Na adresu orahovačke Gimnazije na Kosmetu proteklih dana stigle su i uručene mesečne stipendije dobrotvora O. V. iz Sidneja. Po 120 dolara, pored Stefana Pendića iz Đonlija sa Golije, dobili su Dimitrije Radić, Ljubica Micić, Darinka Ulamović i Lazar Grković.
– Stipendije od O. V. podelili smo Dimitriju, Ljubici, Darinki i Lazaru. Kao i ranije obradovali su se i šalju pozdrave dobrotvoru uz želju da ga Gospod nagradi dobrim zdravljem i svim dobrima, baš kao i njegovu porodicu. Četvoro stipendista našeg dragog O. V. su đaci trećeg razreda naše Gimnazije i stipendija im mnogo znači. Najveći deo, kako su mi rekli, troše na užinu u školi gde provode celo prepodne, ali uvek odvoje malo novca da sebi kupe nešto od garderobe, neku svesku, knjigu, pribor… U međuvremenu, dobili smo stipendiju za još jednog učenika od Srpskog sabranja Baštionik iz Banjaluke, a za ostale đake još se niko nije javio. Videćemo kako će dalje biti. Vama neizmerno hvala – poruka je profesorke Olivere Radić iz orahovač..
Proteklih dana na planini Jelici, sa čijih se vrhova kao na dlanu vidi Čačak, ali i gotovo celo Dragačevo, šestočlana porodica Milana Čubrića imala je razloga za radost zahvaljujući našim humanim čitaocima koji su posredstvom našeg lista saznali za njihove nevolje.
Prva pomoć stigla je, kako smo već zabeležili, iz daleke Australije, od porodice Janković iz Zapadnog Sidneja u vidu donacije od 200 dolara, koje su Jankovići uputili u slavu i čast krsne slave Svetog arhangela Mihaila. Nedugo potom, i vredna donacija od 290 švajcarskih franaka naše verne čitateljke Marije Golubović. Ali, ni to nije bilo sve jer je i penzionerka Ksenija Naumović iz Ciriha poslala pun paket garderobe.
– Prezahvalan sam na ovoj pomoći koja nam beskrajno mnogo znači i stiže u pravom trenutku, a to je da ćerki Mariji platim dom, a ostalu dečicu odvedem na kontrolne preglede u Kragujevac i Beograd, jer supruga Slavica i najstarija ćerka Sanja imaju zdravstvenih tegoba koje moraju da se prate, ali i 13-mesečni s..
Teško je u današnjim vremenima i pomisliti da bi nekome zaista jedna krava mogla i sam život da znači.
Često zaboravljamo da pored gradske vreve i užurbane atmosfere žive ljudi u najzabačenijim mestima, gde pravog puta do njihove kuće i nema, tamo gde se može stići samo pešice, i da žive od stoke i bašte.
U jednom takvom mestu na severu Crne Gore živi i samohrana majka Dragana Bulatović (38), udovica, koja ima sedmoro dece i pokušava da ih izvede na pravi put. Naziv mesta u kome živi je simboličan – Mrtvo Duboko, skriveno selo podno Maganika. Iako je okruženo visokim planinama, selo se nalazi na relativno maloj nadmorskoj visini, tako da u jesen obiluje raznim voćem, ali nažalost, kao i mnoga druga crnogorska sela, gotovo da je ostalo bez stanovnika.
Koliko je teško živeti na takvom usamljenom mestu, poprilično udaljenom od nekog puta, najbolje znaju Dragana i njena deca, kao i to kako je boriti se sa surovom svakodnevicom.
Stiglo do Kanade
Glas o njenom životu i poteškoćama stigao ..
Iako nije prošlo mnogo vremena od poslednje donacije, našim novinarima javila se nesrećna samohrana majka Ljiljana Čolić (66) iz Ljubesela kod Topole, čiji je sin Aleksandar (45) oboleo od ubrzanog starenja mozga, zavapivši za pomoć.
