Da smo svi u Božjim rukama govori i sudbina siromašne porodice Stojilković iz planinskog sela Nova Brezovica, udaljenog tridesetak kilometara od Vranja. Kad smo ih krajem 2014. godine posetili, živeli su u velikom siromaštvu, a danas, nakon velikih preokreta sudbine, porodičnih gubitaka i započinjanja nove kuće, koja im je neophodna da bi opstali, dočekali su ono o čemu su maštali dobivši dostojan krov nad glavom.
Zasluga za to pripala je HO Srbi za Srbe, koji su u potpunosti dovršili ono što je započeto donacijama plemenitih čitaoca „Vesti“. Istina, oni su proteklih dan, ne samo finiširali radove već su i uručili Stojilkovićima donaciju bračnog para Jokić iz Sidneja od 80 dolara. Stefan Ječmenica, saradnik HO Srbi za Srbe, podsetio nas je pored lepih vesti i na onu tužnu.
– Kao što znate, naša humanitarna organizacija zauzela se za porodicu Slavoljuba Stojilkovića kako bi dobila novi krov nad glavom, budući da je živela u užasnim uslovima sa bolesnim detetom. Krenuli smo sa radovima ..
Od kako su se „Vesti“ prvi put pojavile na kioscima širom Australije, to je i plemenita Rajka Tarlać iz Sidneja uz naš dnevni list. Ali, pre svega, uz svoj ugroženi narod u otadžbini kroz rubriku Humanitarni most, osmišljenu da spoji nevoljnike u matici sa humanim zemljacima rasutim širom sveta koji mogu i žele da pomognu.
U podvigu da drugima pomogne, nije posustala iako je već zašla u osmu deceniju života, već je godinama neumorno donosila nadu i sreću mnogobrojnim ljudima za čije je nevolje saznala posredstvom našeg lista. Koliko je novca, vremena, energije i dobre volje u to uložila, najbolje zna sama. Mi smo svako dobro delo, verno beležili i trudili se da ispunimo njenu želju, kao i njenih isto toliko plemenitih prijatelja, sa kojima se udruživala kako bi druge što više usrećila. A tako je i danas, skoro dve decenije kasnije zbog čega s ponosom možemo reći da se našla u malom, ali odabranom društvu, među najvećim donatorima.
Da usreći što više ljudi
Poslednji humani gest pokazal..
Mlada mama Sanja Bartok (31) iz Gudurice, nadomak Vršca, i njenih sedmoro mališana nisu zaboravljeni, što je svojim humanim gestom već po ko zna koji put potvrdila naša plemenita čitateljka Nadežda Radović iz Vizbadena, uputivši im još jedan poklon-paket.
Za Sanju, ženu borca, koja je prošla kroz mnoge nedaće i njene mališane: 10-godišnju Anu, devetogodišnju Milenu, osmogodišnjeg Đorđa, sedmogodišnju Branislavu, četvorogodišnjeg Davida, trogodišnjeg Vuka i bebu Lava, ovakva pomoć mnogo će značiti.
Njena teška sudbina, podsećanja radi, dotakla je u srce mnoge dobre ljude, kao i naše čitaoce koji su joj zdušno priskočili u pomoć.
Samo zahvaljujući njihovoj prijateljskoj i izdašnoj ruci, ali i pomoći njenog devera i oca malog Vuka i Lava, njima je danas malo lakše. Posebno zahvaljujući dobroj Nadeždi koja im često priskače u pomoć.
Poveći poklon paket je već prosleđen na kućnu adresu u Gudurici, a koliko je usrećio Sanju i decu, njihova dobročiniteljka će moći da pročita u jednom od n..
Obistinila su se strahovanja Rade Pendić, majke petnaestogodišnjeg Stefana Pendića, đaka-pešaka iz zabitog sela Đonlije na Goliji i višegodišnjeg štićenika Humanitarnog mosta „Vesti“. Čim je pao prvi ovogodišnji sneg, Stefan više nije mogao redovno da dolazi u Novi Pazar gde pohađa prvi razred Srednje škole za dizajn obuće i tekstila. Počeo je da kasni, izostaje sa nastave i gubi časove, pa su njegovi roditelji Vladan i Rada morali da mu traže smeštaj u Novi Pazaru.
