Na Tašmajdanu je 3. jula 2026. godine održano veče koje će mnogi pamtiti kao trenutak kada je Milanče Radosavljević, legenda narodne muzike, prvi put u svojoj karijeri dugoj 60 godina izašao na veliku beogradsku scenu sa sopstvenim solističkim koncertom. Stadion je bio ispunjen do poslednjeg mesta i prisutna publika je dočekala pevača ovacijama, a već prvi minuti nastupa pokazali su da ovo nije još jedna u nizu svirki, već događaj koji je i za Milančeta i za njegovu publiku imao posebnu težinu.
Reklama
Čovek koji je decenijama punio kafane, sale i seoske vašare, nastupao na svadbama, slavljima i svirkama u domovini i srpskom rasejanju odlučio je da u devetoj deceniji života napravi korak koji su mnogi priželjkivali. Upravo ta činjenica – da je izbegavao sjaj reflektora, a ostajao veran narodu i svom selu – dala je ovom koncertu dodatnu emociju: publika nije došla da gleda estradnu zvezdu, već da pozdravi čoveka koji je svojim pesmama obeležio njihove živote.
Foto: A. Antonijević/arhiva M. Radosavljević/ Rasejanje.info
Od prvog izlaska na binu atmosfera je bila nabijena emocijama. Publika je ustala, dočekala ga gromoglasnim aplauzima, a već prvi stihovi su pretvorili stadion u jedan veliki hor. Nije bilo potrebnih posebnih efekata, velikih koreografija ni spektakularnih trikova – jedan glas, orkestar i pesme koje ljudi znaju napamet bili su dovoljni da Tašmajdan „gori” od energije. Mnogi su se u tim stihovima prepoznavali, neki su zaplakali, drugi su se smejali, ali je svima bilo jasno da prisustvuju nečemu jedinstvenom. Znao je to i sam Milanče Radosavljević koji je skrivao suze, ali ipak je tu i tamo morao po neku i da skloni sa lica.
Poseban pečat večeri ostavile su njegove spontane reči između pesama. Uz prepoznatljiv humor, umeo je da se našali na račun svojih godina, da se osvrne na to što je „godinama bežao od velikih koncerata”, a sada ipak stoji pred tolikim brojem ljudi, uz komentar da će mu „napunjen Tašmajdanski stadion ostati u sećanju ali i da je to njegov početak“. Mnogi su želeli da čuju da se ne šali i da će biti još njegovih koncerata i to se će se obestiniti. Po želji mnogih koji nisu mogli da dođu ali i onih koji su bili zakazan je narednih koncert za 29. avgust na istom mestu, na stadionu Taš majdan sa početkom u 20 časova.
Na stadionu su bili ljudi iz mnogih gradova Srbije, ali i iz srpskog rasejanja – oni koji su ga godinama slušali po klubovima i salama širom Evrope, koji su uz njegove pesme održavali vezu sa domovinom, sada su došli „kod njega” na veliki koncert. Beograd je toga dana bio pun ljudi koji su dolazili upravo zbog ovog događaja, mnogi su prelazili stotine kilometara, uz priču da su ga „mnogo puta slušali na svirkama, ali nikad ovako, na njegovom koncertu”. Za njih, Tašmajdan je te večeri bio više od stadiona – bio je mesto susreta sa muzikom koja je prešla granice zajedno sa njima.
Tokom večeri ređali su se njegovi najpoznatiji hitovi, ali i pesme koje publika možda ne pamti kao „velike hitove”, već kao stihove koji ih podsećaju na određene ljude, događaje i mesta. Uz mnoge od njih pevalo se u glas i svaku pesmu u jednom u određenim taktovima i refrenima je vodila publika, dok je Milanče osluškivao i naravno radovao se. Ta razmena publike i pevača su po autoru ovoga teksta ključna slika ovog koncerta – publika nije bilo posmatrač već ogromni pokretač energije, koja je koncert pretvorila u zajedničko veče. I što je posebno važno više od dve trećine prisutnih su bili mladi.
Tri i po sata je prošlo kao tren, uz par gostiju na gostiju. I dok se čeka na novi koncert i novi početak „Dao bih ovo malo života“ ostaćemo uz Milančeta i njegovu priču za medijski portal Rasejanje.info, kao i uz reportažu kako je obeležio 80. rođendan.
Sutra prenosimo utiske sa koncerta predstavnika srpskog rasejanja kao i osoba iz Srbije.
i i par utisaka sa koncerta.
Izvor: Rasejanje.info