Ogrev je pri kraju, a njihove snage nikakve da se sa tim problemom suoče. U razgovoru sa ovom namučenom ženom, koja više od 20 godina brine o sinu za čiju boljku pravog leka nema, saznajemo i da je Acino stanje iz dana u dan sve lošije, a da i ona kuburi sa zdravljem.
– Ostalo nam je malo ogrevnog drva koje smo uspeli da kupimo zahvaljujući donaciji Udruženja Srpske bratske pomoći iz Kanade. Istini za volju, nismo u mogućnosti da kupimo još, a zima je svakim danom bliže, što me posebno plaši. Mom Aci, takođe, sve je gore. Gubi vid, zaboravlja, nepokretan je, a i s rukama je stanje sve gore pošto lako ispušta stvari. Nisam ni ja bolje, budući da već devet meseci muku mučim sa polomljenom rukom koja još nije zacelila i još moram da negujem Acu. Muke su to v..
U pravom trenutku, dok je vreme još lepo i dok se do zabite Banovice podno Peštera može i kolima, starici Emini Amčović (70) i njenom teško bolesnom sinu Ismetu Amčoviću (44), koji se od malih nogu bori sa teškim oblikom epilepsije, a baka Emina jedina o njemu brine, stigle su još četiri donacije čitalaca „Vesti“.
Dobrotvor Gojko Ilić iz Nemačke poslao je Emini i Ismetu 100 evra, a Sanela Sijarić, koja takođe živi i radi u ovoj zemlji, 50 evra. Od Mirsale Kurtović iz Švedske baki i njenom sinu stiglo je 50 evra, a od Dragice Marković iz Montreala 100 kanadskih dolara.
– Bog vam dao svu sreću, baš ste nas obradovali. Mada smo ove jeseni dobili nekoliko donacija od dobrih ljudi i solidno smo se spremili za zimu, novca nikad dosta, jer nikakvih drugih primanja nemamo. Najnovije donacije potrošićemo za dopunu zaliha namirnica pripremljenih za zimu, nabavku lekova, Ismetovu posetu lekaru u Novom Pazaru. Ako nešto pretekne, za plaćanje struje – priča baka Emina.
Naglašava da joj se zdravlj..
Sa kakvim se sve poteškoćama od rođenja suočila sedmogodišnja Sunčica Ivanković iz Banjaluke, ali i njena porodica, teško je i zamisliti. Ovoj devojčici, nedugo po rođenju, ustanovljena je cista na mozgu koja je dovela do atrofije očnog živca, neadekvatnog rada hipofize sa lošim uticajem na rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem i konvulzije na epileptičkoj bazi.
Sve to zajedno dovelo je do toga da ima problema sa štitnom žlezdom i zaostaje u psihomotornom razvoju.
Zbog toga je Sunčica danas devojčica sa posebnim potrebama. Sve do prošle godine ona je na sve muke videla samo 10 odsto, zbog čega je morala na operaciju na ruskoj klinici Sveruski centar za očnu i plastičnu hirurgiju. Novac u tu svrhu prikupili su uz pomoć dobrih ljudi zahvaljujući čemu danas Sunčica bolje vidi. Dosad je zbog težine problema imala četiri operacije i vid joj je svaki put bio znatno bolji, ali nažalost Sunčica će morati i na još nekoliko hirurških zahvata u Rusiju. Ovih dana sprema se i za petu operaciju, a za ..
Deca vole čokoladu, a vole i odrasli. To što deca vole čokoladu ne treba posebno naglašavati, ali u ovom slučaju neophodno je posebno istaći ljubav odraslih prema čokoladi. Tu tvrdnju ovako objašnjava Ilija Miki Vujović, potpredsednik udruženja Kozara iz pariskog predgrađa Montrej, u metropoli Francuske poznat kao „svetski prvak za dijasporske humanitarne akcije“:
– Kao i svake godine, za Novu godinu i naše velike verske praznike Božić i Vaskrs, mi u Parizu prikupljamo slatke poklone za bolesnu decu koja se leče u Institutu za majku i dete u Beogradu. Sad su nam na redu zimski paketići. Naravno da bi svako dete i svaki đačić poslali slatkiše teško obolelim vršnjacima, ali im u pomoć moraju priskočiti odrasli koji u džepu i tašnama drže novčanike. Dakle, roditelji, bake i deke, pomislite na to kako i vi volite čokoladu, hajde, čokolade koje najviše volite – kupite i upakujte, pa posredstvom vaše dece i unučadi i učiteljica u dopunskim školama ili direktno na sabirnu adresu namenite mali..