– Pokušali smo sa kombinacijom pešačenja i autobusa, funkcionisalo je nekako dok je vreme bilo lepo, ali čim je pao prvi ovogodišnji sneg, suočili smo se sa problemima koje smo očekivali i kojih smo se bojali, jer autobus iz Novog Pazara nije redovno dolazio do Šaronja u podnožju planine, pa Stefan nekoliko puta nije otišao u školu. Pošto prava zima tek dolazi, a na planinskim putevima će tek biti zastoja i prekida, na brzinu smo iznajmili sobu u Novom Pazaru za koju ćemo mesečno morati da izdvojimo po 120 evra. Stefana sam..
Muke porodice Džebo iz Istočnog Sarajeva ne prestaju. Pored toga što teško žive i svojski se trude da 12-godišnjem sinu Ognjenu, obolelom od Vilijamsovog sindroma, omoguće sve što je potrebno kako bi postao što samostalniji, to ih je bolest ponovo bacila na kolena.
– U teškoj smo situaciji. Supruzi Slobodanki se toliko slošilo da je nekoliko dana morala da provede u bolnici. Nije prošlo mnogo vremena, a to se i moje zdravstveno stanje naglo pogoršalo. Ne znam više ni sam od kojih sve boljki. Lekarskih lista imamo na pretek, jer razne bolesti nam ne daju mira, pa i troškova na sve strane, a mi nemamo odakle da platimo. Jedina sreća u nesreći je to što je Ognjen dobro, ali je činjenica i to da njegova nega iziskuje novčana sredstva koja ne možemo da izdvojimo. Zato smo sada još jednom u veoma nezavidnoj situaciji i verujte svaka pomoć nam je i više nego dobrodošla. Još jednom beskrajno hvala svim divnim ljudima koji su nam prethodno uputili pomoć, da nije bilo njih nama bi bilo još gore,..
Težak usud Nataše Nedić (30) iz Sremske Mitrovice, obolele od karcinoma grlića materice, ne ostavlja ravnodušnim ni najtvrđa srca.
U prilog tome govori i svesrdna podrška dobrih ljudi koji su omogućili Nataši tri ciklusa kombinovanih terapija (citostatika i biološke terapije) na jednoj privatnoj beogradskoj klinici, za koje je bilo potrebno izdvojiti 9.000 evra. Budući da je neophodno ukupno 12 takvih ciklusa, to se i akcija za ovu hrabru majku dvojice dečaka nastavlja.
– I treća terapija je prošla odlično, kao i prethodne dve. Dobro se osećam, nuspojave su i ovaj ciklus izostale. Ovom prilikom želela bih da istaknem da su se u međuvremenu održale još dve humanitarne akcije. Prva je bila humanitarna žurka pod nazivom Breaks for life – Nataša Nedić. Akciju je pokrenuo Milutin Paunović (CH Beatsmuggler) u saradnji sa još tri di-džeja (Nikola Ivkov Ronin, Slobodan Jovelić Jov, Želimir Miljković), mojom porodicom i prijateljima.
Želeli bismo i posebno da se zahvalimo studiju Berar iz Nov..
Za bolesnu i usamljenu penzionerku Radu Simić iz Šapca, nažalost, nova pomoć naših humanih čitalaca dugo nije stizala, zbog čega se ova nesrećna žena našla u veoma teškoj situaciji. Podsećanja radi, zlokoban pad i slomljena noga su uzrok njenih velikih nevolja, jer se oporavak odužio na više od pola godine, a bolovi u celom telu ne popuštaju. Uzevši u obzir i to da skoro celu penziju daje na dažbine, da više nema ni obrok iz narodne kuhinje, situacija je postala dramatična.
