Već smo u jednom od prethodnih izdanja „Vesti“ pomenuli da je za jednoipogodišnjeg Mijata Milenkovića iz Prokuplja, stigao dar od 150 dolara iz Melburna, koje je poslao plemeniti čitalac Ratko Crnić. Čini to redovno već nekoliko meseci sa željom da Mijat ozdravi. Njegova donacija je ubrzo po prispeću stigla na adresu Mijatovih roditelja, Danijela i Danijele, i ovog puta izazvala veliku radost.
– Veliko i od srca hvala, tom divnom čoveku koji ne zaboravlja Mijata. Mnogo nam znači ova iskrena briga, ali i novčana podrška da naš Mijat ozdravi. Kada ste prvi put pisali o našim nevoljama nedostajalo nam je oko 350 evra kako bi Mijatu omogućili preko potrebnu operaciju očiju na jednoj privatnoj očnoj klinici koja je iznosila oko 3.500 evra. Novac je brzo prikupljen zahvaljujući ovako divnim ljudima i mi smo čekali da korona utihne kako bi ceo zahvat bio što bezbedniji za njega. Dočekali smo i taj dan, pa je tako operacija uspešno obavljena 7. oktobra, a zakazana je i nova u januaru – rekao j..
Dok korona hara svetom, mesecima zatvara granice i mnoge ostavlja bez posla, humanost čitalaca „Vesti“ ne jenjava, naprotiv, pomoć dobrih ljudi iz naše dijaspore skoro svakodnevno stiže u mnoge delove Srbije. Isto tako i u Rašku oblast – Sandžak odake je u svet, trbuhom za kruhom, otišlo oko 50.000 žitelja, najviše s Peštera, Golije, Rogozne i Kopaonika.
Starima, bolesnima i siromašnima u ovom kraju pomažu i dobrotvori koji nisu poreklom s ovih prostora, pa tako donacije stižu od Amerikanaca, Rusa, Turaka, Albanaca, Bosanaca, Makedonaca…
Porodica Kapetenović, rodom iz Bosne, živi u Njujorku i već godinama na razne načine pomaže nevoljnicima na prostoru bivše Jugoslavije. Poslednju donaciju od 300 dolara poslala je Dilji Drobnjak iz Odojevića kod Novog Pazara, Mihriji Murić iz sela Stup kod Rožaja i Vukici Milosavljević iz sela Kašalj na Rogozni, svima po 100 dolara.
Jedini žitelj Kašlja
Donaciji se najviše obradovala „zaboravljena“ Vukica Milosavljević koja je „postala poznata“ prošl..
Koliko su teške sudbine pojedinih štićenika „Vesti“, može se naslutiti na primeru mlade Doris Bošnjaković iz Užica, koja se od rođenja, pre 28 godina, bori s mnogim boljkama. Pored toga što je slepa, obolela je od cerebralne paralize i epilepsije. Za sve to vreme, njena porodica se nadljudskim snagama borila da joj omogući kvalitetnu negu i lečenje, što je iziskivalo sredstva koja sami nisu mogli da obezbede, pa su im dobri ljudi godinama pomagali. Iako je akcija za ovu devojku odavno završena, dobri ljudi se povremeno sete Doris i pošalju dar. Izuzetka nema ni ovog puta jer je Kolo srpskih sestara Žene mironosice iz Kizboroa uputilo dar od 290 evra, koji je njenu majku Slavicu Bošnjaković Polimčević više nego prijatno obradovao.
– Svim članicama Kola srpskih sestara se mnogo zahvaljujemo jer nas ni posle toliko vremena ne zaboravljaju. Doris je srećna i na samu pomisao da je neko mislio na nju. Kad joj kažem od koga je stigla pomoć, lice joj se ozari jer se ljubav ljubavlju vraća. Žel..
U selu Kijevci nadomak Gradiške, u Republici Srpskoj, porodicu Šokčević pogodila je strašna nesreća, jer su ostali bez 41-godišnjeg Milorada, koji je bio njen stub i glavni oslonac. Iza njega je ostalo i troje siročadi, sinovi Siniša (17) i Daniel (16) i ćerka Anđela (13). Prema rečima njegovog oca Dragomira (70), ništa nije slutilo na tragediju. Milorad se ni na šta nije žalio, samo je jednog dana pao na zemlju i više nije ustao.
