SNAGA ODLUKA JEDNAKA SNAZI KVOTA
Aktuelna ekonomska kriza i recesija koja je pogodila čitav svet vratila je u fokus ulogu MMF-a. Sa opštom nestašicom novca, na primer, neke veoma razvijene države su zakucale na vrata Fonda moleći za pomoć. Tako je Ukrajina zatražila i dobila 14 milijardi dolara, Mađarska 15,7 milijardi, a Island dve milijarde, iako mu je bilo potrebno čak osam. Koliko je situacija u nama susednoj Mađarskoj dramatična svedoči i podatak da je ta država, kao članica EU, dobila iz briselskih fondova još 6,5 milijardi evra, ali to opet nije sprečilo pad vlade i duboku krizu. Evropska komisija je čak otvoreno procenila da Mađarsku očekuje dalje produbljivanje krize, delimično zbog toga što je finansijski sistem te zemlje postao suviše zavisan od stranih investitora. Paralela sa Srbijom bi se lako mogla povući.
Šta je alternativa
Uoči samita G20 u Vašingtonu, novembra prošle godine, Rusija se zalagala za slabljenje MMF-a. Glavni ideolog ove pozicije je Arkadij Dvorkovič, ekonomski savetnik u vladi je rekao: „Verujemo da je neizbežna promena uloge MMF-a, kao i drugih međunarodnih finansijskih institucija. MMF bi trebalo da radi kao banka, a ne kao institucija za finansiranje projekata. Pri obezbeđivanju pozajmica trebalo bi da predlaže samo finansijske uslove, a ne i političke“, naglasio je Dvorkovič, ali i dodao da prava alternativa MMF-u još ne postoji.
Snaga glasanja u MMF-u proističe iz kvota ili uplata koje čine većinu finansijskih izvora Fonda i koje su žestoko branjene jer određuju ko ima najveći uticaj na politiku fonda. Odbor guvernera obično obavlja opštu reviziju kvota svakih pet godina. Svaka promena u kvotama mora da dobije većinu od 85 odsto zemalja članica. SAD imaju pravo veta sa 17,4 procenta udela u kvoti, praćene Japanom sa 6,2 odsto, Nemačkom sa 6,1 i Francuskom i Velikom Britanijom sa po pet odsto.
Kvota se određuje na osnovu ekonomske veličine zemlje u svetskoj privredi i pokazuje njenu glasačku moć i pristup novčanim izvorima. Ukupne kvote MMF-a krajem marta ove godine bile su oko 308 milijardi dolara. Dosadašnja formula je uglavnom išla naruku malim, otvorenim ekonomijama, ali ne i velikim zemljama u brzom razvoju. Na primer, kineska privreda je dvostruko veća od belgijske i holandske zajedno, ali te dve evropske zemlje imaju veću kvotu od Kine. Evropska unija se zalaže za izmenu kvota i povećanje interventnog fonda na 520 milijardi dolara.
Istorija u Braton Vudsu
Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o finansijskim sistemima 1944. godine u Braton Vudsu pokrenut je postupak osnivanja MMF-a kao organizacije koja bi trebalo da uredi urušene svetske finansije u Drugom svetskom ratu. Osnivački dokument je potpisan u decembru 1945, a među prvih 29 potpisnica bila je i SFR Jugoslavija. Danas MMF ima 185 država članica, njime predsedava Bord od 24 direktora, a trenutni predsednik je Francuz Dominik Štros Kan.
POVERLJIV IZVEŠTAJ O RANJIVOM ISTOKU
1.000 MILIJARDI ZA SPAS OD KRIZE
Britanski „Fajnenšel tajms“ prenosi delove poverljivog izveštaja MMF-a, od pre mesec dana, u kojem se kaže da bi istočno i centralno-evropske članice EU trebalo da se odreknu svojih valuta i usvoje evro bez da formalno postanu članice Evrozone prethodnim ispunjavanjem strogih uslova. Fond tvrdi da bi takva „evroizacija“ bila najbolji način da se reši problem spoljnjeg duga tih zemlja i obnovi poverenje u njihove posustale valute. Bez toga, citira se MMF, te zemlje biće suočene sa potrebom za drastičnim stabilizacionim merama protiv kojih međutim postoji veoma žilav politički otpor. Samo u poslednjih nekoliko nedelja Ukrajina i Letonija su odbile da sprovedu neke od dogovorenih reformi sa MMF-om, dok Mađari muku muče sa formiranjem nove vlade koja bi uopšte bila u stanju da implementira dogovorene mere sa Fondom.
