U Studentskoj direktivi 134, koja ima podnaslov „Kako smo opet pobedili“, prvi put se traže vanredni izbori i iznosi detaljan plan.
To je ozbiljan dokument – na kojem se vidi da je radio i ChatGPT (što prevaziđenim ljudima može da zvuči neozbiljno) što je meni bio definitivan dokaz ko stoji iza ove „gejming generacije“ – i zašto BIA protiv njih nije imala šanse. Dok se sve nije spustilo na teren, prvi put u Novom Sadu, pa dalje na ulicama i fakultetima.
Na Netfliksu sam u isto vreme gledao dokumentarac o hvatanju Bin Ladena i prvi put čuo za pravilo CIA koje zvuči gotovo kolumnistički: „Šta znaš? Šta ne znaš?“ I onda na osnovu ta dva pitanja daješ svoje mišljenje.
Zanimljivo. I korisno u ovoj situaciji.
Dakle, studenti posle šest meseci najmasovnijih protesta traže izbore. A Vučić, koji ih je nudio sve vreme – sada ih ne da.
Kako to? Ima tu više nepoznatih. I zašto studenti traže izbore, kad su se prethodno distancirali od politike, osim ukoliko su shvatili da u ovakvoj sredini ništa ne može da se reši mimo politike, ali i zašto ih Vučić sada odbija, osim iz kaprica i inata (pozivanje ne nadležnost je bukvalno kao uvređeni klinac koji peti put ponavlja istu stvar), ili zato što zna rezultate. Ili ih se pribojava.
Vlast je usavršila izborni inženjering, počev od lažnih anketa koje se ponderišu na osnovu rezultata sa prethodnih izbora.
Bukvalno kao Broj 1 iz „Alana Forda“ kad deli nagrade: Tebi jedan, meni jedan. Tebi dva, meni jedan, dva. Tebi tri, meni jedan, dva, tri…
U prevodu, ako ti sa dva odsto tri puta „skačeš“ svaki put na šest, a ako neko sa 50 stalno „pada“ po 30, on je i dalje na 35.
To nisu rezultati. Kao što nije ni isto da li listu vodi Ponoš ili Novak Đoković, na primer.
To znači da studenti moraju da naprave politiku koja je prihvatljiva ljudima koji trenutno nisu u politici. Umetnost politike je da prevariš narod u njegovu korist. A ne u svoju. I to je razlika između političara i lidera, zbog čega u ovu drugu kategoriju meni i dalje jedini spada Đinđić, koji nije imao brojke.
No, postoji jedna sistemska greška i sa studentskom listom. I to osnovna: šta ako izgube na izborima? To ne može da sračuna ni ChatGPT.
Oni imaju problem s listom, i tek će da je imaju, pošto su profesorske sujete najveće, i tu će biti umetnost objasniti nekome zašto je 80, a nije 10. na listi.
Na kraju, i na početku, ta lista je napravljena za pobedu. Kako se naziva i sam plan. I zato je najveći problem što nema izlaz u situaciji poraza.
Studenti su razbili i strah i apatiju, što je osnova vladanja autokratskih režima. I odjednom su mogli samo oni da je razbiju.
S opozicijom je to, od početka, dvokorak, prvo nekoliko velikih gradova, kao u Turskoj, ili nekad kod nas, pa onda vlast.
I zato je studentski poraz jedna velika opasnost koja bi mogla da donese mnogo više suza nego svi dočeci posle dugih marševa po Srbiji.
Ostatak uvodnika pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 33