Da sve bude teže za ovu porodicu, čije su rane još sveže zbog gubitka najmilijeg člana, jeste i činjenica da je Milorad sam odgajao troje dece jer ih je majka napustila pre deset godina. Radio je sve što mu je dolazilo pod ruku kako bi prehranio porodicu.
– Rane su još sveže jer ima nešto više od 40 dana kako je Milorad iznenada preminuo. Deca su potpuno skrhana bolom. Stalno pominju koliko im nedostaje. Čak nisu ni hteli da pređu da žive kod nas, već su ostali u kući kroja prokišnjava, jer treba da se nadzida potkrovlje. Opština je obećala pomoć, ali od tog..
Donacija od 50 dolara, koju je naš čitalac Zoran Uzelac iz Sidneja uputio mladoj nepokretnoj Danijeli Babić (28) iz Zmajeva kraj Novog Sada, stigla je u njene ruke i izazvala radost. Prvenstveno zbog toga što je neko ko je tako daleko mislio na nju.
– U ime porodice i mene veliko hvala gospodinu Zoranu. Srce mi je puno i srećna sam što u ovim teškim trenucima i borbi protiv virusa, ljudi i dalje misle jedni na druge i pomažu se, žele jedni drugima dobro – rekla je Danijela, koja već četiri godine daje sve od sebe da bi nakon teške nesreće ponovo stala na noge.
Prema njenim rečima, od poslednjeg puta kada smo pisali o njoj do danas nije bilo velikih promena u njenom radu: i dalje vežba i ide redovno na terapije u Novi Sad, ali uspela je i da završi prvu godinu Ekonomskog fakulteta.
– Fizički i mišićno sam dosta ojačala i mnogo sam mobilnija i pokretljivija u manevrisanju i obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti iz kolica. Uspela sam da se podignem na ruke i uradim transfer iz kol..
Pomoć u iznosu od 290 evra Kola srpskih sestara Žene mironosice pri Crkvi Sveti arhiđakon Stefan iz Kizboroa u Melburnu protekle nedelje stigao i na adresu Ljiljane Terzić iz Beograda. Tačnije, majke teško bolesne Monike (34), koja je od porođaja punih devet godina u stanju budne kome (minimalnog stanja svesti). Baš kao i svaki put, doneo je radost i nadu, ovoj mučeničkoj porodici.
– Veliku zahvalnost upućujemo Kolu srpskih sestara iz Melburna. Hvala im neizmerno što nisu zaboravili Monu. Ona je dobro, sve više prati kad joj se priča, a najviše kad joj njena ćerka govori kako je provela dan, kako je bilo u školi. Naša Mona se tada oglašava (iako ne govori) kao da hoće da joj kaže da je ponosna na nju kako sama uči, bez ičije pomoći. U tim trenucima, ne znam da li me bol više pritisne ili sam srećna što ona tako mala uspostavlja komunikaciju sa svojom majkom. Hvala dragim i humanim ljudima iz srca, koji su godinama uz nas i bez čije pomoći bi nam bilo mnogo teže. Svako dobro im želim – ..
Duže od tri decenije Hidajet Pljakić (55), rodom iz sela Vrapče kod Tutina, živi bez obe noge i neverovatnom hrabrošću i upornošću, o kojoj su „Vesti“ više puta pisale, bori se za golo preživljavanje. Skoro dvadeset godina uz njega su povremeno naši čitaoci i drugi dobri ljudi iz celog sveta i ovog kraja, koji su mu svojevremeno u selu Oraše kod Ribarića kupili kuću, motorna kolica, razne uređaje za domaćinstvo i uvek, kad mu je bilo teško, priticali u pomoć.
Poslednjih meseci Hidajet je ponovo u nevolji. Prihoda nikakvih nema, da radi ne može, supruga Bajramka (60) je jedva pokretna, a osim totalnog invaliditeta, stižu ga: bolest srca, problemi sa želucem i dijabetes.
