Kanađanin objavio knjigu o aprilskom bombardovanju Beograda

Knjiga April 1941 sadrži memoarske uspomene autora Vojislava Bumbaširevića, a priredio ih je, dopunio i na engleskom jeziku objavio Lamber, rođeni Francuz i Kanađanin.

Knjiga ima 382 strane i predstavlja sređene i obrađene govorne zapise autora o istorijskim zbivanjima u Jugoslaviji na početku Drugog svetskog rata, njegovom zarobljeništvu u Nemačkoj i posleratnom životu u SAD.

Priređivač je u knjigu uključio i predgovor, pogovor, brojne mape, fotografije, crteže, bibliografiju, rečnik i indekse.

“Objavljivanjem knjige April 1941 ispunio sam amanet svog ujaka-Srbina, profesora filozofije, slikara, ali i rezervnog oficira i intendanta Kraljevske garde. On je svoje ratne doživljaje, zarobljeničku patnju i lične opservacije snimio na 30-ak audio kaseta, a ja sam ih punu godinu dana ‘dešifrovao’, uobličio i pretočio u memoarsko svedočanstvo”, rekao je agenciju Beta Žan Lamber.

Knjiga April 1941 je već u nomenklaturi Nacionalnog arhiva i biblioteke Kanade.

Uslovno rečeno izdala ju je internet štamparija i knjižara Lulu.com koja autoru i naručiocu omogućuje da štampaju knjigu i naruče bezbroj puta onoliko primeraka koliko on ili čitalac-kupac žele. Od 2002. do danas taj neobični izdavač proizveo je dva miliona knjiga i publikacija.

Vojislav Bumbaširević je nemačko bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. doživeo na neobičan način – zateklo ga je u 6.30 sati u tramvaju dok je na putu za Beli dvor razmišljao o novoj knjizi koju je želeo da prikaže u novinama jer se i time aktivno bavio. Video je avione-bombardere, ali se čudio što nije čuo nikakav alarm, iako ga je, istorija kaže, bilo.

Ubrzo se Kraljeva garda povukla u Bosnu, otpor je slomljen, Jugoslavija je kapitulirala. Bumbaširević je dobio i izvršio zadatak da nadležnom odnese vest da je Kraljeva garda spemna da se preda. Uputio se iz Bosne u Beograd pešice, ali su ga Nemci zarobili. Upućen je prvo u Nirnberg, pa u Ofeburg, a najveći deo zarobljeničke golgote izdržao je u logoru u Osnabriku preživevši glad, zimu, saveznička bombardovanja – sve do aprila 1945. kad je Osnabrik oslobođen.

Posleratni životopis Vojislava Bumbaširevića preskače neke godine, a priređivač Žan Lamber navodi da je od početka 50-ih godina pa sve do smrti 1974. živeo u Čikagu. Mladi Lamber je od 1968. živeo tri godine kod ujaka, pre nego što se zauvek nastanio u Kanadi.

Raniji kapetan Bumaširević postao je mirnodopski američki slikar koji se mahom izdržavao slikajući i dajući privatne časove filozofije. Naslikao je malo originalnih dela, ali je uradio gigantske kopije Mona Lize i drugih poznatih slika kojima se izgubio svaki trag.

Lamberova majka bila je udata za Francuza, a Žan je rođen u Tuluzu 1948. Ona je o prinovi obavestila familiju u Srbiji, ali, zbog tadašnjih zakona Informbiroa telegram je u Beograd isporučen iz Moskve.

Zbog prerane smrti oba roditelja mali Žan Lamber smešten je u Beogradu, u porodicu ujaka Živojina Bumbaširevića, brata autora današnje posthumne knjige April 1941. Tako je Lamber naučio i srpski jezik koji, osim francuskog, engleskog i nemačkog, i danas tečno govori, a čita i piše i ćirilicom.

Iako rođeni Francuz i višedecenijski Kanađanin Žan Lamber nije prekidao emotivnu vezu sa Srbijom i pre 10 godina dočekao je da, na lični zahtev, postane i njen državljanin.

Žan Lamber je magistrirao primenjenu lingvistiku u Otavi, a duže od tri decenije radio je u kanadskoj federalnoj policiji RCMP. Osnivač je i šef Terminološke jedinice i tvorac prvog multilingvalnog policijskog rečnika na internetu. Jedan je od svetskih eksperata daktiloskopije, nauke o identifikaciji otiskom prstiju.

Autor je jedinstvene i kapitalne knjige Termkraft (Termcraft, uslovno Veština terminologije), sa podnaslovom Pojavni oblici terminološke nauke od Vinčanske kulture i Sumera do Aristotela.