– Ako mi verujete, ne znam ni šta bih od sebe, napustila me je svaka nada i sva snaga. Nema dana, a da ne pomišljam na najgore, ali znam da je sve božja volja, a protiv nje se ne može. Na mene, osim dobrih ljudi, nema ko da misli, ko da mi pomogne kada mi je najgore. U bolovima sam po čitav dan, a još sam u životu, samo zahvaljujući dobrim ljudima, koji su bili uz mene kada je bilo najteže. Nažalost, opet sam u groznoj situaciji i ne znam šta mi je činiti. Upropastili su mi i ovako težak život, pogrešnim lečenjem no..
Prvi sneg i ozbiljnije hladnoće u ovoj godini, osmočlana porodica Jasmina Suljevića iz naselja Petrovo Polje kod Novog Pazara, koja živi u kartonsko-limenom kućerku na keju kraj Raške, dočekala je sa nešto više optimizma i u nešto toplijim „odajama“ – sobička u kome su se do sada uglavnom smrzavali.
Da Jasminu Suljeviću, njegovoj supruzi Džejlani, majci Jagodi, sestri Semedini i deci: Ajseli, Emranu, Edinu i Darku, bar malo bude bolje i toplije, pobrinuli su se dobri ljudi iz ovog kraja, đaci i učenici Osnovne škole „Meša Selimović“, gde Ajsela, Edin i Emran pohađaju nastavu i čitaoci „Vesti“.
Nakon teksta na Humanitarnom mostu „Vesti“, Suljevići koji jedva preživljavaju sakupljanjem starog gvožđa i drugog otpada, dobili su dva šporeta „smederevca“, pa se više ne smrzavaju. Još oko 500 evra (za ogrev i namirnice) i obećanja da će možda dobiti i kuću ili bar neki privremeni smeštaj gde ne bi morali da strahuju od svake kiše, poplave, snega i mraza.
– U kontaktu smo sa članicama žensk..
Da nakon iznenadne saobraćajne nesreće koju je preživela Danijela Babić (27) iz Zmajeva, kraj Novog Sada, sa teškim posledicama, njena budućnost dobije možda sasvim drugačiji epilog, velika zasluga pripada i dobrim ljudima.
Tačnije, brojnim sugrađanima koji su Danijeli zdušno priskočili u pomoć ne bi li ova polupokretna mlada dama ponovo „zakoračila“ u svet. U prilog tome govori novopristigla podrška, kojom je obezbeđen još jedan mesec skupe rehabilitacije.
– Objavljivanjem i deljenjem poslednjeg članka na društvenim mrežama porastao je i broj SMS poruka pristiglih na broj 643 na 3030 Budi human fondacije, negde oko 420. Time je taman obezbeđen oko jedan mesec rehabilitacije. Objavom članka i Tanja Trebec iz Frankfurta je opet uplatila 400 evra na račun fondacije.
Ne znam da li postoji način da se odužim njoj i njenoj porodici i svim ljudima koji su se priključili akciji, vršili uplate i slali SMS poruke. Pristizalo je i mnogo pozitivnih komentara na moju upornost i želju da ponovno ..
Kako se primiče vreme jednog od najvećih hrišćanskih praznika – Božić, ali i Nova godina, to se i naši humani zemljaci širom sveta svojski trude da u duhu svojstvenom baš za te svečane dane, obraduju i daruju sirote, bolesne i usamljene u otadžbini. To potvrđuju i novopristigle donacije posredstvom naših Redakcija, a koje mi s velikim ponosom ovom prilikom beležimo.
S evropskog kontinenta, iz Austrije, stigao je dar našeg vernog čitaoca Srećka Teofilovića od 60 evra za siromašnu porodicu Nuradina Papića iz sela Bačje o čijim smo mukama nedavno pisali.
Isto tako i 50 franaka dobrotvora Milenka Šipke iz Švajcarske za samohranog oca Petra Đurića i njegovog sina Gojka iz Ljeljenče kraj Bijeljine uz pismo u kome između ostalog piše:
„Pre tačno šest godina, kad ste objavili potresnu reportažu o osmogodišnjem Gojku Đuriću iz Ljeljenče, nisam sedeo skrštenih ruku i odmah sam uputio prilog od 50 franaka. Pročitavši skorašnji članak o Gojku, sada momčiću i njegovom ocu Petru, koji iako su reši..