Naše čitaoce svojevremeno su potresle, a neke i rasplakale, slike Hidajeta koji sa dve ćerke, tada devojčice, puzi po šumi i berući pečurku, šipurak i kleku prehranjuje svoju porodicu. Neverovatnom upornošću Hidajet je, sve do ovoga leta, uspevao i da motornom testerom sam pripremi, a potom i iscepa drva za zimu, da obe..
Za Ljiljanu Čolić i njenog sina Aleksandra (46) iz Ljubesela kod Topole, kojeg je bolest (ubrzano starenje mozga) pre više od dve decenije odvojila od društva i vršnjaka, brine se mala, ali odabrana četa humanih ljudi. Među njima je odskoro i Irena Jovanović iz Švajcarske, rodom iz sela Božurna kraj Topole.
Čim je saznala za Acine muke, kao i njegove sve nemoćnije majke Ljiljane (67), došavši u otadžbinu, plemenita Irena, koja već pune dve decenije u Švajcarskoj radi kao medicinska sestra, posetila je Čoliće ruku punih darova. Ipak, ljudski gest koji je načinila nakon što je donela pomoć je nešto čemu se majka Ljiljana nije ni u snu nadala i zbog čega će je uvek blagosiljati.
– Ova divna žena je pored donacije od 100 franaka za Acu donela četiri paketa pelena za odrasle, dve vreće praška za pranje veša, dve pune kese vlažnih maramica, majice, čarape i ne samo to. Ona nas je bukvalno dva dana obilazila, presvlačila i kupala Acu, pružila mu kao pravi profesionalac, što i jeste, medicin..
Da ublaži teškoće samohrane majke Anđelke Todosijević iz Lomnice kod Kruševca, koja mora da podiže trojicu mališana, od kojih je jedno bolesno, nedavno je Kolo srpskih sestara Žene mironosice pri crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou uputilo podršku u vidu donacije od 290 evra. Anđelka je ovu vest dočekala s velikom radošću. Razlog tome je u velikoj meri zdravstveno stanje njenog sina Dimitrija (13), mentalno obolelog.
– Tim divnom ljudima iz daleke Australije se do neba zahvaljujemo. Mi jesmo u teškoj situaciji, ali sve je dodatno zakomplikovano sa Dimitrijevim zdravstvenim pogoršanjem. Sada su mu preko potrebni bolja zdravstvena nega, lekovi, specijalna ishrana, a sve to mnogo košta – navela je Anđelka, koja pored Dimitrija mora da vodi računa i o malom Davidu (9) i Mateji (6), dodavši:
– Zato ću od ovog novca prvo obezbediti sve što je njemu potrebno. Na prvom mestu su lekovi, a ono što preostane, najviše za hranu, jer je i dobra ishrana važna. Sve ostalo je kod nas standardno..
Nedavno smo zabeležili da je redovna mesečna stipendija plemenitog O. V. iz Sidneja i njegove porodice uručena 15-godišnjem Stefanu Pendiću iz sela Đonlija sa Golije. U međuvremenu, stipendije od po 120 dolara stigle su i u ruke još četvoro učenika orahovačke Gimnazije o kojima ovaj dobričina sa drugog kraja sveta takođe brine. Zato danas prenosimo našem vernom čitaocu i dobrotvoru pisma zahvalnosti đaka uz koje je već četvrtu godinu zaredom.
„Poštovani gospodine O. V, već smo stigli do četvrte godine, a Vi ste sa nama još od prve. Podrška i ljubav koju ste nam pružali za to vreme dosta nam je pomogla i olakšala svaki dan proveden u školi. I mi smo mislima uvek bili uz Vas. Spomenuti ste za svaki veliki odmor, i u razgovoru sa drugarima, dok užinamo… Često spomenemo Vas i Vaš doprinos, jer užinu kupujemo od stipendije koju nam šaljete. Naravno, uvek ostane deo novca koji utrošimo na kupovinu odeće, obuće, mobilnih telefona i ostalih korisnih stvari. Upravo sam kupio novu trenerku, a pr..