• Fond je izračunao da će za pomoć ovom regionu, u koji uključuje Tursku, u naredne dve godine biti neophodno čak 186 milijardi dolara, od čega će možda više od polovinemorati da obezbede Evropska unija i druge institucije. Za razliku od EU, koja se odlučila na pojedinačni pristup svakoj zemlji, Fond se zalaže za regionalni politiku prema regionu u kojem su, prema njegovoj oceni, neke zemlje ranjivije od drugih.
BiH traži stend-baj aranžman
Premijer BiH Vjekoslav Bevanda procenjuje da bi kredit mogao da iznosi 600 miliona evra kako bi se ekonomske prilike u toj zemlji stabilizovale u okolnostima teške krize. Šef Odseka MMF-a za BiH, Kostas Kristu, rekao je da će zahtev biti prihvaćen i da će misija MMF-a uskoro doći na prve razgovore. „Dobili smo zvaničan zahtev, ali u njemu nije naveden iznos. Teško je sada reći o koliko ćemo novca govoriti. Najpre moramo da vidimo koliko će globalna kriza pogoditi BiH i koliki manjak u budžetu treba pokriti. Kada to procenimo, znaćemo koliko MMF može doprineti, a koliko druge međunarodne institucije“, izjavio je Kristu.
• Srbija je tako, uz Letoniju i Estoniju, najugroženija po pitanju velikog broja kredita uzetih u stranoj valuti i Fond prognozira da bi podružnice zapadnih banaka u istočnoj Evropi u doglednom periodu mogle da izgube čak 160 milijardi dolara kroz nenaplative dugove. Duboka kriza nelikvidnosti na istoku bi se nesumnjivo prelila i na Zapad, ocenjuje MMF. Zato bi možda bilo najbolje da EU ipak izdvoji paket pomoći za čitav region, sa ili bez pomenute evroizacije, i to što pre.
• Lideri G20, grupe najbogatijih i država u najdinamičnijem razvoju obavezali su se da u posrnulu svetsku privredu „upumpaju“ dodatnih hiljadu milijardi dolara, preko MMF-a i Svetske banke. Pored ovog novca, opredeljeno je još 250 milijardi dolara koji se već nalaze u MMF-u i namenjeni su hitnim intervencijama u najsiromašnijim državama. To je jedna od mera za spasavanje globalne privrede koju su, i pored velikih nesuglasica, dogovorili lideri dvadeset najuticajnijih zemalja sveta na samitu u Londonu. Istovremeno, međunarodni finansijski sistem biće reformisan, rekao je britanski premijer Gordon Braun, naglašavajući da je na samitu usvojen konkretan plan mera. Izlazeći u susret zahtevima Francuske i Nemačke, dogovoreno je usvajanje novih globalnih pravila o platama i bonusima, koji treba da ohrabre korporativnu odgovornost. Odzvonilo je i takozvanim „poreskim utočištima“ – zemljama koje imaju bankarske sisteme sa veoma malo kontrole a puno tajni, a pomenuti su Luksemburg i Monako, kao i Lihtenštajn. Sve u svemu, zaključio je domaćin sastanka, na temeljima ove ekonomske politike, nastaće novi svetski poredak.
• Ishodom samita zadovoljni su svi, od Kineza i Rusa, do Biritanaca i Amerikanaca, što je, prema rečima francuskog predsednika Sarkozija, iznenadilo sve učesnike samita koji su, koliko dan pre ključnog sastanka, bili veoma sumnjičavi. Ipak, skeptici ističu da je problem veoma dubok i da će biti potrebno vremena da se prilike okrenu. Ostalo je nejasno kako prevazići neravnotežu u svetskoj trgovini, a zasad je otvoreno i pitanje kako zaustaviti pad tražnje svuda u svetu.