Nedaleko od Petrove crkve, na keju kraj Raške, u hladnoj kartonskoj kućici punoj vlage, skoro 25 godina živi romska porodica Suljević koja, iako se uvek borila za goli život i opstanak, do sada nije koristila nikakvu socijalnu pomoć. Samo u retkim prilikama i na svoju inicijativu pomagale su komšije iz naselja Petrovo Polje gde žive.
Glava porodice Ruždija Suljević u Novi Pazar je došao pre dve i po decenije iz okoline Prijepolja, radio je sve i svašta, mučio se i borio koliko je mogao, ali nije uspeo da poboljša težak život svojih ukućana. Preminuo je prošle godine, pa je od tada sva muka preživljavanja pala na njegovog sina Jasmina (30), koji jedva uspeva da prehrani suprugu Džejlanu (27), majku Jagodu (58), sestru Semedinu (26) i decu Ajselu (11), Emrana (9), Edina (8) i Darka (5).
Svi koji poznaju porodicu Suljević tvrde da su u pitanju vrlo radni, časni i pošteni ljudi, koji nikada ni od koga nisu tražili pomoć, niti su se, poput drugih Roma iz ovog kraja, bavili prosjačenjem. Na..
Humanitarne akcije za mladu mamu dvojice dečaka, Natašu Nedić (30) iz Sremske Mitrovice, obolelu od karcinoma grlića materice ne prestaju. Razlog tome je i što Natašu nakon dva ciklusa terapija na jednoj privatnoj beogradskoj klinici, očekuje i treći, zakazan za 27. novembar za koji je potrebno još jednom izdvojiti 3.000 evra.
Zahvaljujući neverovatnoj podršci dobrih ljudi sa svih strana sveta, Nataša će bez briga moći da priušti i ovaj ciklus, što je od velikog značaja za nju i njenu porodicu koja to sopstvenim snagama ne bi mogla da isprati. Posebno imajući u vidu da prema planu lekara, nakon treće, Natašu očekuje još devet takvih terapija, samim tim i 27.000 evra koje mora obezbediti.
– Kao što sam već pomenula, terapija se prima na 21 dan i sastoji se od dva citostatika i jedne biološke terapije. Nakon primljenih lekova primam pet zaštitnih injekcija posle svakog ciklusa. Protekli ciklus mi je platio Saša Dušanić iz Beograda tačnije, uplatio je 300.000 dinara preko računa Fondaci..
Nova godina i božićni praznici, pred našim su vratima, ipak, istini za volju, mnogi naši sugrađani neće moći da ih obeleže kako dolikuje, uz punu trpezu i osmeh na licu.
Među njima i mnoga dečica koja će ostati možda uskraćena i za paketić kome se toliko raduju. Da je zaista tako, podsetilo nas je i jedno pismo devetogodišnje devojčice Teodore, pristiglo u naše beogradsko Dopisništvo, u kome između ostalog piše:
„Dragi moj Deda Mraze, pišem vam ovo pismo, jer želim da vam se zahvalim što ste sve ove godine mislili na nas i slali nam divne paketiće pune slatkiša i igračaka. Ovo pismo vam pišem ja i moji drugari koji živimo blizu administrativne linije sa Kosovom, gde nam je uskraćeno da se sami šetamo i igramo. Radujemo se svakom vašem poklonu, željno čekamo i ovu Novu godinu, kao i Božić. Hvala vam, mnogo vas volimo.“
Ovo pismo ujedno je upućeno i svim našim čitaocima (njihovim Deda Mrazovima), koji mogu i žele da pomognu da paketićem usreće mališane koji žive u seoskim područjima op..