent bavi, jer, recimo, ne mogu da napravim sudiji otkačenu frizuru. Duga kosa kod žene je uvek izazovna. Ako mi dođe dama sa dugom kosom i hoće da je mnogo skratim, ja je odbijem. To su radikalne promene, neću da mi posle plače. A ako uradim inovaciju, dajem rok od osam dana za promene, znači, ukoliko im se ne svidi – tu sam. Za mene je kosa materijal za stvaranje, ja je oblikujem i mora da me sluša. Danas je na dohvat ruke toliko dobrih preparata, da se od bilo kakve kose može napraviti fantastična frizura – nabraja Miki.
I u ovom poslu važi izreka sto ljudi – sto ćudi.
– Ulazi čovek i odmah s vrata pita: „Gde da stavim glavu?“ On bi da se ošiša kompjuterski, da u mašinu stavi glavu i da izađe frizura. Kad sam mu rekao da kompjuter ne može da odredi frizuru, već samo čovek, otišao je nezadovoljan. Dame danas nemaju vremena, često na ulicu izađu mokre kose. Moj izum je „Na Moravi vetar duva“, to je kad u kosu istovremeno sa suprotnih strana uperim dva fena. Specijalitet mi je i frizura „klizačica na ledu“, to je, kao što kaže jedna mušterija: „Kako se god okrenem, ono lepo“. A ispunjavam i želju klijenta koji kaže: „Daj, Bože, kad izađem iz salona da vetar duva!“
Kroz Mikijeve ruke dnevno prođe dvadesetak mušterija.
– Sve su to zanimljivi ljudi, među mojim mušterijama ima i lopova i političara. Ne pravim razliku među klijentima, zato mi i na svakoj vizitkarti piše VIP, znači da mi je svaka mušterija gost koji mora odavde da izađe srećan i do sada nikad nisam imao pritužbu.
Veli da frizerima ekonomska kriza ništa ne može.
– Dolazak frizeru je zadovoljstvo koje leči dušu.
Miki se svakodnevno druži sa zemljacima sa teritorije bivše Jugoslavije.
– Samo da smo živi i zdravi! Nama jugovićima ne treba mnogo da budemo srećni.
